Nešto novo i neočekivano je stiglo na Steam! Nova indie roguelike metroidvania sa RPG elementima... čekajte, kuda ćete? Da, znamo da platformica sa nasumično generišućim elementima ima više nego pečuraka posle kiše, a ne manjka ni mračnih soulsborne igara (ili kako ih već sada klinci zovu). Sundered pokušava da nađe svoje mesto pod suncem na malo drugačiji način, pre svega specifičnim vizuelnim stilom koji privlači pažnju. Ručno crtana i tradicionalno animirana, igra izgleda kao nekakav košmarni crtani film iz osamdesetih godina prošlog veka, sa stilom koji je inspirisan animiranim filmovima Ralfa Bakšija i Frenka Frazete. Ovo i ne iznenađuje toliko kada uzmemo u obzir da je igra delo studija Thunder Lotus Games, koji nam je doneo jednako upečatljivu vikinšku sagu Jotun. Slažemo se da o igri ne treba suditi samo po grafici, ali zaista je lako izgubiti se u pejzažima, provoditi vreme u posmatranju animacija glavnog lika ili pasti sa stolice posmatrajući spektakularne scene kada otključavate nove sposobnosti.

Koliko god nas oduševio njegov izgled, svet Sundereda je često avetinjski prazan. Dešavaće vam se da tumarate okolo bez ikakve mogućnosti interakcije sa okolišem, bez prilike da saznate nešto o ovom neobičnom svetu i vašoj misiji u njemu, sem na tačno označenim mestima gde ćete slušati kriptičnu i užasno šturu naraciju. Bez preterivanja, čak i kad završite igru nećete biti sigurni o čemu se zapravo radi. Svet igre se nasumično generiše prilikom svakog igranja ili pogibije, tako da ćete se nagledati generičkih hodnika i copy/paste scena. Srećom, ključne lokacije su jasno istaknute na mapi, a ona će se osvežavati prilikom svakog generisanja sveta sa okvirnim oblikom zona kroz koje ćete prolaziti, tako da je navigacija vrlo jasna, mada ponekad naporna jer ne postoji nikakav vid teleportovanja.

Ako pročitate opis sa Steam strane, lako možete pretpostaviti da u dizajnu Sundereda ima i tragova igre Dead Cells, jedne od najpopularnijih roguelike igara u poslednjih nekoliko godina. Tu je generisanje mape, povratak na početak kada poginete i vrlo sličan borbeni sistem, ali tu sve sličnosti prestaju. Smrt u Sunderedu nije toliko dramatična, štaviše, samo će vas vratiti na početni oltar. Nema gubljenja iskustva, sposobnosti, niti progresa u otključanim zonama. Pošto je pomenuti oltar jedino mesto gde možete trošiti sakupljeno iskustvo (kristale) na unapređivanje lika, često ćete želeti da se vraćate pre nego što zakoračite u nove i teže deonice. Strukturno, Sundered se drži metroidvania postulata kao Biblije, tako da ćete gotovo linearno otključavati nove sposobnosti koje će vam dalje omogućavati da pristupite drugim delovima sveta. Arsenal sposobnosti je pozamašan i za petnaestak sati igre ćete sakupiti mnoštvo zanimljivih stvarčica, ali je napredovanje izuzetno sporo - tek posle šest sati igranja dobija se air dash, pomoću kog vaš lik postaje iole pokretljiv.

Smrt, kao što smo već konstatovali, ne znači puno u ovoj igri, ali daleko od toga da nećete ginuti kao zec. Za razliku od pomenutog Dead Cellsa i sličnih igara koje se vode mantrom „teško, ali fer”, autori Sundereda odlučili su se za potpuno obrnut pristup i nagle skokove u težini koji gotovo garantuju pogibiju. U potpuno nasumičnim intervalima se pojavljuju horde protivnika, nekada naizgled beskonačne, koje vrlo lako zatrpaju vašeg lika i, sem što je gotovo nemoguće išta videti na ekranu, predstavljaju čistu frustraciju i tipičan nepošten izazov. Pritom su karakondžule nemilosrdne u lovu na igrača i neće nikada prestajati da sumanuto jure za njim, teleportujući se i pentrajući se po zidovima. Dodatna so na ranu su i snajperi i leteći protivnici koji imaju praktično neograničen domet i prolaze kroz zidove, a imaju tendenciju da se stvore niotkuda, naročito na delovima nivoa koje ste tek prošli. Još gore, prepreke i zamke koje će zaustaviti (ili povrediti) vašeg lika nemaju nikakvo dejstvo na protivnike. Pitamo se kome je ovo u studiju Thunder Lotus delovalo kao savršena ideja, dok nam u uglu sobe raste gomila razbijenih kontrolera. Tokom našeg druženja sa igrom gotovo ekskluzivno smo stradali u navalama hordi, dok su glavonje predstavljale bozu i praktično nikakav izazov.

Pričamo toliko o borbi i protivnicima, ali se nismo dotakli mehaničke strane igre. Sundered nema naročito kompleksan borbeni sistem. Svega jedno hladno oružje će vam biti na raspolaganju tokom cele igre, vrlo jednostavan „press × to win” kombo potez i mogućnost gotovo beskonačnog mlaćenja letećih nemani (tek kada otključate dupli skok, doduše). Valjanje po zemlji je jedini način da se zaštitite od udaraca i paljbe i, iako pruža poprilično dugu neranjivost, veoma je neprecizno. U stvari, većim delom igre kontrolisanje lika nije precizno. Platformisanje jeste dobro rešeno i zabavno kada mehanika uđe u prste, ali se lako može desiti da promašite platforme, udarce ili se skotrljate u bodlje. Desilo nam se par puta da lik propadne kroz platformu ili udari u nevidljivi zid, ali bi takvi propusti trebalo da budu pečovani u trenutku kada čitate ove redove. Generalno, mehanički je igra veoma solidna i okršaji su zabavni dokle god se ne dese pomenuti napadi beskrajnih hordi. RPG momenti sa nadograđivanjem lika i perkovi otvaraju mogućnosti da olakšate ili otežate sebi igru brojnim kombinacijama (gotovo svaki perk ima sitnicu koja otežava igru), a čak i da vam nekada bog randoma okrene leđa, doguraćete do unapređenja čistim grindom iskustvenih bodova, tj. kristala.

Sundered za sada ne zaslužuje gromoglasnu preporuku, ali ga svakako „držite na radaru” u mesecima koji slede. Ova lavkraftovska metroidvania ima potencijala, ali je, bez ozbiljnijih zakrpi i rebalansa, ostala samo vizuelno upečatljiv naslov čije je igranje udobno. Thunder Lotus Games mora više da se potrudi da bi u žanru prepunom sjajnih igara isplivao na površinu.