Nagla ekspanzija indie scene kojoj smo svedoci poslednjih godina, koja je iznedrila nebrojene bisere, nažalost, ne podrazumeva i podjednaku zastupljenost svih igračkih žanrova. Dok su u fokusu, pre svega, razne logičko-platformske i tower defense permutacije, pažnje vredni predstavnici ostalih vrsta igara nisu toliko česti. Oknytt je jedan od njih, klasičan, ali u isto vreme i neuobičajen point & click prvenac malog, četvoročlanog razvojnog tima iz Švedske.

U skladu s poreklom autora igre, cela stvar vrti se oko skandinavske mitologije i specifičnog nordijskog folklora, s fokusom na manjim, većim, dobrim ili zlim božanstvima čijim ćete prohtevima konstantno morati da udovoljavate. Igrač je u ulozi malenog, pacolikog stvorenja koje se jedne mračne noći zatiče u blizini zapuštene farme, nesiguran u sopstveni identitet, i ulogu koju će mu sudbina nameniti u putovanju koje je pred njim.

Sve ovo krasi specifičan vizuelni identitet igre, sa gotovo melanholično-monohromatskom grafikom koja nalikuje ruskoj školi animiranog filma od pre četrdesetak godina, i radnjom koja se isključivo dešava po mraku i na sablasno-privlačnim lokalitetima hladnog Severa (uz sjajno odrađenu, ambijentalnu muziku koja dodatno podiže atmosferu).

Oknytt donosi dva unikatna elementa u dizajnu igre. Prvi se tiče konstantnog prisustva tajanstvenog naratora koji će opisivati sve moguće događaje, akcije i likove koje budete sretali, ubacujući se čak i u dijaloge koje budete vodili s pomenutim božanstvima, vilin-stvorenjima, čuvarkućama, baucima, patuljcima i slično. Drugi se odnosi na prisustvo četiri elementalne rune u dnu ekranu, koje proizvoljno možete aktivirati na većini lokacija, izazivajući određene efekte u okruženju. Ponekad će u pitanju biti samo nebitni, kratki, animacioni zvrkovi po ekranu (nalik Samorost igrama, na primer), ali u pojedinim slučajevima je njihovo korišćenje način za rešavanje pojedinih problema u igri (jalovu baštu je potrebno nakvasiti kišom (vodena runa), nakon čega treba „podstaći” hranljive sastojke u tlu (zemljana runa), kako bi izrasla stabljika čiji vam je plod potreban).

U svakom drugom pogledu, igra ne odskače od standardnih point & click konvencija. Zadaci i problemi su većim delom jednostavni i logični (jednom kada provalite način na koji se rešavaju), a svako od pet poglavlja u igri svedeno je na nevelik broj lokacija, pa nema previše tabananja i nasumičnog kombinovanja predmeta kada se, naizgled, nađete u ćorsokaku. U mikroskopske mane ubraja se pomenuti narator (čiji glas nije najsrećnije odabran), kao i nepotrebno čekanje na završetak pojedinih radnji (prikazano vrtenjem peščanog sata), što svedoči o nepotpunoj optimizaciji, ali bez mnogo uticaja na finalnu ocenu kvaliteta igre.