Iako ga široka javnost još ne smatra velikim imenom u Marvelovom panteonu superheroja, Deadpool ima legije fanatičnih poklonika. Ipak, kada se uzme u obzir količina ekstremnog nasilja, vrcavog humora i relativno kontrolisane vulgarnosti koja prati svaki strip u kom se ovaj junak pojavi, skoro je neverovatno da smo morali da čekamo 2013. godinu da Deadpool dobije sopstvenu igru. Dizajn igre poveren je High Moon Studiosu čije osoblje je u nekoliko navrata dokazalo da su u stanju da naprave solidne igre po već postojećem materijalu (Bourne Conspiracy, serija Transformers igara). Recept je gotovo očigledan: definišete šta je najbitnije kod izvornog predloška i nađete najbolji način da to prenesete u igru. Ova dobitnička formula nije menjana ni pri stvaranju Deadpoola. Psihotični karakter, žeđ za ultranasiljem i konstantno rušenje četvrtog zida - što postupcima, što urnebesnim komentarima - definišu lik Vejda Vilsona, plaćenika sa dugačkim jezikom, najpoznatijeg po imenu Deadpool.

Zaplet igre počinje, u duhu glavnog lika, demoliranjem četvrtog zida - sam Deadpool je taj koji želi da neko napravi najfantastičniju igru svih vremena u kojoj će, naravno, on da bude glavni lik. Zato je postavio u eksploziv u prostorije High Moona da bi ovaj naslov bio napravljen po njegovim specifikacijama. Iako odbija da detaljno čita scenario igre, Deadpool je shvatio da mora da eliminiše šefa korumpirane medijske imperije, ali u tome ga osujećuje Mister Sinister. Iznerviran što nije dobio pare za ubistvo (a ne što Sinister planira da iskoristi satelite ove medijske kuće za svoj pakleni plan) Deadpool kreće u osvetu. Kroz igru srećete brojne druge popularne Marvelove junake, mahom članove X-Mena, ali i negativce koji pokušavaju da vas zaustave.

Mehanika predstavlja konglomerat posuđenih koncepata i proverenih sistema. Kombinacija upravljanja hladnim i vatrenim oružjem preslikana je iz serijala Devil May Cry. Spor i brzi napad hladnim oružjem i kombinacije ta dva tastera za jače poteze, plus slobodno pucanje i nišanjenje za vatreno oružje. S druge strane je izbegavanje protivničkih udaraca koje podseća na Rocksteadyjeve Arkham naslove, samo što je ovde kretanje obavljeno putem Deadpoolovog ličnog teleporta. Sem genijalnih replika glavnog lika, dinamičnost borbi povećana je nizanjem udaraca. Što više protivnika ređate jednog za drugim to se brže puni „momentum” i češće možete da aktivirate specijalne napade. Sem toga, duži komboi stvaraju više Deadpool Poena za koje u svakom trenutku možete da otključate nova oružja i sposobnosti, odnosno da unapredite postojeća.

Sama borba bila bi prilično monotona i besmislena da nije Deadpoolovih komentara. Dok kosite talase generičkih protivnika i nižete komboe kako biste sakupili što više poena, ono što vas zaista drži nasmejanim su trenuci kada glavni lik odvali neku politički nekorektnu glupost ili se svađa sam sa fragmentima svoje podeljene ličnosti. Istina, kako se nižu sati igranja, polako ćete da naučite sav Dadpoolov repertoar i od tog trenutka igra počinje da gubi deo svoje draži. Srećom, do tada vas je već kupio njen šarm i nećete mnogo da joj zamerate iako biste mogli.

Šarm je ključna reč kod ovog naslova. Ako vam specifičan smisao za humor ove igre ne legne u prvih pola sata, ona nije za vas. Komedija je veoma subjektivna stvar, a u Deadpoolu ona na momente prekoračuje ono što je za mnoge igrače granica dobrog ukusa. S druge strane, ako se od početka uklopite u Deadpoolov sistem vrednosti, očekuje vas nekoliko sati razuzdane zabave. Igra, ipak, ima solidan broj propusta, ali je taman toliko kratka da ti problemi neće stići da izazovu ozbiljniju odbojnost jer će vas komični momenti sve vreme zabavljati.

Kretanje kamere i rutine koje kontrolišu protivnike znaju da iritiraju. Zbog insistiranja da kamera stalno prati Deadpoola iz specifičnog ugla, dešava se da gubite iz vida protivnike. S druge strane, neprijatelji nisuizazov na prva dva stepena težine, gok na trećem, najvišem stepenu zbog sirove snage protivničkih udaraca igra uopšte nije naivna. Sam dizajn brojnih okršaja s mini-bosevima prilično je monoton i završavaćete ih ponavljanjem iste kombinacije poteza. Manjak raznolikosti kod opreme isto može da bude razlog za zamerku. Dok vatreno oružje i granate još i rotirate jer je municija potrošan materijal, trošenje Deadpool poena na dodatna hladna oružja gotovo nema smisla jer su razlike između katana (srednja brzina i snaga), saia (brzi i slabi) i čekića (jaki, a spori) više kozmetičke nego funkcionalne prirode. Diskutabilna je i grafika rađena u Unreal 3 engineu. S jedne strane ekstremno su detaljni i odlično animirani likovi, a s druge je okolina koja deluje bledo i mutno. U jednom trenutku kao da se i sami dizajneri sprdaju sa tim kada izvođenje na kratko postaje 8-bitno jer je Deadpool „spiskao sav budžet u prvom nivou”.

Prva igra s Deadpoolom kao centralnim likom je i pored svojih mana priličan uspeh. Osnova onoga zbog čega je ovaj lik tako zabavan ljubiteljima stripa odlično je preneta u igru. Naravno, ima problema i njihov broj nije mali, ali manični, urnebesni komentari glavnog lika i obilje nekontrolisanog humora koje ga okružuje, izdižu ga iznad nivoa na kom su stali mehanika i izvođenje. Ljubitelji akcionih igara moći će da cene ovaj naslov, ali maksimum zabave ostaje rezervisan za posvećene poklonike Marvelovih stripova koje će oduševiti kako Deadpoolov specifični humor tako i obilje manje ili više skrivenih referenci.