Četvrt veka proteklo je od kada je Leri Lafer prvi put prošetao svoje ležerno belo odelo. Upečatljiv u ulozi patetičnog sredovečnog gubitnika, večitog Donžuana i optimiste bez pokrića, Leri je stekao solidnu bazu fanova i slavu koja je serijalu omogućila pet nastavaka (ne računajući dva rimejka prvog dela, i nekoliko brljotina akcionog žanra koji teško da bi se mogli nazvati nastavcima). Da se podsetimo - četvrtog dela nema jer je Al Lou, usled prezasićenja serijalom nakon trećeg dela, sebi čvrsto obećao da četvrti deo nikada neće ugledati svetlost dana.

Autori su strogo vodili računa da zadrže duh originala, pa je igra pretrpela minimum izmena. Naravno, revitalizovana je modernom grafikom (podržane su 16:9, ali ne i 16:10 rezolucije), originalna piskutava džez numera doživela je orkestarsku izvedbu, Leri je dobio novu priliku za osvajanje (Džesmin), a igra je osvežena i s nekoliko novih zagonetki (Al Lou tvrdi da mu je konačno pružena prilika da izmeni neka loša rešenja koja mu godinama nisu davala da spava, što mu nimalo ne verujemo). Interfejs je varijacija na starinski Sierrin sistem sličica u vrhu ekrana (uz dodatak čuvene „rajfešlus ikone”). Išlo se toliko daleko da je prisutan čak i besmisleni kviz za utvrđivanje starosti igrača na početku avanture, sa referencama na dosadne (i opskurne) aspekte američke pop kulture. Ako ništa drugo, nostalgični finansijeri Kickstarter projekta neće imati razloga za žalbu.

Na sreću novih igrača, koje nostalgija ne drma preterano, mnoge stvari su izmenjene da bi se igranje učinilo komfornijim. Novac za taksi lako je zaraditi (kockarski aparati prisutni su na svakom koraku), a pogibija, koja je u originalu sledila za trivijalne stvari (kao što su prelazak ulice i njuškanje po sumnjivim sokacima) i dalje je tu, ali je savršeno bezbolna, jer se igrač u trenu vraća u akciju. Nakon što Leri, recimo, dobije batine, dospeva u podzemlje gde ga frankeštajnoliki doktor „opravlja” i ponovo šalje na ulicu.

Doslednost originalu iz daleke 1987. godine za sobom povlači i mane. Dužina igre je ostala ista, što uz činjenicu da ovoga puta nema kuckanja i nabadanja rešenja na tastaturi, čini igru mnogo kraćom. Lokacija, jednostavno, ima premalo. Ovakve stvari ne služe na čast avanturi koja može da se privede kraju za dva popodneva, a za koju je u kampanji Kickstarter sakupljeno preko pola miliona dolara.

Mangupski humor starog majstora Ala odoleo je zubu vremena. Zagonetke su lake i neretko banalne, ali zato ironične opaske komentatora daju avanturi potrebnu oštrinu, pretvaraju banalnost u komediju, a trapave ispade čovečuljka u sakou podavijenih rukava iz šarenih osamdesetih uspešno teleportuju u 2013. godinu.