Drakula 4 je avantura koja može da zadovolji ljubitelje „neinventarskih” zagonetaka, ali je sem toga potpuno nezanimljiva. Niti su te zagonetke genijalne, niti je priča dobra, niti igra imalo doprinosi legendi o Drakuli.

Ovaj četvrti nastavak nije u potpunosti visokokalorična avantura kao prethodni delovi serijala, što i nije čudno, pošto ni autori igre nisu isti. Prethodne delove je pravio Kheops, studio u vlasništvu Microidsa. Anuman Interactive, izdavač poznat po „tražilicama”, kupio je 2010. godine Microids. Zato nikome nije baš najjasnije ko je tačno napravio Drakulu 4.

U svakom slučaju, igra traje tri sata i relativno je laka. Ono što je zaista nepristojno jeste to što je očigledno u pitanju samo prva epizoda priče (radnja se naglo prekida, posle čega igra prikazuje sličice iz nadolazećeg petog dela), što Anuman ne samo da nije nigde pomenuo, već igru prodaje po prevelikoj ceni od 20 evra. Ipak, to nećemo da uzmemo u obzir prilikom ocenjivanja.

Radnja prati Elen Kros, devojku obolelu od neizlečive bolesti, koja radi za njujorkški muzej Metropolitan. Brod koji je prevozio niz vrednih slika do Njujorka misteriozno je potonuo. Međutim, jedna od slika se pojavljuje na crnom tržištu u Budimpešti, a Elen je poslata da ispita autentičnost slike. Kasnije se pojavljuje i Drakula.

Dalji razvoj zapleta potpuno je predvidljiv i generičan. Lišen je bilo kakvih zanimljivih stvari. Isto važi i za šuplje likove, koji su samo konture. Čak ni Elenina bolest ne produbljuje lik. Doduše, o kvalitetu fabule možemo pravilno da sudimo tek onda kada se pojave sve „epizode”, mada nešto sumnjamo u to da će priča da se popravi.

Srećom, gejmplej je bolji. „Avanturisti” su se plašili da će Drakula 4 biti još jedna u nizu prostih tražilica. Ipak, nije tako. Iako igra nije hard-core kao njeni prethodnici, i dalje je u pitanju avantura u prvom licu, sa slobodnim rotiranjem kamere i kretanjem „po čvorovima” iz scene u scenu. Otprilike 50 odsto gejmpleja čine inventarske zagonetke, a druga polovina se svodi na rešavanje „mehanizama” - logičkih mini-igara na posebnom ekranu. Inventarske zagonetke su lake i nemaštovite - rešavate ih u trenutku i nastavljate dalje, skoro kao da ih nema.

Mehanizmi su mnogo bolji. Iako ne oduševljavaju svojom genijalnošću, logični su, ne previše prosti i koliko-toliko originalni. Ljubitelji tog tipa logičkih problema trebalo bi da uživaju u njihovom rešavanju. Uzmete osvežavajuće piće po izboru, stavite noge na sto i lagano vežbate mozak...