Osnovica mesečne plate U.S. Army pešadinca, bez bonusa za specijalnost i bez borbenih dodataka, iznosi 1.978 $, što je suma koju prosečan mlađi punoletnik iz zapadne hemisfere može da zaradi na 1000 načina, od kojih svaki ima 1000 puta manje šanse za uzrokovanje trajnog invaliditeta ili povratka kući u crnoj plastičnoj kesi. Regrutne statistike američkih oružanih snaga, iz tog i mnogih drugih razloga, već dugo godina pokazuju streloviti pad kvalitetnih interesenata: za standardni ugovor i službu pod Ujka Semovim šlemom odlučuju se samo likovi koji nemaju bolju ideju, nemaju nikakvu školu, ne žele da fizikališu na pokretnoj traci ili strasno žele da žive i rade u blizini oružja, municije i oznojenih vršnjaka. Kadrovska služba U. S. Army na ovaj izazov odgovara na mnogo načina, od kojih produkcija i besplatna distribucija oficijelnog multiplayer šutera svakako predstavljaju najintrigantiji način.

Pri ocenjivanju proizvoda nalik America’s Armyju 3 jako je teško utuliti poriv za pristrasnim komentarisanjem i pljuvanjem ideje o neetičkom, besplatnom slatkišu namenjenom za navlačenje klinaca u kombi, što stvara opasnost da opis igre preraste u socijalno-politički pamflet. Ako ništa drugo, takav supersubjektivni stav nema previše smisla iz razloga što je igra besplatna za svakog stanovnika planete koji ima nekakav Internet i što za najveći deo igrača koji je svuku sa Steama psihološko-propagadni aspekt igre neće predstavljati ništa više od neobavezujućeg miljea i podloge za taktičko napucavanje među drugarima. Američki tinejdžer imao bi razloga da skuplja obrve; raspoloženi i radoznali Balkanac može potpuno da se opusti.

U stvari, može da se opusti ukoliko želi da popije virtuelni metak u desetoj sekundi meča i ostatak runde bleji u svoje nepokretno telo. Kao i prethodne verzije igre, i trojka predstavlja hard-core timski šuter koji ne oprašta greške i raskalašnost Call of Duty multiplayer mečeva, već apostrofira potrebu za realnom timskom taktikom i simulira autentične efekte sudara metka s mesom. Najveća novina u serijalu koji je startovao 2002. godine jeste svež Unreal 3 engine. Osnovni gradivni elementi igre (pucanje i šunjanje, pre svega) manje-više su identični, mada je kompletan proizvod umiven sistemom Achievementa i minornim gameplay dodacima. Jedina radikalna stvar sa kojom je razvojni tim raskrstio jesu borbena vozila uvedena u AA2: Special Forces. Trojka se vraća svojim poor bloody infantry korenima, i to radi na način koji u svetskim okvirima nema preveliku konkurenciju.

Ozbiljan karakter iskustva koji igra pruža ima odgovarajuće preduslove, od kojih je najbitniji onaj koji se tiče savladavanja svih ponuđenih trening misija, a pogotovo onih u kojima učite da pružate prvu pomoć. Teško ranjenog saborca možete vratiti u akciju jednostavnom multizbornom akcijom u kojoj putem first aid interfejsa primenjujete jedan od četiri tretmana, u zavisnosti od tipa rane i simptoma (ako pogrešite, pacijent baca kašiku). U timskim mečevima sa random likovima ovo predstavlja savršen kriterijum za odvajanje žita od kukolja, odnosno za razlikovanje igrača koji ima nešto u glavi od nuba koji je zalutao u nešto ozbiljnije od Quakea Online. Kad smo već kod nubova, valja istaći to da polusimulacioni karakter AA3 podrazumeva da ga treba timski igrati sa prijateljima (na dedicated serveru koji ste sami podigli), uz izbegavanje nasumičnih likova koliko god je to moguće. Igra, naime, prosto sija kada ekipa primenjuje koordinisanu strategiju, kada članovi tima čuvaju leđa jedni drugima, pokrivaju uglove i nastupaju uz glasovnu koordinaciju preko ugrađenog VoIP modula.

Posle sistema napredovanja po nivoima koji je proslavio multiplayer CoD 4, realno je bilo očekivati da će i drugi developeri krenuti tim stopama. America’s Army 3 donosi kompleksan sistem tehničko-etičkih borbenih pravila, o čijem vas (ne)pridržavanju igra ocenjuje u realnom vremenu. Na primer, kršenje RoE (Rules of Engagement) nalik pogađanju saboraca ili pucanju u onesposobljenog protivnika koji leži ranjen smanjuju vam skor u nekoliko kategorija i tako vas udaljavaju od sledećeg armijskog čina. Bonusi koje donose činovi veći od privatea zasad ne postoje (nema novih oružja i opreme), mada su, sudeći prema coming soon stavkama za napredni trening i projektovanim dodacima borbenog arsenala, planirani za neki patch u bližoj budućnosti.

Jedina stvar koja nam se apsolutno nije dopala, ali čije razloge savršeno dobro razumemo, jeste činjenica da su uloge sukobljenih timova predefinisane na politički korektan način. AA3 ne omogućava izbor između T i CT strana (nalik Counter-Strikeu), već svaki tim svoje oponente vidi kao pripadnike snaga červenijanske armije (da, igra ima i fiktivni East EU zaplet o građanskom ratu), čime se eliminiše kontroverza da u službenoj U.S. Army igri za cilj možete imati likvidaciju U.S. Army personala.