Ma koliko igračka javnost kritikovala konformizam i kreativnu mrzovolju razvojnih timova, hladna računica kvartalnih izveštaja ukazuje na to da ipak najviše profita donosi linija manjeg otpora po pitanju inovacije i originalnosti. Dok industrija igara sazreva, žanrovska revolucija uveliko ustupa mesto inkrementalnoj evoluciji, gde metodična primena proverenih formula a priori ima prednost nad svežim idejama. Tipični zapadnjački konzument igara obično je nepoverljiv prema neobičnim konceptima, što se često završava finansijskom propašću inače izuzetnih naslova (malobrojna klika Battlezone fanova još ne može da prežali sunovrat ove zanemarene franšize).

Kad tako stoje stvari, tržišna sudbina nesvakidašnje igre kao što je Steamland čini se zapečaćenom - 2D real-time strategija skromne spoljašnosti u kojoj upravljate isključivo vozovima na parni pogon zaista predstavlja do sada neviđenu premisu (u žanru inače poznatom po genetskim plićacima). Međutim, ovaj koncept će se verovatno pokazati isuviše stranim za većinu tvrdokornih ljubitelja RTS igara, koji teško da će žrtvovati ušuškanost poznatog zarad širenja vidika. Potrebna je zdrava doza radoznalosti i otvorenosti ka novim iskustvima kako bi se uz Steamland ostalo duže od deset minuta. Upornost se isplati jednom kada najzad „ukapirate” neobičnu mehaniku igranja i vaši armirani vozići krenu preteće da hukću po mapi.

Svi elementi u igri su podređeni osnovnoj ideji taktičkog ratovanja vozovima. Na premisu o fantazijskoj planeti, na kojoj su divovski parni roboti nekako dospeli na vrh lanca ishrane i sada se bore oko posedovanja drevnog zlatnog zupčanika, treba obratiti taman toliko pažnje koliko traje slide-show intro. Ukradeni zupčanik je potrebno povratiti iz zlog kraljevstva Khon-ka-Dooa, što je dovoljan izgovor za sledećih dvadesetak misija smeštenih u nizu šarenih lokacija.

Da nema naznačenog akcionog aspekta, Steamland bi se zapravo lako mogao kategorisati kao puzzle naslov. Najveći deo interaktivnih elemenata na mapi je statičan ili pasivan: mrežu šina po kojoj se kreću vaši i protivnički vozovi nije moguće modifikovati, klasična izgradnja baze je takođe odsutna, a resursi se gomilaju automatski (ukoliko ste prisvojili potrebnu građevinu). Kako Fog Of War ne postoji, umesno je proučiti čvorišta i glavne tokove mreže šina, raspored protivničkih instalacija po malenim mapama, kao i potencijalno agresivnu floru i faunu.

Nekoliko eksperimentalnih prodora na neprijateljsku teritoriju najčešće vam otkriva osnovnu strategiju koju je potrebno primeniti, posle čega preostaje sprovođenje pažljivo tempiranih ofanzivnih operacija. Na ovaj način, kao i kod Komandosa, misije se više „rešavaju” nego što se „prelaze”.

Vozovi predstavljaju vaše glavno ofanzivno sredstvo i srce igre. Za razliku od bezmalo svakog drugog RTS naslova na tržištu, Steamland ne sadrži standardne jedinice razvrstane po osnovnoj primeni. Umesto rodova vojske (ili njihovih približnih ekvivalenata), igra vam stavlja na raspolaganje pozamašnu kolekciju različitih lokomotiva i vagona koje je moguće spajati u bilo kojoj kombinaciji. Igru počinjete samo sa jednim tipom lokomotive i vagonima opremljenim haubicama kratkog dometa, da bi svaka sledeća misija uvela naprednije modele u rastući arsenal. Kasnije ćete dobiti pristup navodećim raketama, topovima za dalekometno bombardovanje i vagonima sa minama i municijom.

Pojedinačna kompozicija može da sadrži najviše deset vagona, što otvara popriličan spektar mogućnosti i kreativnih solucija. Da li ćete izgraditi udarnu grupu od svega dve-tri maksimalno opterećene kompozicije naoružane do zuba ili ćete pak slediti partizansko-gerilsku doktrinu i formirati omanju diviziju brzih vozića, zavisi isključivo od vaših sklonosti i strateškog umeća. Ovo žongliranje vagonima predstavlja maltene igru za sebe. Duži vozovi zahtevaju više vučne snage, tako da je za behemote nakrcane topuzima potrebno nekoliko lokomotiva kako bi se uopšte pokrenuli. Ukoliko vam neprijatelj uništi sve lokomotive unutar određene kompozicije, jedini način da preživele vagone izbavite s bojišta jeste da ih pokupite novom lokomotivom.

Možda upravo zbog restriktivne prirode kretanja po šinama, bitke u Steamlandu sadrže više taktičkog potencijala nego u klasičnim uslovima „otvorene” topografije, gde varijacije na temu rush taktike ionako uvek imaju primat. Veštačka inteligencija protivnika uopšte nije naivna, tako da ćete morati aktivno da se nadmudrujete kako biste pobedili. Vremenom će se određeni manevri iskristalisati, poput postavljanja zamki i blokiranja rute za povlačenje ili izazivanja sočnom i ranjivom metom okruženom minama. Neprijateljski AI je sposoban i izuzetno agresivan, napada sa više strana i neće oklevati da vas dotuče ukoliko mu pružite šansu.

Steamland po hardverskoj zahtevnosti, obimu i kvalitetu prezentacije zavređuje status „igrice”, ali ovo se ne mora nužno smatrati pežorativnom odredbom. Mada multiplayera nema, a audiovizuelni doživljaj evocira doba kada smo svetlosne efekte u boji još smatrali naprednim, ekipi iz Gromade i Buka Entertainmenta treba skinuti kapu, makar samo zbog hrabrosti da na tržište zagušeno klonovima izbace nešto sasvim drugačije.