Pixia 6.5

Evo jednog grafičkog programa u kome je moguće crtati, slikati i obrađivati fotografije, ali se nikako ne usuđujemo da ga poredimo sa Photoshopom. Pixia je program sa popriličnim stažom – nastao je još 1998. godine, ali ima jednu uočljivu manu: njegov interfejs ostao je zaglavljen u toj godini. Od samog početka program je nekomercijalan, što je za svaku pohvalu, međutim, iako su se tokom godina opcije razvijale, dizajn interfejsa je ostao u prošlom veku. Kako smatramo da među vama ima i onih koji vole retro stil, rešili smo da vidimo šta se sve krije u tom retro interfejsu.

Najpre ćemo pohvaliti to da je program veoma lagan i da lako radi i na starijim mašinama. Poslednja verzija programa zahteva 64-bitni Windows, ali ukoliko niste u prilici, možete se poslužiti prethodnom verzijom koja podržava i 32-bitne Windowse. Instalacija je prošla bez većih problema i, iako je program mali, moramo ga svrstati u naprednije programe. To je zato što smo pregledali opcije i mogućnosti koje nudi i jednostavno ne bi bilo fer staviti ga u isti koš sa, recimo, Paintom.

Pre svega tu su osnovne alatke kao i kod svakog grafičkog programa, koje omogućavaju osnovne funkcije poput crtanja slobodnom rukom, crtanja osnovnih geometrijskih oblika, menjanje boja, izbor boja iz palete i (de)selektovanje objekata. S desne strane nalazi se prozor sa layerima koje možete dodavati i brisati, a desnim klikom na bilo koji od njih pojavljuju se nove opcije kao što su kopiranje layera ili dodavanje dropshadow efekta.

Poseban dijalog koji nismo imali često prilike da vidimo je prozorčić koji služi kako za zumiranje trenutno otvorene fotografije koju obrađujete, tako i za horizontalno i vertikalno okretanje. Međutim, tu je još jedna zanimljiva opcija koja dozvoljava slobodno rotiranje čitave slike i to u slobodnom stilu. Dozvoljava rotiranje mišem u bilo kom smeru, što je fantastično pomagalo ako crtate pomoću table za crtanje. Kad smo kod crtanja pomoću table, u prozorčetu Suplementary settings pronaći ćete još zanimljivih pomagala: ovde možete podesiti pritisak na tablu pomoću krive za pritisak, isključiti ili uključiti smoothing dok povlačite linije i još nekoliko opcija koje crtačima olakšavaju život. U istom tom dijalogu nalaze se i istorija koraka koje ste preduzeli, kao i istorija selektovanih objekata i nekoliko podešavanja vezanih za tok rada. Priznaćemo, to su sve mnogo naprednije opcije nego što smo očekivali kada smo započeli ovo naše testiranje.

Kada je obrada fotografija u pitanju, odmah na dohvat ruke su i filteri. Istina, nismo baš bili očarani izborom koji je na raspolaganju, jer su filteri osnovni – kakve bismo pronašli u nekim baš starim verzijama jačih foto-editora, ali samim tim što su sepia, blur ili mozaik efekat dostupni, Pixia još jednom pokazuje da nije program ograničen na osnovni toolbox.

Desna strana ekrana rezervisana je za poseban skup alatki, koje se po potrebi mogu uključivati i isključivati. Prva je paleta sa bojama, a možete birati između tri dostupne varijante RGB, RGBA i CMYK. Sledeći dijalog je, takođe, povezan sa bojama, ali čine ga odabrane boje, kao i nekoliko pattern predloga koje možete koristiti umesto boja, naravno ako im pronađete namenu. Treći dijalog vam pomaže u odabiru gradijenata. Postoje više unapred uređenih, a možete ih i sami sklapati i birati između četvrtastih i onih u obliku talasa. Poslednji dijalog su brushevi, kojih nema mnogo, tako da ćete morati da se snađete sa postojećim skromnim izborom.

Sve ovo što smo do sada naveli nalazi se izloženo na izvol’te, a padajući meniji kriju još opcija, redom naprednih. Recimo, tu se nalazi opcija za kreiranje 3D teksta koji se izrađuje na fotografiji koju ste otvorili. Naime, fotografija se koristi kao pozadina, zatim se oblikuje tekst koji ste uneli i automatski se dodaje treća dimenzija. Još jedna zanimljiva opcija je horizontalno/vertikalno mirror crtanje. Jako zgodna stvar ako crtate bilo šta simetrično, jer će sve što nacrtate duplirati po osi koju odaberete. Na taj način možete crtati samo jednu stranu lica, dok će se druga pojaviti kao u ogledalu.

U padajućim menijima možete pronaći i dosta opcija za rad sa layerima. Počevši od bazičnog konvertovanja u novi layer, rada sa selekcijama, grupisanja layera, pa do invertovanja i spajanja više layera u jedan, ali i potpunog poništavanja layera i spajanja svih u jedan. Ako obrađujete fotografiju, onda su tu na raspolaganju takođe klasične ali vrlo važne opcije, poput krive kojom uređujete boje, zatim dva slajdera za kontrast i količinu svetlosti, ali tu je i opcija za automatsko podešavanje kontrasta i boje kome možete prepustiti sva podešavanja.

Opisali smo većinu mogućnosti na koje smo naišli. Kao što smo pomenuli na početku ove priče, Pixia donosi napredne alatke i mogućnosti koje jednostavno nismo očekivali od programa koji na prvi pogled deluje prastaro. Problem sa interfejsom koji jeste originalan, jer se slabo može porediti sa bilo kojim aktuelnim foto-editorom, jeste u tome što je neprivlačan. Dakle, čak ako bismo i zanemarili to da deluje zastarelo i nazvali ga „uređenim u retro stilu”, i dalje ostaje glavna zamerka to što je jednostavno ružan.

Interfejs ostaje možda i glavna zamerka čitavom paketu. Pored ove zamerke imamo još nekoliko. Pre svega, iako je program na engleskom jeziku, postoji nekoliko opcija koje kada se odaberu pokazuju nerazumljive znakove – dakle, nekako su zaboravljene i izgubljene u prevodu, pa ostajemo uskraćeni za objašnjenje i pitanje na koje nam je tražen odgovor. Pored toga, i sa time ćemo da završimo za zamerkama, opcije su često neočekivano raspoređene. Brushevi i, recimo, gumica uopšte nisu među glavnim alatkama u toolboxu, tako da će korisnicima naviknutim na standardne programe ovog tipa ipak trebati malo vremena da se naviknu. Ipak, Pixia ostaje program sa nekoliko opcija koje se retko mogu pronaći, pa ga to svakako čini ostvarenjem vrednim pažnje.

Gordana RADOVIĆ