Brzinom munje, u Srbiji se na policama mnogih domaćih tehnoloških kompanija i organizacija raširila nova usluga u ponudi.

Digitalna transformacija je njeno ime. Prezime je nepoznato. Poznato joj je pak poreklo. Sjedinjene Države, razume se. Ipak, kako to obično biva – brzom brzinom je ova usluga dobila novo ruho, primerenije podneblju spretnih mislilaca i još spretnijih isporučilaca tehnologije i metodologije na brdovitom zapadu Balkanskog poluostrva. Tako je ova, naša digitalna transformacija, započela sopstveni život, nezavisan od onog koji duguje svom dalekom pretku preko Atlantika. U njoj je, kao i u većini drugih plodova domaće pameti modernih vremena, previše marketinga, a premalo suštine. Odnos je, ako želite, gotovo istovetan onome u, recimo, jednom masovno proizvedenom industrijskom pivu gotovo svake velike pivare u našoj državi. Šta sad to znači i zašto bi me bilo briga, pitate se, sasvim sigurno do sada. Odgovor nije jednostavan. No, pokušati se mora.

Na pomen reči digitalizacija, vredni će prsti onih u „prvim klupama” domaće stvarnosti odmah u glas povikati „televizija!”, misleći pri tome na prelazak televizije iz analognog u digitalni format, proces aktuelan u bliskom periodu iza nas. Nažalost, neće biti u pravu. Tu se radi o dobroj staroj – informatizaciji (eng. digitization). Ovaj postupak, sam po sebi, ne nosi neku fantastičnu vrednost – osim u činjenici da svojom novom formom, televizijski signal biva lakše oblikovan, prenošen i inkorporiran u mnoge digitalne platforme širom planete, što je, na kraju krajeva, i razlog ovog „presvlačenja”. Iako se može govoriti o povećanju kvaliteta slike, ipak se mora priznati da je konverzija televizijskog signala deo sveukupne težnje prelaska u digitalno društvo. Zašto je sada to digitalno društvo toliko bitno?

U proteklih nekoliko godina svedoci smo pojave poznate pod imenom „Četvrta industrijska revolucija”. Iako je prosečan stanovnik Balkana realno svestan možda prve ili druge revolucije ove vrste, treću smo započeli priključivanjem na svetske tehnološke tokove informatizacije, posebno priključivanja u globalnu svetsku mrežu – internet. No, da bi ova treća revolucija imala smisla, potrebno je što više signala uvesti u digitalni oblik, kako bi se oni mogli oblikovati, konzumirati i menjati kroz pomenutu Mrežu i njene digitalne korisnike. Ova četvrta revolucija, a čiju suštinu treba da postigne upravo digitalna transformacija, umnogome je revolucija ljudskog razmišljanja i kulture poslovanja, komunikacije i – života. Kada o ovome malo porazmislite, jasno se razume da je digitalna transformacija zapravo promena načina na koji živimo. Tehnologija ili digitalno je u ovom slučaju samo alat, a nikako svrha. Tu upravo leži seme razdora domaće verzije pogleda na ovu transformaciju.

Kao što u engleskom jeziku svaka sintagma koja u sebi sadrži reč inovacija ili inovativno – zvuči seksi, tako i digitalna transformacija zvuči učeno i prefinjeno na našem. Ovo je delimično i razlog zašto se imenom njenim zovu usluge koje suštinski pripadaju prethodnoj revoluciji i o kojima bi trebalo da sve znamo poodavno. No, kako često velimo da u Srbiji kasnimo za razvijenim Zapadom, i ovde je slučaj da se pod verzijom 4.0 u našoj državi zapravo prodaju proizvodi prethodne, treće generacije.

Uvaženi ljubitelji tehnologije, ne dozvolite da vas fancy sintagma zavara u bilo kom trenutku. Implementacija nekog softvera ili digitalizacija nekog poslovnog procesa nisu zapravo procesi digitalne transformacije. Oni pak jesu deo procesa informatizacije, kao preduslova nastanka suštinske transformacije, koja redefiniše modele komunikacije, vrednosti kojima težimo i poslovne modele biznisa. Nijedna kompanija zapravo ne „umire” zbog toga što ima loše proizvode ili usluge, već zbog toga što nije izradila održivi poslovni model. Upravo je digitalna transformacija proces adaptacije poslovnog modela kompanije, organizacije ili društva na savremeni pogled, sa korisnikom u centru, u kom se naglasak stavlja na pojam brzog učenja kroz inovacije i agilnu organizacionu kulturu koja je spremna da greši i iz svojih grešaka uči. Valja primetiti da je ovde inovacija opet alat, a ne svrha transformacije.

Nažalost, prečesto ćete u domaćim medijima ili čak u inicijativama domaćih organizacija pronaći da je naglasak njihovog pogleda na digitalnu transformaciju upravo na korišćenju digitalnih alata. Ne budite zbunjeni – nisu koleginice i kolege koje se ovim bave ni neuki ni nenačitani. Svesni da su korisnici njihovih usluga u vrtlogu preživljavanja, ali i da im „digitalno” zvuči tako „spejs” i „fensi”, oni odustaju od insistiranja na suštini i zadovoljavaju se formom. Ona je, razume se, (i) u ovom slučaju, neverovatno isplativa. No, zarad prilike koju ovaj proces nudi za sve nas – ne dajte se zavarati!

Momir ĐEKIĆ