Ryze Tello

Dronovi, te male, sjajne letelice na čiju iznenadnu pojavu nad glavom baš niko ne ostaje ravnodušan, trenutno doživljavaju svoj zenit. Proizvođača i modela je sve više na tržištu, interesovanje raste, donose se silni propisi kojima se sve strože ograničava sloboda njihove upotrebe, ali jedan detalj baš nikako ne prati ubrzan tempo razvoja. Naravno, u pitanju je cena ovih mašina, koja je i dalje nedostižna širim narodnim masama, jer iole ozbiljnije letelice startuju sa četvorocifrenom cenom izraženom u evropskoj valuti. Visoka cena svakako je opravdana beskompromisnim kvalitetom komponenata koje sačinjavaju jedan dron, a pored kvaliteta, navedene komponente po mogućnostima spadaju u poslednju reč tehnike.

Ipak, postavlja se pitanje da li je zaljubljenicima u dronove baš neophodna letelica kalibra DJI Mavica ili pomenutog Phantoma za povremeno uživanje u omiljenom hobiju. Takođe, ove letelice zahtevaju od operatera odlično snalaženje u prostoru, solidne pilotske, ali i fotografske veštine da bi pružile svoj maksimum u oblasti aero-fotografije, kojoj su prvenstveno i namenjene. Pojedinci koji samo žele da uživaju u letu drona, baš i nemaju neki pristupačan izbor. Modeli slabijih i skromnijih performansi, poput DJI Sparka (SK 9/2017), i dalje koštaju preko 500 evra u osnovnom paketu.

Sve gore navedeno važilo je do sada, do pojave modela sa odličnim „pedigreom” pod nazivom Tello. Tello je letelica minijaturnih dimenzija koja bez ikakvih problema poleće i sleće na dlan prosečne veličine, pa čak i na dečji. Iako je zvanično proizvod firme Ryze, većim delom se oslanja na tehnologiju dobro poznatog proizvođača dronova – kineske kompanije DJI, a njegovo elektronsko srce čini Intelov procesor sa 14 jezgara. Zbog čega je ovaj dron, koji je manji čak i od mnogih letećih igračaka-dronova, toliko bitan? Pre svega, zbog cene od svega 100 evra. Kojoj klasi on zapravo pripada? Pozabavićemo se tehničkim detaljima pre nego što donesemo zaključak.

Tello je koncipiran kao klasični kvadkopter kod koga svaki od motora direktno pokreće dvokraku elisu fiksnog koraka. Elise se postavljaju laganim pritiskom nadole, bez ikakvog sistema za zabravljivanje u krajnjem položaju, pri čemu treba voditi računa da postoje dva para različitih elisa, od kojih se svaki par postavlja na određeni par motora koji je identično obeležen. Elise nisu sklopive, ali zbog malih dimenzija i štitnika koji su deo osnovne opreme, mogućnost oštećenja usled nepažljivog upravljanja i transporta svedena je na minimum.

Motori su jednostavne konstrukcije i koriste „četkice”. Za razliku od skupljih modela kod kojih se koristi brushless tip motora (bez četkica) sa stalnim magnetom, ovi motori su slabijih performansi i kraćeg radnog veka, ali njihova eventualna zamena već na prvi pogled deluje jednostavno, tako da to ne predstavlja neku naročitu manu.

Za upravljanje Tellom primarno se koristi mobilni telefon ili drugi Android ili iOS uređaj sa Wi-Fi mogućnostima. Na mobilni uređaj je najpre neophodno instalirati istoimenu aplikaciju i uz pomoć Wi-Fi mreže povezati ga sa dronom. Interfejs je sveden i pregledan, a nudi i interaktivna uputstva koja će biti od velike pomoći početnicima.

Ipak, pregledan interfejs ne može da kompenzuje nezgrapnost upravljanja dronom uz pomoć tapkanja po ekranu uređaja, pa je za pravi ugođaj neophodna upotreba dodatnog kontrolera. Za sada su podržana dva modela, a mi smo imali prilike da isprobamo GameSir T1d, koji je maltene kopija kontrolera Playstation konzole. Nivo zabave upravljanja dronom uz ovaj kontroler kvantitativno i kvalitativno je skočio, ali je ograničavajući faktor koji se tiče dometa ostao nepromenjen. Naime, kontroler koristi Bluetooth vezu za povezivanje sa aplikacijom, a za komunikaciju sa dronom se i dalje koristi Wi-Fi veza, čiji su dometi vrlo skromni – maksimalno 100 metara na otvorenom prostoru bez smetnji i interferencija sa drugim uređajima. U praksi je teško ostvariti i polovinu deklarisanog dometa, a da se pritom ne jave smetnje u vidu zakasnelih reakcija na zadate komande ili pak pada kvaliteta, pa i sporadičnih prekida u prenosu video-signala.

Kada već pominjemo video-signal, napomenućemo da, iako Tello uopšte nije usredsređen na fotografije i snimke, ugrađena kamera rezolucije pet megapiksela ume vrlo prijatno da iznenadi rezultatima u određenim situacijama. Jedino što ume da ponekad pokvari video-snimak jeste već pomenuta Wi-Fi veza sa svojim ograničenjima, jer se video-snimak ne čuva na samom dronu (ne postoji mesto za memorijsku karticu), već na uređaju sa kog se upravlja.

Kad je autonomija u pitanju, pored dometa, Tello je poprilično ograničen i vremenskim intervalom tokom kog može da ostane u vazduhu, jer njegova majušna baterija obezbeđuje maksimalno 13 minuta leta, što je u praksi jedva desetak minuta pre nego što se uključi ’battery low’ alarm. Let može biti i duplo kraći ukoliko se intenzivno koriste mogućnosti automatskog izvođenja akrobacija, koje su izuzetno zabavne, ali koje prosto proždiru energiju. Baterija malog kapaciteta ima i svojih prednosti, jer ju je moguće puniti preko običnog USB punjača. U zavisnosti od snage punjača i jačine isporučene struje, punjenje će trajati duže ili kraće, ali je prosek nekih 90 minuta. Srećom, baterija se brzo i lako menja, pa uz nekoliko dodatnih baterija i simultani punjač zabava može da traje satima.

Ostatak elektronike takođe je skroman, pa tako Tello raspolaže samo elektronskim kompasom i barometrom, uz pomoć kojih se trudi da se održi u mestu kada ne prima druge komande. Kažemo trudi, pošto mu već i lagani povetarac stvara vidne probleme da to i ostvari, jer ne raspolaže GPS/GLONASS prijemnikom, niti ultrazvučnim visinomerom... Verovatno je i nemoguće smestiti svu tu opremu u letelicu ovoli(c)kih dimenzija. Zato je Tello idealan za let unutar nekog većeg objekta, jer je vrlo okretan i precizno reaguje na komande. Sistem za izbegavanje prepreka prilično je rudimentaran i oslanja se na kameru i njeno vidno polje. Kako je kamera fiksno postavljena, jasno je da će samo u delu prednje polusfere sistem moći da prepozna neku (uglavnom krupniju) prepreku. Ipak, štitnici elisa odlično obavljaju posao i u velikoj meri uspevaju da kompenzuju namerne ili slučajne sudare sa preprekama, tako da je Tello prilično žilav letač i nije ga baš lako oboriti.

Iz dosadašnjih navoda čitalac bi zaključio da je Tello samo igračka koja ne može da se uporedi sa „pravim” dronovima. Možda je i naš pristup bio previše strog, jer smo ga od starta direktno poredili sa drugim DJI letelicama sa kojima smo se do sada sretali, pa smo, naviknuti na kvalitet i visoke performanse, preterali sa kritikama. Ipak, Tello je izuzetna malena letelica, čije su mogućnosti svakako skromnije od njegove starije braće, ali to nikako ne znači da ga treba posmatrati kao igračku, jer on i te kako ima šta da pruži i predstavljaće odličan izbor za početnike i zaljubljenike u dronove kojima budžet ne dozvoljava da sebi priušte višestruko skuplje modele.

Poseban kuriozitet predstavlja Scratch platforma, koja se može upotrebiti za programiranje novih funkcija, ali i SDK otvorenog tipa, uz mogućnost razvoja potpuno novog interfejsa i upravljačkog softvera. Na taj način se razvoj dronova približava krajnjim korisnicima, a kako je publika koju Tello cilja mahom među mladim i stvaralački nastrojenim umovima, možda baš neki budući konstruktor nekog superdrona svoje druženje sa bespilotnim letelicama započne uz Tello.

Vladimir TRAJKOVIĆ