Problemi blokade instant messengera u Rusiji

Kako je serija poteza ruske vlade nakon sudske zabrane Telegrama dovela do problema sa brojnim popularnim internet servisima

Tokom proteklog meseca odigravala se zanimljiva saga na digitalnom nebu Ruske Federacije, kada je nakon početka primene zabrane instant messenging servisa Telegram došlo do problema u radu više internet servisa na teritoriji Rusije, kao što su Youtube, Amazon, Google i Microsoft servisi, Twitch… To je rezultiralo time da brojni ljudi, pored nemogućnosti pristupa omiljenim web lokacijama, dožive i probleme sa online finansijskim transakcijama i svojim poslovnim aktivnostima koje vrše preko interneta jer su pogođeni i servisi cloud usluga Googla i Amazona.

Sasvim očekivano, brojni zapadni mediji su splet događaja okarakterisali kao rusku državnu cenzuru, ali se mora priznati da su brojni tech servisi i manje medijske kuće situaciju daleko bolje pokrili i objasnili, što nije često slučaj.

You got mail

Telegram je popularni instant messenging servis koji je do nedavno bio posebno rasprostranjen u Ruskoj Federaciji. Osnivač i CEO servisa Pavel Durov (koji je platformu kreirao zajedno sa bratom Nikolajem) jednom je prilikom izjavio da je Telegram kreirao imajući u vidu situaciju u svojoj zemlji, što nagoveštava razlog za kreiranje Telegrama. Elem, Pavel je zagriženi oponent ruskog predsednika Vladimira Putina. Pavel i njegov brat su koosnivači popularne ruske društvene mreže i ruskog pandana Facebooku – VKontakte (sada samo VK), ali ih je investitor Ivan Tavarin navodno prisilio da mu prodaju svoj udeo u kompaniji. Nekoliko meseci kasnije Durov je podneo ostavku i bio razrešen dužnosti CEO-a kompanije. Nedugo nakon toga počeo je da priča medijima kako je ostavka bila prvoaprilska šala, a da je on oteran zbog toga što je odbio da ustupi ruskim organima reda podatke o organizatorima Euromajdan protesta u Ukrajini. Potom je otišao iz Rusije i kupio državljanstvo karipske državice Sveti Kits i Nevis. Nastavio je političku agitaciju protiv predsednika Putina, za koga je tvrdio da stoji iza njegovog razrešenja i počeo da propagira svoju političku filozofiju anarhokapitalizma. Anarhokapitalizam je fringe politička filozofija koju zastupaju jedino pojedini internet milijarderi i pojedini zaluđenici koji u roditeljskom podrumu maštaju da su internet milijarderi. Ovaj doskora nepoznat oblik ekstremnog liberalizma odbacuje svaku ulogu države i postulira društvo urađeno isključivo na principima slobodnog tržišta, te predstavlja ideologiju stranu prosečnom ruskom, srpskom, ali i američkom državljaninu i pored jakog ideala o minimalnoj vladi koji je prisutan u kulturi SAD. Braća Durov ubrzo stvaraju servis Telegram, prvo baziran u Berlinu, ali ubrzo premeštaju sedište kompanije u London.

Džihad, džihad četir’ noge...

U britanskoj javnosti je Telegram ubrzo postao poznat kao messenging aplikacija džihadista, što su lokalni tabloidi često isticali. Ova reputacija je zasluženo došla, pošto je Telegram veoma popularan u redovima boraca ISIS-a, ne samo za propagandu i regrutaciju, već i za organizovanje terorističkih akcija, kao što je bilo brutalno ubistvo sveštenika u normandijskoj crkvi, teroristički akt za koji su francuski istražitelji iz protivterorističkih jedinica dokazali da je osmišljen i dogovoren preko Telegrama. Pavel Durov je jednom prilikom krajnje nadmeno rekao da je privatnost bitnija od sprečavanja terorizma, te da bi stručnjaci koji su pozivali na regulaciju aplikacije kako bi se omeli planovi terorista trebalo da se zalažu i za ukidanje reči (u smislu ljudskog govora i jezika uopšte), jer i njih koriste teroristi za komunikaciju.

Imajući u vidu velike bezbednosne izazove koje za Rusku Federaciju predstavlja islamski terorizam, prirodno je da je Federalna služba bezbednosti Ruske Federacije – FSB veoma zainteresovana za komunikaciju islamskih terorista u toj zemlji kako bi predupredila terorističke napade i sačuvala živote ruskih građana. Nedavno smo imali prilike da pratimo vesti o novim terorističkim napadima u Čečeniji i Dagestanu, kao i da čujemo saznanja i procene ruskih i zapadnih bezbednjaka da se između 5000 i 7000 ruskih državljana borilo u Iraku i Siriji na strani Islamske države, te da će se nakon kraha te zločinačke tvorevine najverovatnije vratiti u Rusiju kako bi se bavili terorizmom i ostvarivanjem dugogodišnjeg plana Islamske države da etablira svoj ogranak u pomenutim ruskim regijama i osnuje takozvanu Provinciju Kavkaz. U svetlu tih događaja FSB je zatražio od Telegrama da im dostavi ključ za dekriptovanje poruka na toj mreži, što su oni odbili. Nakon toga rusko regulatorno telo zaduženo za telekomunikacije Roskomnadzor je podneo prijavu protiv Telegrama, pa je moskovski sud zabranio korišćenje aplikacije na teritoriji Ruske Federacije.

Uzgred ćemo pomenuti da je zbog popularnosti među islamskim teroristima povezanim sa ISIS-om Telegram bio zabranjen u Indoneziji, kao i da je i dalje zabranjen u Kini i Iranu, gde su vlasti otišle dotle da subvencioniraju osnivanje sopstvenog messengera Soroš (transkribovano Soroush, moguće je da se izgovara i kao Suroš, ali nam je ekstremno komična ironija da se aplikacija koja treba da predupredi podrivanje države od strane stranih, ideološki ostrašćenih pojedinaca zove kao poznati „filantrop”).

Mirno spavaj nano, sve je zaključano

Kada spazite konstataciju „tražio ključ” i uzmete u obzir da konkurentske instant messenging aplikacije za razmenu enkriptovanih poruka (WhatsApp, Appleov iMessenge) koriste end-to-end metod enkripcije, vidite da gospodin „privatnost važnija od sprečavanja terorizma”, Durov muti vodu. End-to-end enkripcija je jedno od najsigurnijih rešenja koje garantuje visok stepen privatnosti razmene, pošto pružalac usluge, tj. servis preko kog se razmena obavlja, načelno ne može da pročita sadržaj poruke, kao što iz kompanija koje vode ovakve messengere često vole da istaknu. Telegram, međutim, ne funkcioniše po tom principu, već po principu server-client enkripcije, što znači da servis može imati uvid u sadržaj poruka koje se preko njega razmenjuju, jer ima ključ za dekripciju. Štaviše, brojni zapadni stručnjaci za cyber bezbednost su tokom godina kritikovali sistem koji Telegram upošljava i savetovali ljudima da ne koriste aplikaciju pošto je sistem pun sigurnosnih propusta, dok se mogu čuti priče da je sam FSB više puta provalio u nizove poruka raznim metodama tokom bezbednosnih operacija.

Frontmen

Kada je odluka počela da se sprovodi u delo, IP adresama povezanim sa Telegramom je onemogućen pristup preko ruskog interneta. Roskomnadzor od 2012. održava takozvani objedinjeni registar, gde su zabeležene IP adrese povezane sa sajtovima koji su zabranjeni u Rusiji. Sajtove na objedinjeni registar ne mogu dodati državni organi, FSB, pa ni predsednik Vladimir Putin, već isključivo sudovi. Da je sistem daleko od cenzure, kaže i Džos Rajt (Joss Wright), senior istraživač na Oksfordskom internet institutu, koji navodi da je sistem transparentan i u okviru otvorenog pravnog poretka. Pošto su IP adrese blokirane, Durov i kompanija su se dosetili kako da taj metod zabrane efikasno zaobiđu koristeći domain fronting. Domain fronting je hostovanje sajta na host servisu sa ciljem da se sakrije izvor sajta. Domain fronting je često korišćen od strane kriminalaca, hakera i distributera malwara kako bi prevarili korisnike. Domain fronting je manje-više neželjena nuspojava organizacije hosting sistema i iz Googla su u isto vreme kada se ovo dešavalo izjavili da nikad nisu odobravali domain fronting i da rade na načinima kako da permanentno onemoguće ovu praksu na svojim host servisima. Pošto je Telegram za hosting koristio cloud servise Googla (Alphabeta) i Amazona, to je dovelo do poremećaja u internet ekosistemu Ruske Federacije, kada su ruski internet provajderi koji su po licenci Roskomnadzora odgovorni za sprovođenje mera blokade u nameri da osujete pokušaj izbegavanja zakona od strane Telegrama počeli da blokiraju i IP-jeve, koje je Telegram koristio kao paravan (front). Kako su blokirane adrese Googla i Amazona, to je dovelo do toga da brojni servisi ove dve internet megakorporacije takođe budu nedostupni građanima Rusije. Tako je došlo do problema sa pristupom Gmailu, Youtubu, Google Playu, Amazonu, Twitchu, Microsoft updateu, kao i brojnim drugim internet sajtovima koji za hosting koriste cloud servise ova dva giganta industrije (koji zajedno drže oko 75% globalnog udela na tržištu hosting usluga), što je izazvalo probleme i sa Twitterom, Facebookom, sajtom FIFA organizacije, Nintenda i serverima igračkih megahitova PLAYERUNKNOWN’S BATTLEGROUND i Fortnite. Zahvaćeno je još internacionalnih i lokalnih sajtova, servisa i igara, ali su najveći problem izazvale smetnje u pristupu ebanking servisima pojedinih velikih ruskih banaka, kao i pojedinih servisa za plaćanje.

Vidimo da ruska vlada niti stoji iza zabrane Telegrama niti je odgovorna za probleme koji su nastali nakon početka sprovođenja zabrane, već krivica leži prvenstveno u rukovodstvu Telegrama (primarno u CEO-u Pavelu Durovu), koje je zbog političkog hira odlučilo da ugrozi internet mogućnosti građanima Rusije i ometa poslovanje svojih partnera putem korišćenja kriminalne taktike sa ciljem izbegavanja pravosnažne sudske odluke ruskog suda, kao i u pojedinim ruskim internet provajderima, koji su sprovođenju zabrane pristupili na krut način, nespremni za Telegramove mahinacije i sečenju pristupili sekirom umesto skalpelom.

Nakon što su se mere pokazale delotvornim, uprkos tehničkim mahinacijama i negativnim posledicama po funkcije interneta u Rusiji, Pavel Durov, zadrti antivladin (dvosmislena primedba jer se po njegovim izjavama vidi da je čovek ne samo protiv trenutne ruske vlade, već i protiv vlade uopšte kao koncepta) aktivista je pozvao cloud provajdere da mu ne uskraćuju način da se bori za slobodu u Rusiji i pozvao građane da servisima pristupaju preko VPN-a i na slične načine zaobilaze zabranu, čime krajnje neodgovorno podstiče ruske građane da krše zakon. Ipak Pavelove reči nisu urodile plodom, pa su nedugo zatim AWS (Amazon Web Service) i Google updateovali svoje terms of service ugovore sa trećim stranama kojima pružaju cloud hosting usluge i zabranili domain fronting praksu.

Kako saznajemo od naših poznanika u Rusiji, situacija se sada stabilizovala, svi internet servisi i sajtovi generalno rade, ali je i dalje prisutan povremen problem u pristupu pojedinim sajtovima preko pojedinih provajdera. Roskomnadzor agencija je, u želji da otkloni i te povremene smetnje u pristupu, otvorila sajt na kom građani mogu da prijave kada im je neki sajt nedostupan kako bi Roskomnadzor u sadejstvu sa provajderom mogao da otkloni poteškoće.

Fundamentalna svrha

Vlada po sili zakona i postojećim važećim tradicijama uprave svuda po svetu već ima pristup enormnoj količini ličnih podataka svojih građana, te je poslednje što im treba internet aparat za prikupljanje i obradu svih internet aktivnosti. Ipak, zbog pomenutih pravnih normi i tradicija upravnog mehanizma koje vuku korene stotinama godina u prošlost, državni aparati nisu isto što i internet megakorporacije, kojima ne treba dati ništa ili goli minimum kako bi mogle da nam pružaju uslugu koju želimo. Nemoguće je imati poverenja u megakorporacije kojima je osnovni cilj profit, koje igraju po sopstvenim pravilima i koje nemaju efikasan sistem nadzora niti od strane većine svetskih vlada niti u smislu dobre i transparentne interne kontrole. Državi ne treba dati da se razmaše sa nadzorom, ali takođe se na nju ne mogu primeniti isti aršini. U slučaju da nemate poverenja u sopstvenu državu u istoj meri u kojoj ni ne smete imati poverenje u internet megakorporacije, onda su vam podaci najmanja briga. I pored opravdanog straha od prekoračenja ovlašćenja, zloupotrebe i korupcije pojedinaca zaposlenih u državnoj administraciji, vladama se ipak mora dati određeni stepen pristupa kako bi bile u stanju da efektivno obavljaju svoje osnovne funkcije održavanja reda i odbrane građana od spoljnih neprijatelja. Zaštita građana od terorista svakako spada pod obe osnovne funkcije države i apsurdno je stati na stranu nadmenog samoproklamovanog disidenta i njegovog servisa nasuprot legitimnim težnjama ruskih državnih organa da preseku komunikaciju znanih terorista, ekstremista i kriminalaca. I pored propusta u primeni koji ne leže na teretu Rusije, zabrana Telegrama je rezultat tužbe nezavisnog nadzornog tela, na osnovu koje je sud presudio u korist zabrane, svako izvrtanje priče na način koji prezentuje ovaj slučaj kao pitanje državne cenzure je proizvod divlje rusofobije i malicioznih predrasuda o funkcionisanju ruskog državnog aparata.

Srđan BRDAR