Gartnerov „Magični kvadrant” i oblaci

Tržište računarstva u oblaku se razvija dinamikom koja nije tako lako uhvatljiva. Gartnerov alat se čini dosta zgodnim za relativno poređenje kompanija

Nalazimo se u vremenu tehnologije u oblaku, u kom se provajderi infrastrukture, platformi i aplikacija svakodnevno utrkuju na polju inovacija, proširenja kapaciteta i sopstvenih verzija poznatih rešenja. Dok je trka bila još u začetku i obrisi svega nekoliko kompanija u ovom novom prostoru bili jasni, bilo je relativno lako upoređivati napore u automatizaciji dostupnosti tehnologija u oblaku. Ipak, kako vreme odmiče, sve je teže pratiti razlike i sličnosti između konkurentskih ponuda. Jedan od najčešćih alata, oslonjen na ozbiljnu metodologiju sa respektabilnom rezolucijom podataka, i iz isto tako respektabilnog izvora, jeste Magic Quadrant istraživačke i savetodavne kompanije Gartner.

Izbor oblaka nije lak

Velika je istina da nijanse odlučuju prilikom odabira servisa računarstva u oblaku u 2018. godini. Većina će se složiti da je do skoro u domenu infrastrukture izbor bio poprilično jednostavan. Ukoliko iz nekog volšebnog razloga niste želeli da svoje rešenje ugnezdite na AWS (Amazon Web Services) lađi, koristili biste Microsoft Azure. Situacija danas je nešto drugačija. Na značajno treće mesto u igri, bar po metodologiji koju Gartner koristi, ušao je Google sa GCP-om (Google Cloud Platform), koji predstavlja očigledan izbor za tehnološke timove koji nisu dominantno na Microsoft tehnologijama, a ne žele svoj novac da daju Amazonu, koji je pokupio popriličnu dozu negativnog publiciteta nakon prelaska u „agresivni” režim rada, odnosno od trenutka akvizicije američke kompanije Whole Foods.

Pre no što zaronimo dublje u Gartnerovu metodologiju, pogledajmo procenjene prihode najjačih kompanija u svetu računarstva u oblaku, koje su izvučene iz konteksta finansijskih izveštaja, dostupnih široj javnosti. Ekstrapolirani godišnji prihod, prikazan u ovoj tabeli, nastao je procenom godišnjih prihoda iz kvartalnih finansijskih izveštaja koje su navedene kompanije objavile. Suštinski, on je približno jednak četvorostrukoj vrednosti kvartalnog prihoda svake pojedinačne kompanije sveden na isti vremenski period.

Ukoliko u obzir uzmemo isključivo prihode, pomislili bismo da su IBM i Oracle, korporacije koje već dugi niz godina (ili decenija) gospodare svetom računarstva starije generacije, imaju značajniju ulogu u svetu računarstva u oblaku od, recimo, kompanije Google ili kineskog giganta Alibabe. Ipak, pitanje zrelosti ponuđenih pojedinačnih rešenja i mesto tih rešenja u širem kontekstu računarstva u oblaku su veoma različiti u ponudama ovih kompanija. Neki od provajdera (poput IBM-a) u ponudi imaju i infrastrukturu i platformu i aplikacije, dok se drugi (Amazon) uglavnom nalaze u svetu infrastrukture. Sa druge strane, dominantan deo prihoda kompanije Microsoft dolazi iz Office 365 dvorišta, koji nema konkurenta među pomenutim kompanijama, osim Googleovog G Suitea.

Zbog ovih osobina upoređivanje provajdere nije lako i uglavnom nas tera da stvari posmatramo partikularno, što često navodi na pogrešan put. Naime, izbor nekog od rešenja računarstva u oblaku je zapravo izbor šireg ekosistema, koji za posledicu ima veliki broj kompromisa kojih ne možete biti svesni pre no što dublje ne zakoračite u prostranstva ovih oblaka. A tada, tada može biti već kasno.

Magično, nego šta

Gartnerov Magic Quadrant predstavlja metodologiju i alat za vizuelizaciju i evaluaciju napretka i pozicija kompanija u specifičnim tehnološkim tržištima. Suštinski, ova metodologija je namenjena sagledavanju tržišta iz šire perspektive, te analizi relativnih pozicija konkurenata unutar tržišta, što olakšava razumevanje pozicija, promena i rezultata napora u evoluciji tržišta i rešenja.

Stiče se utisak da je ovaj alat prvenstveno nastao kao pomoć investitorima u razumevanju složenih tehnoloških detalja na izrazito promenljivim tržištima, a sve u cilju olakšavanja poređenja konkurenata i uočavanja konkurentske prednosti. Umesto sortiranja konkurencije, bilo u listi, horizontalnom ili vertikalnom grafikonu, Gartner je odabrao matrični prikaz u dve dimenzije, podelivši konkurente u četiri različita dela kvadranta, zasnovanih na parametrima Completness of Vision (celovitost vizije) i Ability to Execute (sposobnost izvršenja). Na ovaj način, Gartner prepoznaje napore tehnoloških kompanija da iznedre inovativna rešenja, ali i demonstrira napredak u implementaciji inovacija, bez kojih nema sticanja konkurentske prednosti.

Igrači „kratkog dometa” su konkurenti sa niskom sposobnošću izvršenja i celovitosti vizije, koji potencijalno dobro funkcionišu u segmentima tržišta, ali nisu u stanju da ponude konkurentna rešenja na većim i zahtevnijim tržištima. Najčešće se radi o kompanijama koje se usredsređuju na specifični region (geografski) ili o novim kompanijama koje su još uvek u traženju idealne pozicije za uvećanje vrednosti sopstvenog biznisa.

Vizionari predstavljaju takmace čija je inovativnost potencijalno na visokom nivou, ali još uvek ne imaju sposobnost da implementiraju vrednosti te inovacije. Često se radi o kompanijama koje su se pozicionirale na novim ili mladim tržištima ili pak o kompanijama koje su premale ili nedovoljno iskusne na zrelim tržištima ili, sa druge strane, o velikim kompanijama koje pokušavaju da pobegnu od tradicionalnog biznisa čije finansije propadaju.

Izazivači su kompanije koje se ne mogu podičiti inovativnošću svog portfelja, ali briljiraju u egzekuciji planova. Najčešće se radi o većim kompanijama na zrelim tržištima koje ne rizikuju svoju trenutnu poziciju, već su usredsređene na postizanje operativne efikasnosti trenutnog biznisa. Njihova pozicija im omogućava da postanu lideri, ukoliko uspeju da iskristališu viziju ka inovativnim rešenjima, koju svojim uspešnim mehanizmima mogu brzo da implementiraju.

Lideri predstavljaju kompanije koje demonstriraju visok stepen inovacije i vizionarskog ponašanja, uz jednako kvalitetnu sposobnost izvršenja planova u implementaciji. Gotovo se uvek radi o povećim kompanijama, koje su jednako dobro postavljene za trenutne i za buduće potrebe, a imaju kako značajan broj korisnika, tako i vidljivost na tržištu. Često, lideri imaju mogućnost da usmeravaju čitavo tržište.

Ključno je prepoznati, a i Gartner na to često upozorava, iako deluje da je najbolji izbor neka od kompanija iz postave lidera, da se radi o trenutnom stanju stvari, te takmaci u svim kategorijama imaju sopstvene snage i slabosti koje u turbulentnim tržištima i brzo promenljivim sistemima lako dolaze do izražaja. Takođe, važno je istaći da je ova metodologija naišla i na kritike, koje su pre svega upućene na račun činjenice da se radi o alatu koji je prevashodno namenjen investitorima u velike biznise. Često se može čuti kako ova metodologija posmatra stvari iz ugla samih kompanija, a ne iz ugla korisnika njihovih tehnologija. Cinici bi na to dodali da je nejasno na koji način se Gartner finansira od pomenutih kompanija i da li postoji ikakva direktna veza između finansijskih i nefinansijskih transakcija između Gartnera i posmatranih kompanija ili njihovih povezanih kompanija ili pojedinaca.

Promene

Interesantno je pogledati razlike koje postoje u magičnom kvadrantu, kada je u pitanju IaaS (Internet as a Service) između 2017. i 2018. godine.

U verziji za tekuću godinu, Gartner je revidirao broj prikazanih kompanija. Od četrnaest kompanija, koliko ih je bilo u analizi na leto prošle godine, sada ih ima svega šest. Gartner ovo objašnjava pooštravanjem kriterijuma za uključivanje u metodologiju, koje je nastalo usled potrebe da se rangiraju samo provajderi koji imaju integrisanu infrastrukturu i platforme u vidu servisa, te koje su u ovom trenutku u zamahu razvoja istih. Takođe, ova američka korporacija smatra da je usredsređivanjem na provajdere sa strateškim pristupom razvoju računarstva u oblaku obezbedila jasniju analizu tržišta. Prva dva mesta se nisu promenila, a samo su se njihove relativne pozicije transponovale unutar pozicije lidera. Ipak, Google je od ove godine ušao u sekciju lidera. Očigledno je prepoznat napor ove američke kompanije da pruži konkurentna rešenja, pre svega u oblastima veštačke inteligencije i mašinskog učenja, u kojima već neko vreme prednjači.

Tržište računarstva u oblaku je u velikom zamahu. Gartner procenjuje da će sa 260 milijardi američkih dolara u prethodnoj godini, ukupna vrednost ovog segmenta skočiti na preko 410 milijardi do 2020. godine, što samo povećava potrebe šest kompanija koje su prikazane u ovogodišnjem kvadrantu da ne skidaju stopalo sa gasa u narednom periodu. Microsoft se u poslednje vreme bavi hibridnim oblakom, odnosno kombinacijom servera koji se nalaze u centrima podataka klijenata i onih koji su pod upravljačkom palicom američke kompanije. U tom domenu je još uvek snažan i Oracle, barem kada je ponuda u pitanju, iako je veliko pitanje da li će hibridni oblak imati uspeha u vremenu koje sledi. Čini se da će većina kompanija, motivisana uštedama u kapitalnim investicijama, preći na potpunu zavisnost od oblaka. U toku je zlatna groznica u svetu oblaka, te oni koji nađu pravu meru tema, kao što su mašinsko učenje, veštačka inteligencija, serverless arhitektura i skalabilnost servisa, mogu očekivati da će i naredne godine biti na Gartnerovom viziru. Da li je to ovim kompanijama dovoljno? Nismo sigurni u to.

Kineska ofanziva

Posebno je interesantan rast cloud ponude kompanije Alibaba. Poslednje informacije pokazuju da je američka finansijska kompanija Morgan Stenli (Stanley) procenila da Alibaba vredi gotovo dvostruko više nego ranije (sa 39 na 68 milijardi američkih dolara), te predviđa da će računarstvo u oblaku ovoj kineskoj korporaciji doneti gotovo 30 milijardi dolara do 2024. godine. Na domaćem, kineskom tržištu Alibaba drži gotovo polovinu (47,5 odsto), a planovi su im, osim u domenu internacionalizacije svoje ponude, posebno ka Evropi i Severnoj Americi, vezani za države Azije, poput Indonezije, gde je od skoro otvoren i njihov najnoviji centar podataka. Alibaba snažno investira u sferi IoT-a (Internet of Things), sa fokusom na pametne gradove i pametne domove. U poslednjih godinu dana, potpisano je preko 200 partnerskih ugovora sa vodećim kompanijama u ovom sektoru i očigledno je da kineska kompanija vidi priliku na tržištima na kojima američki provajderi (još uvek) nemaju dominaciju.

Prvi Alibabin projekat pametnog grada van teritorije Kine, nazvan „Smart City Brain” („Mozak pametnog grada”), implementira se u glavnom gradu Malezije, Kuala Lumpuru. Središte ovog projekta je veštačka inteligencija i veliki broj različitih senzora koji rade na Alibabinoj infrastrukturi u oblaku. Cilj projekta je smanjenje neefikasnosti u upravljanju gradskim ekosistemom, i to pre svega u domenu saobraćaja, koji je za većinu azijskih država izazov broj jedan.

Takođe, kompanija Alibaba je svesna da u Evropi i Severnoj Americi ima male šanse za dominacijom. Kinezi se okreću i Africi, koja ima veliki potencijal, uprkos tradicionalno nerazvijenoj infrastrukturi i svesti potencijalnih klijenata.

• • •

Tržište računarstva u oblaku se razvija neprevidljivom dinamikom. Gartnerov alat se čini veoma zgodnim za relativno poređenje napora najuspešnijih kompanija u cilju pune implementacije silne inovativnosti na koju se međusobno podstiču. U središtu sledeće faze rasta će sasvim sigurno biti sfere veštačke inteligencije i mašinskog učenja, gde se više može očekivati akvizicija drugih tehnoloških kompanija no direktan razvoj, „od nule”. Posebno treba obratiti pažnju na Oracle i IBM, koji, iz veoma nezavidnih pozicija u ovom trenutku, brzo mogu uskočiti u A kategoriju. Obe kompanije imaju novca za investicije. IBM je nešto tradicionalnije pozicioniran, sa Watsonom kao primarnim alatom za „razbijanje” konkurencije. Oracle se trudi da pronađe način da zadrži velike klijente i izvrši uspešnu tranziciju na oblak. Ukoliko u tome uspe, verujemo da će u narednom periodu biti mnogo više prostora za inovacije i u njihovom portfelju. No, ne bi bio prvi put da Oracle „zakasni na žurku” i tako propusti i ovu iteraciju evolucije računarstva u oblaku. Takav scenario bi im zapečatio sudbinu. U međuvremenu, kineske kompanije sve manje žele da budu proizvođači za druge i sve više kupuju japanske i evropske brendove ne bi li ugrabili još profita. Sprema li nam se veliki kineski obrt globalnih razmera? Kraj godine će doneti prve taktove. Pratićemo!

Momir ĐEKIĆ