Oduvek sam smatrao da će Skynet biti uobličen u softverskoj, IT kompaniji

Svakom klincu koji je gledao film „Terminator 2” u vreme kada je bio aktuelan, početkom devedesetih godina prošlog veka, lako je bilo da pronađe mnogo ideja za apokaliptičnu budućnost u kojoj će strašni mehanizam po imenu Skynet preuzeti kontrolu nad poznatim univerzumom i u revoluciji robota čoveka svesti na meru koja mu je strana. U sopstvenoj zamisli scenarija koji bi na pažnje vredan način otvorio sedam pečata ljudske apokalipse, oduvek sam smatrao da će Skynet biti uobličen u softverskoj, IT kompaniji, čiji će mnogobrojni umreženi računari u jednom trenutku preći barijeru samostalnog mišljenja.

Prirodno, tako nešto nije bilo moguće krajem prošlog veka. Najbliže je ovakvoj priči bio Microsoft u godinama kada je Bil Gejts (Bill Gates), tadašnji prvi čovek ove kompanije, pokušao da zagospodari internetom uz pomoć projekta MSN, o kom verovatno današnja omladina ništa i ne zna, kao ni o Netscape pretraživaču i svojevremenom velikom ratu na internetu. U svakom slučaju, Microsoft nije postao Skynet. Nakon nekoliko neuspešnih projekata, prinuđeni da se regrupišu i postave osnove za novi rast, čini se da su ideje ovog tipa bile previše daleko za njih. Onda se početkom ovog milenijuma pojavila kompanija za koju sam bio apsolutno siguran da će biti Skynet i da će za našega doba biti početak „Terminatorom” najavljene apokalipse.

Jasno sam video da bi to mogla biti kompanija Google. Imali su sve što je bilo potrebno – alat koji je diktirao tempo kretanja na internetu. Porazivši konkurente u svetu pretrage interneta, koja je u to vreme bila važnija od svega drugoga na globalnoj mreži, oni su postali toliko jaki da su u godinama koje su sledile nezadrživo hrlili ka svetskoj dominaciji. U svom pogledu na takav scenario, imao sam samo dva problema sa teorijom o Googleu kao Skynetu. Prvi je bio sadržan u činjenici da ovo nije bila IT kompanija, uprkos uvreženom mišljenju. Danas je mnogo jasnije da se radi prvenstveno o marketinškoj kompaniji, čiji su IT resursi samo alati u globalnoj šemi aktivnosti. Nekako mi nije bilo logično da su zaposleni u Skynetu u odelu, da ne nose naočare i da ne gledaju filmove i serije o superherojima. No, sve je to lako bilo rešivo jer, kao što znamo, Google nije nimalo obična kompanija i njihovi zaposleni rade u veoma nestandardnom okruženju i na veoma nestandardne načine. Prvi argument je bio, dakle, neopravdan. Drugi je bio jači, zaista.

Od samog početka svog rada, Google je imao moto kojim je počinjao i završavao kodeks ponašanja u kompaniji, prvi dokument koji su svi zaposleni morali da pročitaju po dolasku i koji je značajan kao osnovni gradivni blok kulture koju su mnogi kopirali u proteklih desetak godina. „Ne budite zli”, bila je rečenica koju su morali dobro da zapamte svi zaposleni, od čistačica do menadžera. Toliko je bila važna da su je stavili kao šifru za internet u Google kancelarijama. Taj mi je argument bio neprevaziđeno suprotstavljen ideji o Googleu kao Skynetu.

No, i taj argument je propao – u zemlju. Krajem aprila ili početkom maja tekuće godine, Google je uklonio sporni moto iz svog kodeksa, bez objave javnosti i bez komentara. Nakon 18 godina rada, u periodu kada je ova rečenica bila moj poslednji argument u odbrani ove kompanije od sopstvenog uverenja da oni zapravo jesu Skynet, sve je otišlo nizbrdo. Sve ovo dolazi nakon nekoliko spornih ugovora koje je ova kompanija potpisala, među kojima se izdvaja onaj sa američkom vojskom, u cilju rada na dronovima za vojne potrebe. Iako su iz Googlea saopštili da se radi o mirnodopski usmerenim istraživanjima, gotovo im niko nije poverovao. Izvestan broj zaposlenih je nakon te vesti momentalno dao otkaz, dok je značajno veći broj radnika ove kompanije potpisao peticiju kojom se zahteva da Google ne ulazi u ovakve aranžmane. No, čak i ako do saradnje ne dođe, teško je ne očekivati vojnu primenu dronova. Google samo bira hoće li biti deo tog kolača ili van njega. Čini se da su, oprostom od motoa koji ih je držao podalje od zlodela, otvorili vrata za svet koji danas dobro poznajemo. Svet u kome radnici u fabrikama Apple uređaja rade u takvim uslovima da se odlučuju na samoubistva, svet u kome radnici Samsunga rade u nehumanim uslovima kako bi podržali rast proizvodnje i zadovoljili apetite globalnog doba. Odustajanjem od ovog motoa, Google je postao ono od čega je oduvek bežao – isti kao i svi ostali.

Daleko od toga da je svih ovih godina Google bio cvećka i da su svi njihovi potezi bili čovečanski. Ipak, nijedan od ne tako dobrih poteza nije bio usmeren namernom i svesnom činjenju zla, sve do ovog proleća 2018. godine. Jahač je topotom krenuo u boj.

Quo vadis, Google? Tu quoque, Brute, fili mi!

Momir ĐEKIĆ