Microsoft preuzeo GitHub

Da li iza troška u milijardama dolara leži namera koja upozorava ili preti?

Kris Vanstrat (Chris Wanstrath), suosnivač i direktor GitHuba; Net Fridman (Nat Friedman), potpredsednik Microsofta zadužen za usluge u razvoju softvera; Satja Nadela (Satya Nadella), direktor Microsofta; Ejmi Hud (Amy Hood), finansijski direktor Microsofta

Na prvi pogled, bila je to jedna od mnogobrojnih akvizicija u svetu tehnologije i tehnološkog biznisa. Drugi pogled, onaj duži, ukazivao je da iza troška u milijardama dolara leži namera koja upozorava ili preti. Microsoft je akvizirao kompaniju GitHub, jednu od vodećih (ako ne i vodeću) platformi za razvoj softvera, repozitorijum mnogobrojnih rešenja iz svih delova softverskog spektra, od onih otvorenog kôda, do onih koje vlasnici „čuvaju kao zmija noge”. Brzinom svetlosti, za svega 24 časa, Internetom su počele da teku bujice reka priča koje više podsećaju na teorije zavere, nego na ozbiljnu analizu ovako važnog događaja u svetu razvoja softvera, ali i šire. Kao i svaku ozbiljnu temu, i ovu je potrebno posmatrati malo duže, iz nešto više uglova.

Jun je, barem u severnoj hemisferi, mesec koji prethodi periodu kada je većina sveta na odmoru, bilo fizički, bilo mentalno. Neće biti redak trenutak u kom ćete čuti da se ništa ozbiljno ne treba činiti posle polovine juna, posebno ukoliko želite da veći deo ciljne publike događaj vidi ili za to sazna. Da li su se rukovodioci kompanije Majkrosoft vodili ovim ili ne, nije nam poznato. Ipak, oni su u prvoj nedelji juna obavestili javnost o događaju koji je samo 24 časa ranije bio i najavljivan od strane poznatih tehnoloških portala – kupovina, odnosno akvizicija GitHuba. Ukoliko je novac u prvom planu, a to je čest slučaj, budimo realni, radi se o svoti u iznosu od 7,5 milijardi dolara, u deonicama. Kao deo tranzicije (ili nešto dužeg prelaznog perioda, nazovimo ga stabilizacijom), ulogu vodećeg čoveka GitHuba će preuzeti Microsoftov potpredsednik Net Fridmen (Nat Friedman), čiji je primarni zadatak uspostavljanje mehanizama za komunikaciju unutar novog menadžmenta i ostatka sistema GitHuba.

Ukoliko ovaj događaj posmatramo sa poslovno-tehnološke strane Microsofta, on i te kako ima smisla. Poznato je da je ova američka kompanija u poslednje vreme napravila niz iskoraka ka svetu otvorenog kôda, ali i da je pre samo pola godine stavila tačku na sopstvenu platformu za skladištenje koda – CodePlex. Ukoliko se iko pitao gde su završili korisnici Microsoftovog repozitorijuma u tom trenutku – ne treba da pogađa dva puta. Većina je svoj dom pronašla upravo na GitHubu. Negde baš u to vreme, govorkalo se da je GitHub bio zainteresovan i za prelazak u domen trgovine akcijama, odnosno deonicama. Poslednja evaluacija ove kompanije, koja nam je poznata, rađena je pre tri godine, a tada je bilo procenjeno da ova platforma vredi 2,5 milijardi dolara. Dakle, za oko tri godine, vrednost je porasla tri puta. Izuzetan rezultat, reklo bi se. Iako smo svi koji pratimo tehnološki svet impresionirani rezultatom koji je GitHub pokazao ne samo vrednošću ove akvizicije, već i kroz godine snažne podrške razvoju softvera kao industrije, moramo primetiti da je zvezda ove akvizicije, zapravo, Microsoft.

Otapanje Arktika

Kada je Satja Nadela (Satya Nadella), trenutni izvršni direktor američke kompanije, preuzeo upravljanje, bilo je mnogo skeptika. Verovali su da jedan, javnosti ne toliko poznat, takoreći „običan” čovek ne može pomoći poljuljanoj ulozi tehnološkog giganta, koga su u prethodna dva mandata vodili osnivači Gejts (Gates, Bill) i Bolmer (Ballmer, Steve) Podsetimo se, to je bilo vreme kada je već bilo jasno da pametni telefoni sa Microsoftovim logoom neće napraviti ozbiljan rezultat i kada je svet računarstva u oblaku, u kom se Microsoft još uvek nije pozicionirao, snažno rastao bez najveće svetske softverske korporacije na čelu. Nadela je korporaciju preuzeo bez previše pompe, ali sa mnogo nade. Sličnu nadu su, recimo, građani Sjedinjenih Američki Država pokazivali u izboru Baraka Obame za predsednika u prvom mandatu, 2009. godine.

Ispostavilo se da su molitve bile uslišene i da će Nadela, kako stvari stoje, biti jedan od uspešnijih direktora u svetu tehnologije, posebno kada su najveće kompanije u pitanju. Ne samo da je odustao od ratova za koje je i pticama na grani bilo jasno da ne mogu biti dobijeni, on je preokrenuo kurs broda, posvetio se računarstvu u oblaku i pokrenuo proces rekonfiguracije stava o otvorenom kôdu i distribuciji moći intelektualne svojine računarskog kôda. Tako je softverski Arktik, ledena santa kôda iza gvozdene zavese, polako bivao sve topliji i topliji, sve dok nije promenio agregatno stanje i Microsoft učinio poželjnim partnerom u svetu u kom je do juče bio persona non grata. U sklopu ove revolucije, Nadela je otvorio delove kôda Windowsa, ali i drugih softverskih dijamanata kompanije, i započeo proces gašenja servisa koji su bili Microsoftove kopije poznatih platformi, među kojima je svakako i pomenuti CodePlex. Harizmatičnost ovog simpatičnog čoveka je brzo pronašla put u kancelarije vodećih korporacija u svetu koji je Microsoft posmatrao bez simpatija. Kako saznajemo, upravo je Nadela jedan od osnovnih razloga koji su motivisali Krisa Vanstrata (Chris Wanstrath), suosnivača i izvršnog direktora GitHuba, da uđe u pregovore sa Microsoftom i odluči se za akviziciju, a ne za prelazak u deoničarsko društvo. Ipak, važno je primetiti da je GitHub, uprkos tome što je izgradio jedinstvenu poziciju u svetu razvoja softvera, poslednjih godina kuburio sa finansijama. Pretprošla godina je bila posebno teška, kada su primećeni gubici od 66 miliona dolara u tri kvartala, u kojima su prihodi iznosili oko 98 miliona američkih dolara. Problemi u kompaniji su se gomilali i GitHub je dugo bio u procesu pronalaska novog izvršnog direktora, koji bi zamenio pomenutog Vanstrata. Očigledno je ova platforma, koja je danas dom za preko 27 miliona programera i preko 80 miliona repozitorijuma kôda, spas za posrnule finansije pronašla u korporaciji koja je, verovali ili ne, jedan od najvećih korisnika GitHuba, koji je domaćin velikog broja repozitorijuma kôda koji je Microsoft u poslednje dve godine učinio dostupnim javnosti.

Talas reakcija

Kao što biste mogli da pretpostavite, nisu svi imali reči hvale za ovu akviziciju. Uprkos tome što je Nadela šampion harizme, cenjen i među onima koji ne vole Microsoft, još je svež ukus u ustima mnogih poklonika softvera otvorenog kôda, stvoren gledanjem Stiva Bolmera, prethodnog izvršnog direktora kompanije iz Redmonda, kako pomahnitalo (youtu.be/1VgVJpVx9bc) slavi programere koji razvijaju softver na vlasničkom kôdu, čak i danas, kada preko hiljadu zaposlenih u Microsoftu aktivno doprinosi razvoju otvorenog kôda na GitHubu i kada je u svom doprinosu zajednici otvorenog kôda ova kompanija ispred Googlea, Facebooka, Dockera i, začuđujuće, Apachea. Očigledno mnogi još uvek Microsoftu ne mogu oprostiti ni Bolmera ni Gejtsa, ukoliko su spremni da oštro reaguju, iako je u poslednjih godinu dana Microsoft u otvoreni kôd poslao PowerShell i sopstveni JavaScript endžin, a u međuvremenu izdao Visual Studio Code, jedan od najpopularnijih editora otvorenog kôda.

Poznato je da su programeri, posebno oni koji su čvrsti zagovornici softvera otvorenog kôda, izuzetno rigidni kada je u pitanju Microsoft. Ovu kompaniju oni vide kao dugogodišnjeg, čak dugodecenijskog, tamničara napretka softvera kroz deljenje intelektualne svojine. Takav stav je, posebno za vreme Bolmera, verovatno i bio opravdan. Još pamtimo njegovu izjavu kako je Linux „kancer koji se kači na intelektualnu svojinu”. Iako je to bilo drugo vreme, neki to nikada nisu zaboravili.

Reakcije javnosti su, prirodno, raznolike. Najglasniji kritičari ove akvizicije su okupljeni oko ne tako malog broja (preko 200) programera, koji su javno potpisali pismo u kom navode da će napustiti servis ukoliko Microsoft ne prekine saradnju sa (ICE, Immigration and Customs Enforcement) američkom Službom za imigraciju i carinu. Naime, Microsoft je jedna od kompanija koje su ušle u partnerstvo sa ovim programom, čiju je osnovu pokrenuo predsednik SAD Donald Tramp (Trump). ICE za cilj ima razdvajanje porodica na granicama SAD-a, a saradnju su kritikovali i zaposleni u Microsoftu, koji su pisali i rukovodstvu kompanije, a i javnosti povodom ovog slučaja. Više od stotinu zaposlenih je u javnom pismu zatražilo od rukovodstva da odustane od ugovora vrednog 19,4 miliona dolara, govoreći da veruju da Microsoft mora zauzeti etički ispravnu poziciju, stavljajući decu i porodice iznad profita.

Čitava priča oko Microsofta i ICE-a je poprilično čudna. Sa jedne strane, Nadela je više puta isticao kako kompanija koju vodi ni na koji način nije uključena u projekte koji se bave navodima za koje je optužen. Njegovu je priču podržao i Džejson Zender (Jason Zander), potpredsednik Microsofta zadužen za Azure servis za računarstvo u oblacima. Ipak, u postu na blogu ovog servisa se može pročitati da će Microsoft, kroz Azure, omogućiti ovom projektu da „koristi tehnologiju dubokog učenja u cilju ubrzavanja procesa prepoznavanja lica i identifikacije”, što je u direktnoj suprotnosti sa navodima Zendera, ali i Nadele. Kako se može pročitati u „Njujork Tajmsu” (New York Times), radi se o oko 20 hiljada dečaka i devojčica koji su uhvaćeni bez pratnje roditelja u pokušaju prelaska američke granice, koji će uskoro biti prebačeni u američke vojne baze u Teksasu i Arkanzasu. Među njima je i preko dve hiljade dečaka i devojčica mlađih od 12 godina.

Surova realnost

Iako je teško ne saosećati se sa ovim ljudima, mora se reći da je primetna prekomerna reakcija ljudi koji prigovaraju ovoj akviziciji. Evidentna promena kursa prema softveru otvorenog kôda koju je Microsoft primenio u poslednjim godinama ukazuje da možemo biti poprilično sigurni da GitHub neće propasti u rukama novog gazde. Naprotiv, verovatno je prognoza sasvim obrnuta. U rukama tako sposobnog vlasnika kako organizaciono, tako i platežno, GitHub može samo dobiti na kvalitetu svojih usluga. Sa druge strane, nezadovoljni postojeći korisnici GitHuba imaju nekoliko alternativa, među kojima se ističe GitLab, koji je prihvatio nemali broj novih korisnika nakon objave ove akvizicije. Ako i kada dođe do bilo kakve monetizacije ove akvizicije od strane Microsofta na štetu korisnika GitHuba, moći ćemo da govorimo o tome da su oni koji su prešli na GitLab bili promućurniji no ostali. Ipak, u prvih nekoliko nedelja od objave, na konkurentski servis je prešlo svega nekoliko stotina korisnika. Da li je to dovoljno da proglasimo fundamentalni neuspeh akvizicije? Svakako ne!

Pitanje koje se postavlja jeste kakav će stav Microsoft zauzeti prema ovom servisu. Kao kompanija, pokazali su da mogu da na kvalitetan način integrišu tehnologiju i ljude, kao u slučaju akvizicije ekosistema Minecrafta, odnosno mreže LinkedIn. Ipak, Microsoft je imao i manje kvalitetne procese nakon akvizicije, oličene u kupovini Skypea ili biznisa Nokia pametnih telefona. Dodatno, količina novca koja se može skupiti od GitHuba nije ni izbliza dovoljna da bude argument za ovu akviziciju. Ukoliko Microsoft pronađe način da integriše GitHub sa servisima Azurea i drugim Microsoftovim servisima i time omogući prilike za up-sell i cross-sell, tada ćemo moći da pronađemo i poslovni smisao ove kupovine, sa finansijskom korišću po kompaniju.

• • •

Važnost baze programera i repozitorijuma kôda koji proizvode važniji je od zaliha keša ili potencijala rasta. Microsoft je kupovinom GitHuba to prikazao, da eklatantnije ne može biti. Pristup GitHubu, pored onog kojeg Microsoft već ima u LinkedInu, omogućiće nove načine razumevanja podataka o savremenom poslu programera, tehnologija koje koriste i načina na koji izrađuju svoje proizvode i usluge. To je veoma, veoma vredan resurs i za njega je, ma kako to sada izgledalo, i duplo veći iznos u novcu premali.

Trik je u pitanju da li će kompanije kao što su Facebook, Google i Apple, čiji su repozitorijumi takođe na GitHubu, iste povući ili će servis pod palicom svog konkurenta koristiti sve dok budu ispoštovane odredbe međusobnih ugovora, dogovora i sporazuma. Interesantno je da su isplivale informacije da je Google takođe bio zainteresovan za kupovinu GitHuba, ali da je ključan bio odnos vodećih ljudi ove platforme sa Satjom Nadelom, koji je svakako trajao mnogo duže od par nedelja ili par meseci. U svom pismu, na temu ove akvizicije, Nadela je pozvao javnost da Microsoftu ne sudi ni po čemu drugome, već po „skorašnjim delima” i koracima koji slede, čime je najavio da ovo zapravo i nije poslednji veliki korak koji će Microsoft napraviti pod njegovim vođstvom. Da li je Nadela otelotvorenje velikog spasioca sveta softvera, na pravom mestu u pravo vreme, ili je samo u pitanju dobro ispeglana i uglađena laž koja deluje kao najiskrenije izrečena istina? U svakom slučaju, na nama je da mu čestitamo.

Momir ĐEKIĆ