Čudo jedno kako su role-play igre evoluirale. Nekada smo pratili jasne priče o spasavanju sveta sa jasnom, „crno-belom” podelom likova na dobre i loše. Danas pratimo zamršene radnje u kojima nije očigledno gde se ko nalazi na sivoj skali. Takvi karakteri smešteni su u ekstremno ambiciozne priče, sa svetovima obogaćenim stotinama godina virtuelne istorije i neizbežnim „odlukama koje kroje svaki sledeći korak”. Umesto takve ultrakompleksnosti, ljudi iz studija Level-5 rešili su da „samo” ispričaju jednu lepu bajku.

Ova bajka ipak ne počinje u nekom dalekom kraljevstvu iza sedam mora ili sedam gora, već u našem svetu. Tačnije, u Njujorku, na koji pada atomska bomba i naš protagonista Roland, inače predsednik USA (znamo, zvuči i jeste potpuno blesavo), biva onesvešćen eksplozijom. Momenat kasnije, podmlađen, Roland je u kraljevstvu Ding Dong Del, gde, baš kao i kod kuće, nije sve tako idilično. U trenutku dok još dolazite k sebi, u kraljevstvu izbija puč i humanoidni miševi preuzimaju vlast, valjda jer mačaka više nema. Prognani princ Erik i bivši predsednik Roland udružuju snage, ne samo kako bi sačuvali glave na ramenima, već i kako bi obnovili kraljevstvo u plamenu.

Iznenađujuće šokantan uvod, praktično početak Trećeg svetskog rata, ostaviće gotovo svakoga zabezeknutim, ali ta nezgodna situacija gotovo nikoga ne dotiče, pogotovo ne Rolanda, koji se odmah pomirio sa činjenicom da mu nema nazad. Nekadašnji predsednik bez oklevanja postaje naoružana pratnja mladog i beskrajno naivnog princa, spreman da se lomata gde god treba dok zajednički ne izgrade novo kraljevstvo i ujedine sve narode fantastičnog sveta. U tipičnom bajkovitom maniru, Erik samo želi da donese mir u svetu, živi srećno i dugovečno i da po mogućstvu ostane sa krunom na glavi.

Ukoliko vam dosadašnja priča deluje kao nešto što će se kad-tad pretvoriti u nešto daleko mračnije, realnost je znatno šarenija. Ni No Kuni 2 je do poslednje niti bajkovito-romantična igra, sa potpuno pozitivnom i preveselom atmosferom tokom svojih kompaktnih dvadesetak do trideset sati (za JRPG pojmove, ovo je pandan laganom doručku). Možda je nekada suviše naivna, ali je istovremeno bilo veoma opuštajuće proći kroz igru koja pokušava da vam pokaže da uvek postoji tračak nade u mraku, pa neka je i u srži klasična priča o dobru koje savladava zlo i ispravljanju jedne nepravde.

Dramatični uvod nije jedino čime se Revenant Kingdom odvaja od tipičnih predstavnika JRPG žanra. Tokom početnih sati igre nećete imati trenutak predaha. Umesto da dobrih sat-dva „mirišete cveće” i pitate se kada će glavna priča uopšte da počne (ili kada ćete dobiti spisak kontrola), akcija kreće gotovo trenutno, a nove sposobnosti se otključavaju sasvim pristojnim tempom. Ne morate čak ni da budete upoznati sa originalnom igrom, njenom pričom ili mehanikama. Iako je na papiru ovo nastavak, sve sem sveta je potpuno izmenjeno, utegnuto i osveženo tako da se što je moguće više eliminiše zatrpavanje igrača lavinom informacija, što je tipično za roleplay naslove iz Zemlje izlazećeg sunca. Ni No Kuni II ostavlja utisak sličan igranju nekog 16-bitnog RPG naslova, samo što je napravljen modernim tehnologijama i, naravno, sa obimnijom pričom.

Kada već pominjemo osveženja, svi oni koji su se svojevremeno hvatali u koštac sa originalnom Ni No Kuni igrom će pozdraviti brojna unapređenja po pitanju „kvaliteta života”. Izvođenje je sada kompletno u realnom vremenu, naglasak je više na akciji i refleksima igrača, a manje na min-maksovanju statistika i gađanju brojevima. Naravno, ima i toga povremeno, ali nikada toliko da vas zaboli glava. Borba sada više podseća na Devil May Cry... kada bi DmC bio šaren kao lilihip i dosta svedeniji. Već u prvom konfliktu videćete kolika je sličnost. Dva tipa napada hladnim oružjem, komboi, zaključavanje nišana, rolanje, skakanje na sve strane... Sve to čini jedan sistem u kome vam i posle desetak sati neće dojaditi da na mapi sveta pokrećete tabanje sa prvim čupavim stvorenjem koje vas mrko pogleda. Korišćenje specijalnih poteza i magija se izvodi kombinacijom dva tastera, bez potrebe za otvaranjem menija i pauziranjem akcije, a i sami meniji su veoma pregledni i rovarenje po njima nikada ne zahteva više od nekoliko klikova.

Vaše kraljevstvo je jedan od najbitnijih delova igre (toliko bitan da je u podnaslovu), tačnije, vaši napori da ga ponovo izgradite. Sem što ćete istraživati svet, pomagati narodima u nevolji i povećavati brojnost vaše moćne družine, igra vam daje priliku da zasednete u graditeljski mod. Negde pri sredini igre konačno ćete imati dovoljno resursa da kraljevstvo Evermore može da dobije svoj temelj, a dalje ćete kroz sporedne misije regrutovati nove podanike kako bi vam pomagali. Ovaj veliki i bitan segment igre nije samo način da rešite svoje ekonomske probleme, već i na vrlo efektan način ubija potrebu za besomučnim grindom, večitu boljku japanskih RPG naslova koja je poznata još od davnina. Podizanje odgovarajućih zgrada vam daje materijale ili nove sposobnosti, sa uvek korisnim bonusima za svako vaše ulaganje. Kao i ostatak igre, „tycoon magičnog kraljevstva” je veoma jednostavno rešen i nikada ne opterećuje. Izuzetak su questovi za buduće podanike, koji nemaju dovoljno varijacija i uglavnom se zasnivaju na izigravanju potrčka sa ponekim logičkim problemčićem. Igrači koji vole da izvuku maksimum iz naslova uz koje provode vreme ovde će naći snažan motiv za stalno vraćanje, naročito jer vam posle finala priče ovaj deo ostaje potpuno otvoren za eksperimentisanje i dalje istraživanje. Otključavanje apsolutno svega i tumaranje po sporednim questovima lako mogu da utrostruče trajanje cele avanture, što je za svaku pohvalu.

U svoj toj sladunjavosti, veoma brzo se pomalja ružna glava glavnog problema igre Ni No Kuni II – ovo nije naročito teška igra. Verovatno zbog toga što cilja na veoma širok spektar igračke publike (naročito na veoma mlade igrače), NNK2 nam ni u jednom trenutku nije zadavao glavobolju. Čak i borbe sa „kraljicama” smo najčešće završavali bez trošenja lekovitih povrćki iz inventara. Sa druge strane, neki potpuno nasumični susreti sa oklopljenim orcima pružali su umnogome veći izazov nego protivnik čija linija zdravlja pokriva čitavu širinu ekrana. Ovaj „problem” nije kritičan i ne menja činjenicu da je igra veoma zabavna i bez velikog stepena izazovnosti, ali bismo voleli da je ponuđen makar slajder za otežavanje borbi, jer smo se često osećali premoćni. To se naročito primeti kada sakupite i povedete dovoljno Higlidija, minijaturnih elementalnih stvorenja. Slatki mali Higlidiji se tokom borbi skupe u krug i, njegovim aktiviranjem, dobijate dodatnu vatrenu moć, lečenje ili neki drugi koristan efekat. Sistem je automatizovan i dizajniran da reaguje na situaciju, tako da nemate izbora sem da se nadate najboljem. Takođe, i vaši AI saborci su poprilično upotrebljivi i više nego sposobni da se brinu o sebi tokom haotičnih borbi. Veoma su retke situacije kada morate da im priskačete u pomoć, tako da se nikada nećete osećati kao da sa sobom vučete teret koji vam neumoljivo jede polovinu lekovitih predmeta iz inventara jer jednostavno ne ume da prestane da ide glavom tamo gde drugi ne bi mačem.

Kao što se vidi na screenshotima koje možete da pogledate na ovim stranama, Ni No Kuni 2 je apsolutno prelepa igra. Izvrsni cel-shading na likovima i način na koji su animirani ostavlja utisak gledanja dugometražnog animea, a naročito onih koji su došli iz pera studija Ghibli. Za razliku od prethodne igre, čije su međuanimacije zaista bile delo animatora iz studija Ghibli, nastavak nije dodirnut njihovom magičnom četkicom, ali je inspiracija očigledno tu, od dizajna likova, preko palete boja, pa sve do muzičkih tema i niti priče. Još lepše je što sve to teče kao pesma, pa je zaista milina videti ovu igru uživo. Statične slike ne mogu da u potpunosti prenesu doživljaj. Na konto glasovne glume moramo da igri uputimo još jednu zamerku, ali ovo shvatite više kao stvar ličnog ukusa koja vam možda neće naročito smetati niti „bosti uši”. Nije u pitanju kvalitet glume, jer je ona zaista profesionalna i zvuči odlično kako na engleskom, tako i na japanskom, već smeta što u većini dijaloga glasovi naglo nestaju. Možda je to naša razmaženost nakon velikog broja naslova koji su delo developera sa Zapada, ali je veoma čudno kada posle međuanimacije i nekoliko izgovorenih replika odjednom ostaje samo tekst praćen uzdasima ili mumlanjem. I onda, taman kada pomislite: „To je to od glasova u ovoj turi”, eto ponovo punih izgovorenih rečenica, bez ikakvog pravila i sistema. Čudni li su ti Japanci.

Ni No Kuni 2 možda ne nudi super ozbiljnu priču sa mračnijim temama koje će vas držati budnim danima nakon što je privedete kraju. To, iskreno, i nije trebalo da uradi. Ova igra je magično putovanje koje vraća u detinjstvo, u vreme kada smo samo želeli da čujemo bajku do kraja i uverimo se da je kraljevstvo ostalo bezbedno, jer smo bili ubeđeni da priča jednostavno mora da se završi na takav način. Ovaj naslov će vrlo lako privoleti i igrače kojima inače ne leže tipične igre koje dolaze iz Japana ili one koje su sladunjave kao šećerlema. Nekada nam samo treba igra kojom ćemo probuditi dete u sebi, a Ni No Kuni 2 je poslastica kojoj upravo to polazi za rukom.

Bojan JOVANOVIĆ