Dok prženice cvrče u tiganju ne mogu da se otmem želji da batalim spremanje večere za familiju, vratim se za računar i ponovo startujem Prismatu. Zarazno je, o kako je zarazno. U stvari, ništa zaraznije nisam srela još od prošlogodišnjeg gripa. Ne ovogodišnjeg, prošlogodišnjeg! Otišla sam po sina u vrtić. Rekao mi je: „Zdravo mama” i onda smo porodično odležali nedelju dana. Igra je otprilike toliko zarazna.

Za Prismatu možemo najjednostavnije reći da je strateška igra sa kartama i tu staviti tačku, ali bi bila gre’ota ne otići u sitna crevca i detaljno opisati nešto ovako dobro napravljeno, a još uvek je u Earlly Accessu. Prismata nije samo kartaška igra, ali ni strategija u realnom vremenu (RTS), baš tim rečima autori igre Lunarch Studios promovišu svoje čedo i u pravu su. Nekako su uspeli da naprave nešto novo. Pojavili su se na Kickstarteru, zatražili 140000 zelembaća, dobili ih i pametno utrošili. Možda zvuči neverovatno, ali ovakva kombinacija nije do sada viđena. Igru je moguće uporediti sa nekom već postojećom, a sličnosti sa parnjakom bi se mogle naći samo na površini. Kada bismo zagrebali dublje, videli bismo da je Prismata originalan proizvod.

Single player kampanja se sastoji od četrdesetak misija, raspoređenih u pet poglavlja sasvim solidne dužine (za današnje standarde) i zamišljena je kao uvertira za ono što vas očekuje ako budete dovoljno uporni i vešti, a to je multiplayer. Priča se dešava u budućnosti na kolonizovanoj planeti Beacon, nakon što u tom potpuno automatizovanom svetu deo robota poludi i napadne ljude. Vi ste opasni baja Svejd (Swade), koji pokušava da uguši pobunu, a vaša titula „Swarmwielder” (upravljač rojem) znači da je vaš alat kontrolisanje robota. Tokom igre imate pomoćnike (haker Logan, android Žizel i drugi) koji vas vode kroz kampanju, objašnjavaju vam gde, šta i kako, i pomažu da lakše savladate „krivu učenja”, koja je prilično strma.

Pripovedanje teče na statičnim ekranima gde se smenjuju likovi sa kojima komunicirate. Kada startujete misiju, sledi kratak dijalog sa nekim od NPC-jeva i objašnjenje šta je potrebno uraditi u misiji, a onda kreće borba. U svakom meču dobijate određen set karata kojima manipulišete da biste ispunili zadatak. Karte mogu da budu ofanzivne, defanzivne, kombinovane i pasivne. Kombinovane mogu da posluže i za napad i za odbranu, a pasivne koristite za sakupljanje resursa. U svakoj rundi borbe birate kako ćete potrošiti resurse koje ste sakupili u jednom krugu, raspoređujete protivnikov udar na svoje karte i opredeljujete se kako ćete raspodeliti udar na protivničke karte. Bitna stvar, barem u početku, dok ne pohvatate konce, jeste da u single player kampanji nema nikakvog pritiska. Loš potez možete vratiti i probati neku drugu kombinaciju. Za nekoga ko se prvi put susreće sa kartaškim igrama na računaru to možda zvuči komplikovano, ali se vrlo brzo ulazi u štos. Možemo reći da se pravila Prismate lako uče, ali je potrebno dobro oznojiti stolicu da biste u igri postane majstor.

Postati majstor je važno jer je glavna poenta igre u multiplayer režimu. Da se razumemo, single player kampanja je odlična, duga, igriva i izuzetno zabavna, ali je multiplayer pravi dragulj u kruni. Prvo i najbitnije, rezultat koji ćete napraviti u onlajn borbi jedan na jedan sa nekim u belome svetu zavisi ISKLJUČIVO od vaše veštine. Tako da kukanje o raspodeli karata ili izboru dostupnih jedinica pada u vodu. U igri je preko stotinu veoma raznovrsnih jedinica, ali je u svakoj borbi dostupan samo određen broj. Igra slučajnim izborom generiše karte i jedinice dostupne za borbu, ali je taj izbor isti i za vas i za protivnika. Na početku svake bitke i vi i protivnik dobijate identičan špil karata, dok jedinice za borbu kupujete trošeći zlato i neki od pet dostupnih resursa. Kada su karte podeljene, krećete u sakupljanje resursa, njihovo trošenje, građenje vojske, napadanje, odbranu – klasična RTS situacija.

Dok ne naučite da igrate na visokom nivou veštine, možete posmatrati partije drugih igrača, pregledati svoje partije, trenirati sa nekoliko različitih vrsta botova koji se razlikuju po pristupu (neki se samo brane, a drugi su vrlo agresivni). Vaše je samo da odlučite koliko vremena želite da uložite u zabavu ovog tipa. Gubićete bitke (mnogo njih) u početku, što ne sme da vas obeshrabri. Trenutno se u igri u svakom trenutku onlajn nalazi ekipica od šezdesetak prekaljenih igrača, ali ćete na kraju i vi početi i da pobeđujete.

Grafika u igri je lepa i prikladna ovakvoj vrsti igre. Sastoji se od statičnih ekrana, na kojima se pojavljuju likovi i ispisuju dijalozi dok se raspliće priča single player kampanje, i borbenih ekrana, na kojima su raspoređene karte i prikazane upotrebljive jedinice, odnosno gde se odvija borba, pa ima određene vrste kretanja.

Muzika je elektronska, nalik na Vangelisove kompozicije, i skladno prati radnju, tako da vas opušta dok čavrljate sa nekim od NPC-jeva ili dramatično diže tenziju kada počne borba.

S obzirom na to da je igra još uvek u Earlly Accessu, nismo primetili neke bagove i probleme, pa pretpostavljamo da konačni proizvod može da bude samo bolji. Hardverska zahtevnost je minimalna, pa će i oni sa starijim mašinama bez problema poterati Prismatu. Igra može da se nađe na Steamu za dvadesetak evra, što je, s obzirom na količinu zabave koju pruža, dobro potrošen novac. Za konačnu verziju igre (otprilike najesen) najavljeno je ubacivanje mikrotransakcija, ali se autori kunu da igra nikako neće biti „pay to win” i da će kupovine biti samo kozmetičke prirode. Moramo napomenuti da su najavljene dve verzije igre: Founder’s i Lite Edition, s tim što lajt verzija neće imati single player komponentu.

Jedva čekamo da vidimo kako će igra zaživeti u igračkom svetu, a mi možemo da kažemo da je Prismata već sada igriva kao moravac na svadbi posle pola kile prasetine i litar na litar, čekajući tortu. Siti ste, vrti vam se u glavi i hoćete još.

Lidija ĐUŠIĆ RADENKOVIĆ