Kakvu vrstu zabave ponuditi armiji milenijalaca uzevši u obzir njihov izuzetno mali raspon pažnje? Ekipa od četiri indie developera koji potpisuju igru Minit, a koji pritom nemaju ni uniformno ime svog razvojnog studija, već se potpisuju svojim imenima, inicijalima ili nadimcima, nalazi rešenje za problem sa pažnjom mlade publike nudeći avanturu koja je i pored toga što u njoj umirete na svakih minut vremena i dalje veoma simpatična.

Ovo ne znači da celu igru morate da završite tokom tih 60 sekundi. Sve iteme koje budete pronašli i pokupili u toku svog jednominutnog života će se respawnovati zajedno sa vašim alter-egom u poslednjem safe houseu gde ste snimili svoj napredak kroz igru. Minit vas tera da delate što je moguće brže i ostavlja vam veoma malo dragocenog vremena za besciljno lutanje po mapi i zalaženje u svaki njen ćošak. Ovo vam neće pasti teško jer crno-bela scenografija ekrana kroz koju vodite svog junaka i ne ostavlja mnogo prostora za manevar i eksperimentisanje. Jedina vrsta side questa u igri jeste pronalaženje novčića koji se kriju u raznoraznim budžacima. Da biste došli do njih, moraćete da raskrčite put mačetom ili pronađete tajne prolaze guranjem zidova po krajevima mape.

Iako možda na prvi pogled igra liči na početne iteracije legendarnog serijala Zelda, Minit nije ništa drugo do top-down puzzle avantura koja vas vodi kroz jednominutne eskapade sa jasnim ciljem i bez bilo kakve dileme šta treba dalje uraditi. Igra je lišena bilo kakve kompleksnosti u vidu eventualnog levelovanja lika ili nelinearnosti priče. Sve je kristalno jasno od samog početka, iako u odsustvu bilo kakvog narativa na startu igre nećete imati pojma ni ko ste, ni zašto radite to što radite, niti kakav vam je finalni cilj. Bez nepotrebnih spoilera, dok stignete do kraja priče, ona će poprimiti neke (i dalje ne potpuno jasne) konture, tako da će do trenutka kada budete gledali završni credits sve imati kakav-takav smisao. Ipak, ne očekujte neko napredno pripovedanje koje će vas oboriti sa stolice.

Na početku nećete biti u prilici da otključate nove lokacije jer će vam put biti zaprečen šibljem i drvećem. Nakon što pokupite mač koji je plima izbacila na obalu, imaćete alatku za krčenje puta kroz šipražje. Tek nakon što budete ovladali skillom bacanja mačeva, moći ćete da se rešite bandita sa druge strane reke koji su okupirali most i ne dozvoljavaju vam da ga pređete. Kada dovoljno napredujete kroz igru, most vam više neće ni trebati jer ćete doći u posed plivačkih peraja koja će vam pomoći da se brzo i lako krećete kroz vodu... i tako sve do samog kraja. „Tipičan metroidvania model”, rekli bi ljudi, a mi se slažemo.

Kao što možete i sami da zaključite iz priloženog, igra ne obiluje logičkim zavrzlamama, već se svodi na žongliranje specifičnim predmetima koji vam pomažu da dođete do nedostupnih lokacija. U igri ne postoji klasičan inventar, već prilikom respawna i izlaska iz kućice birate oruđe koje ćete sa sobom poneti. Zbog toga morate unapred isplanirati šta vam je činiti u toku predstojećeg „poteza od 60 sekundi”, jer vam taj vremenski limit ne dozvoljava da se vraćate nazad i zamenite mač kanticom punom vode za gašenje vatre koja preprečava put. Igra je i pored svoje jednostavnosti neodoljivo simpatična, pa je prava šteta što se nije malo više poradilo na kompleksnosti problema koji se postavljaju pred igrača. Takođe, odsustvo bilo kakvih mini puzzle igara, koje bi i te kako imale smisla uzevši u obzir koncept igre, ostavlja utisak da je ovaj naslov ciljano rađen za mlađe naraštaje koji nemaju ni dovoljno živaca niti vremena da lome glavu oko „nepotrebnih zagonetki”. Ovako se sve svodi na takmičenje sa štopericom jer uvek imate unapred jasnu ideju šta vam je činiti.

Uprkos svim pomenutim ograničenjima u vidu dizajna izazova i nedostatka bilo kakve uvodne špice ili lorea igre, karakteri u igri su poprilično različiti i lako i brzo će vam osvojiti srca. Starac koji gleda u more kraj svetionika, vlasnik hotela čije su mušterije oterane na različite načine ili patak u baru koji ispija piće čekajući svoju omiljenu numeru sa jukeboxa – zaista se stiče utisak da svet po kome se krećete živi na neki svoj način. Muzička podloga takođe zaslužuje prelaznu ocenu, iako nema ni traga od voiceovera NPC-jeva ili glavnog lika, već se sve svodi na mumlanje slično onom iz prvog ili drugog dela serijala GTA. Uostalom, igra je teška svega 200 megabajta, tako da smo ovo mogli da očekujemo.

Po zilioniti put u novijoj istoriji gaminga, naslov koji je pred nama pati od hroničnog nedostatka sadržaja koji je neophodan da bi ozbiljnije igrače zadržao uz ekran još koji sat duže ili, daleko bilo, dan. Nije da imam nešto protiv indie manije, ali postavlja se veliki znak pitanja uz poentu izrade ovakvih igara, koje se bukvalno pređu za dva sata (i to uz otkrivanje svih mogućih easter eggova). Minit je još jedan simpatičan naslov koji će, po svemu sudeći, već za koji dan ostati zatrpan u vestima od juče i veoma brzo zaboravljen. Shvatam da poenta ovakvih igara nije građenje neke impozantne igračke komune oko naslova, ali šanse da ova igra za sobom ostavi bilo kakav legacy su otprilike jednake šansama da Vlado Georgijev potpiše pesmu koja ne rimuje ti, mi, vi ili oni – nikakve.

Cena od deset dolara svakako ne ide u prilog igri, niti nas može navesti da je preporučimo bilo kome ko očekuje da se izigra na svoj novac. Kada bi se za Minit plaćalo između jednog i pet dolara, mogli bismo da diskutujemo o isplativosti te kupovine. Ovako, ne ostaje vam ništa drugo nego da sačekate neku Steam promociju, ali je ipak najverovatnije da ćete do tada i zaboraviti na postojanje ovog naslova.

Ana KRSTIĆ