Corel PaintShop Pro 2018

Program za crtanje i editovanje fotografija o kojem ćemo ovde govoriti, autor je imao priliku da upozna i koristi još davnih devedesetih godina. U to vreme je PaintShop Pro, uz Corelov Photo-Paint, bio najozbiljniji konkurent neprikosnovenom Adobe Photoshopu i čest izbor velikog broja vlasnika kućnih računara. Međutim, PaintShop Pro je imao jednu važnu prednost nad rivalima – bio je znatno jednostavniji za korišćenje od oba pomenuta programa, pa je iz tog razloga mnogima postao omiljena alatka za rad sa grafičkim fajlovima. Povrh svega toga, PaintShop Pro je oduvek imao dobru podršku za mnogobrojne plug-inove koji su kreirani za Adobeovu perjanicu, pa se kao takav mogao smatrati alternativnim Photoshopom za one sa plićim džepom.

A onda se, po poznatom pravilu da velika ribe jede manju, desilo da firmu Jasc Software kupi kompanija Corel, što je od mnogih korisnika protumačeno kao korak unazad. Stvari su postale još gore kada je Corel zbog smanjenja troškova razvoj programa prebacio iz SAD u Kinu. To je period kada je ovaj program nestao iz fokusa velikog broja starih korisnika, uključujući i autora teksta. Nedavno se na tržištu pojavio PaintShop Pro 2018, pa smo odlučili da pogledamo šta se u međuvremeno promenilo u odnosu na „stara dobra vremena”.

Korisnički interfejs

Na početku rada program nas pita da li želimo da korisnički interfejs „preuzme” pojednostavljeni oblik (Essentials) ili da prikaže sve standardne opcije (Complete), što je jedna od važnijih novosti nove verzije. Od ovog izbora zavisi i početna boja interfejsa, pa će u slučaju korišćenja verzije Essentials prevladavati svetle nijanse, dok ćemo kod punog interfejsa imati elemente obojene crnom bojom. Na sreću, ovo se kasnije lako može promeniti preko opcije iz menija User Interface. I ne samo da se može promeniti boja radnog okruženja, već se mogu podešavati i ostali parametri korisničkog interfejsa, kao što su veličina ikonica, kontrolnih elemenata i skrol-barova. Jedino je ostalo za žaljenje to što programeri nisu predvideli mogućnost izmene veličine fontova glavnog menija, pošto na ekranima sa velikom „gustinom” tekst izgleda previše sitno. Mogućnost prilagođavanja će naročito umeti da cene korisnici prenosnih računara sa ekranima osetljivim na dodir, koji će se uz početnike najčešće odlučivati za varijantu sa pojednostavljenim korisničkim interfejsom. On zapravo predstavlja minimalni skup opcija potrebnih za rad sa grafičkim fajlovima, ali se taj skup na veoma jednostavan način može proširiti drugim potrebnim alatkama, dok se alatke koje se ređe koriste mogu udaljiti iz panela osnovnih alatki.

Koncepcija interfejsa predstavlja svojevrsni presek između klasičnog a la Photoshop dizajna i modernih rešenja viđenih u nekim drugim naslovima. To je s jedne strane pohvalno, ali s druge zna da zakomplikuje rad sa pojedinim kontrolama gde se vrši izbor parametara putem takozvanih up/down i slider kontrolnih elemenata. Ovo se odnosi na rad sa ekranima osetljivim na dodir, dok za klasični desktop režim te primedbe ne stoje.

Kod obe varijante interfejsa gornji deo ekrana je namenjen liniji menija koja ima čak 14 raspoloživih potkategorija sa mnoštvom alatki i podešavanja. Uprkos tendenciji da mnogi proizvođači slede trend ugrađivanja takozvanog ribbon menija, ovde su upotrebljeni klasični, padajući meniji. I ovo je s jedne strane dobro pošto se štedi radni prostor, a s druge i nije pošto bi rad sa pojedinim opcijama bio dosta jednostavniji da im se pristupa direktno. Ono što se može pohvaliti jeste postojanje predefinisanih toolbarova koji sadrže alatke grupisane po određenim kategorijama. Tako, recimo, ukoliko intenzivno radimo sa fotografijama, možemo na radnu površinu da pozovemo panel pod nazivom Photo, gde se nalaze sve važnije alatke za manipulaciju tom vrstom sadržaja. Ispod menija je smešten panel za podešavanje izabrane alatke, za koji može da se kaže da je urađen dosta kvalitetno.

U donjem delu nalazi se područje pod nazivom Organizer, koje bi po ideji autora trebalo da posluži za lakše pronalaženje i organizovanje fajlova, ali će većina korisnika vrlo verovatno poželeti da ga udalji zbog zauzimanja dobrog dela radne površine. Tim pre što je moguće da se sličan panel, koji donekle oponaša Adobe Lightroom, otvori u posebnom stupcu koji se nalazi na neobičnom mestu – u okviru područja namenjenog prikazivanju naziva aplikacije, tačnije, u njegovom centralnom delu. Međutim, postoje situacije u kojima je taj panel veoma praktičan i omogućuje pregled sadržaja sličan onome koji nude programi iz klase pregledača fotografija. Da biste pogledali neku od fotografija, potrebno je na nju kliknuti i zatim pritisnuti taster ’Space’, dok se sa sledećim klikom na taj isti taster prozor zatvara.

Kada je u pitanju režim interfejsa Complete, tu program već počinje da podseća na stari dobri PaintShop Pro, sa mnogo bogatijom ponudom alatki kao i prikazom toolbara sa standardnim opcijama za rad sa fajlovima, opcijama Undo/Redo i zumiranje prikaza. Osim toga, ovaj režim izvorno prikazuje i panel za rad sa slojevima koji predstavljaju zaštitni znak ozbiljnih grafičkih programa. Na raspolaganju nam je i mogućnost prikazivanja dodatnih paleta koje je moguće „zalepiti” u okviru već postojećih panela ili po potrebi kreirati nove.

Pojednostavljeni interfejs je sjajna stvar za one koji se prvi put susreću sa ovom vrstom programa, dok je za editovanje „punim plućima” izbor definitivno režim Complete. Program je dobro prilagođen za rad na ekranima velikih rezolucija (podržan su ekrani do 250 DPI), ali se u takvim slučajevima na nekoliko mesta mogu primetiti nedorađenosti korisničkog interfejsa, koje se ponajviše odnose na lošu čitljivost natpisa u okviru dijalog-prozora.

Praksa

Po rečima proizvođača, učinjeni su veliki napori da se ubrza rad programa, pa najnovije izdanje ima za 50 procenata brže učitavanje radnog okruženja u odnosu na prethodnu verziju. Tu nije kraj ubrzanjima, već se ona odnose i na same alatke za manipulaciju grafičkim sadržajem. Za neke od njih se tvrdi da je postignuto povećanje brzine rada od neverovatna četiri puta, što je zaista teško proveriti i dokazati u praksi. Ono što se u praksi lako može proveriti jeste sasvim pristojna brzina rada sa većinom instrumenata. Dok se može locirati i nekoliko mesta gde bi ta brzina mogla da bude i veća, ali to mnogo ne utiče na ukupne radne performanse.

Poznata alatka Crop je doživela brojna poboljšanja, pa tako sada imamo mogućnost da na jednostavan način rotiramo fotografiju da bismo iz nje isekli potrebni deo. Osim toga, možemo da biramo neki od režima umetničke kompozicije prikazanog sadržaja, slično kao što su to radili Da Vinči, Mikelanđelo ili Rembrant. Drugim rečima, isečeni deo može da odgovara zlatnom preseku, Fibonačijevoj spirali i drugim tajnama velikih majstora umetnosti. Često korišćene alatke, kao što su Eraser, Dropper i Gradient Fill, unapređene su i dodata im je mogućnost rada sa različitim nivoima providnosti.

Nova verzija donosi 10 novih paleta boja, 30 novih tekstura, 15 šrafura i 30-ak novih gradijenata boja. Moguće je koristiti i četkice namenjene programu Adobe Photoshop.

Zanimljiva je i mogućnost upotrebe makroa za automatizaciju nekih često obavljanih zadataka. Dobro, reći ćete, šta tu ima revolucionarno, pošto se automatizacija često sreće u programima ove vrste? Odgovor je vezan za upotrebu skript jezika za automatizaciju koji je u ovom slučaju Python. Reč je o jednostavnom i elegantnom programskom jeziku koji je danas veoma popularan u svetu. Logiku njegove upotrebe najlakše je razumeti analizirajući primere koji dolaze u okviru toolbara Script.

U Ultimate verziji programa postoji mogućnost povezivanja snimaka sa geografskim lokacijama na osnovu GPS podataka sadržanih u okviru fotografije. Drugim rečima, program na karti servisa Google Maps prikazuje mesto gde je fotografija snimljena.

Moramo da istaknemo još jednu stvar koja nije deo programa, ali koja nam se veoma svidela. Reč je o pratećem priručniku za upotrebu koji se može besplatno preuzeti sa sajta proizvođača. U pitanju je knjiga u PDF obliku od skoro hiljadu stranica, u kojoj se može pronaći dosta korisnih informacija.

I da, kao što smo to od Corela davno naučili, očekivano je da u prvim verzijama bude mnogo bagova koji će s vremenom biti ispravljani raznoraznim „zakrpama”. Na sreću, sve je automatizovano i od korisnika se zahteva samo dozvola za instaliranje.

Dve arome

Program se prodaje u dve verzije: PaintShop Pro 2018 i PaintShop Pro 2018 Ultimate. Ono što je važno istaći jeste da je u oba slučaja glavni program identičan, dok se razlika odnosi na prateće sadržaje. Kupci verzije Ultimate dobijaju sledeće dodatke:

• Painter Essentials 5 je jednostavan program za rastersko crtanje čija namena je olakšavanje kreiranja sadržaja koji bi se, uslovno, mogli svrstati u kategoriju umetničkih. Osim crtanja koje započinje od praznog lista, Painter Essentials korisnicima nudi i mogućnost da automatski ili ručno (uz pomoć sadržaja koji će u osnovi imati neku fotografiju), kreiraju crtež koji izgleda kao da je crtan ručno. Osnova automatskog režima su filteri, ali se pomoću raspoloživih alatki sadržaju može dodati i lična umetnička nota. Režim sa korišćenjem fotografije kao podloge za ručno crtanje je odlična pomoć za one sa manjkom crtačkog talenta.

• Perfectly Clear 3 SE je modul namenjen inteligentnoj korekciji fotografija koja može biti, kako pojedinačna i manuelna, tako i automatska i grupna. Program vrši korekciju tonaliteta boja, kao i podešavanje nivoa osvetljenosti, koristeći pritom veoma kvalitetne algoritme čiji su rezultati rada ponekad zaista impresivni. Uz pomoć ove alatke često je moguće znatno popraviti kvalitet materijala kreiranih pomoću manje kvalitetnih fotografskih uređaja, kao što su mobilni telefoni.

• AfterShot 3 je namenjen (polu)profesionalnom radu sa fotografijama u RAW formatu i pritom proizvođač navodi da je i do četiri puta brži od konkurenta Adobe Lightroom. Moguće je korišćenje pojedinačnih fajlova, kao i grupna obrada fotografija. Program podržava RAW format fotografija napravljenih nekim od skoro 500 različitih modela fotoaparata.

• • •

PaintShop Pro 2018 donosi mnogo novina u odnosu na prethodne verzije, pre u kvalitativnom nego u kvantitativnom smislu. Novi prilagodljivi interfejs i povećanje brzine rada su među njegovim najvažnijim novinama. Dodatni programi iz verzije Ultimate ga više guraju prema programu Lightroom nego ka Photoshopu, ali oni vrede svakog plaćenog centa. Za tih dvadeset evra više dobijaju se kvalitetne alatke koje, kada se kupuju pojedinačno, koštaju mnogo više. Naravno, ne treba očekivati moć Photoshopa po ovako niskoj ceni, ali ono što nudi ovaj program nikako nije za potcenjivanje. Za razliku od Photoshopa koji se koristi putem pretplate, ovde softver kupovinom dobijate u trajno vlasništvo. Sve u svemu, novi PaintShop Pro 2018 je na nas ostavio prijatan utisak i preporučio se kao pristojna niskobudžetna alternativa Photoshopu.

Igor S. RUŽIĆ