NASA’s Eyes 5.4

Malo je onih koji se bar nekada tokom vedrih letnjih večeri nisu zagledali u nebo i zapitali šta se sve nalazi „tamo gore”, daleko u beskonačnim dubinama svemira. Ta ljudska radoznalost i opčinjenost zvezdama traje od pamtiveka, da bi u poslednjih 50 godina saznanja iz oblasti astronomije doživela pravu eksploziju, a količine novih informacija o kosmosu počele da se mere stotinama terabajta.

Dok su zaljubljenici u astronomiju, zvezde i svemir u nekim prošlim vremenima najvećim delom bili ograničeni na oskudnu literaturu i slabašne amaterske teleskope, sa dolaskom interneta situacija se dramatično izmenila, pa tako sada praktično svako ima mogućnost da „baci pogled” na tajne koje su nam otkrili uređaji kojima operiše samo uski krug specijalista zaposlenih u laboratorijama svemirskih agencija. Zahvaljujući predusretljivosti ljudi iz NASA i Tehnološkog instituta iz Kalifornije imamo mogućnost da se bolje upoznamo sa mnoštvom zanimljivih informacija vezanih za njihove naučne aktivnosti. Ceo projekat je rađen pod okriljem naučno-istraživačkog ogranka poznatog pod nazivom JPL (Jet Propulsion Laboratory), odnosno Laboratorije za mlazni pogon. Ta institucija je zadužena prvenstveno za konstruisanje svemirskih bespilotnih letelica i istraživačkih sondi, kao i za upravljanje pojedinim misijama.

Program je osmišljen tako da u sebi sadrži informacije o tri nezavisna projekta koja od ranije egzistiraju u obliku aplikacija: Eyes on the Earth, Eyes on the Solar System i Eyes on Exoplanets. Osim toga, na početnom ekranu programa nam se nudi mogućnost da pogledamo četiri interaktivne prezentacije sadržane u okviru modula Eyes on the Solar System, koje su uglavnom posvećene nekim aktuelnim događajima, kao što je nedavno pomračenje Sunca vidljivo sa teritorije SAD. Ovde možemo prigovoriti na dosta loše rešenom pitanju glavnog menija koji na ekranima većih rezolucija ne izgleda naročito dobro, ali to nimalo ne narušava funkcionalnost programa.

Naša kuća rodna

Izborom modula Eyes on the Earth prelazimo na deo posvećen podacima vezanim za planetu Zemlju, gde nas dočekuje prikaz sličan onome kod programa Google Earth, samo što ovde imamo i dodatne informacije o satelitima NASA i njihovim orbitama. Naravno, ono što nemamo jeste mogućnost zumiranja detalja na Zemlji kao kod Google Eartha, pošto se radi o potpuno različitoj klasi programa. Brzinu animacije je moguće odrediti slajderom koji se nalazi u donjem delu ekrana. Klikom na bilo koji od satelita dobijamo njegov trodimenzionalni prikaz i neke od najosnovnijih informacija o funkcijama. Kada već pominjemo prikazivanje grafike, navešćemo i to da je za 3D vizuelizaciju podataka korišćena poznata platforma za razvoj video-igara pod nazivom Unity 3D. Prikazivanje grafike ne bi trebalo da pravi probleme na mašinama sa procesorima starim 6-7 godina, ali na slabijim konfiguracijama možemo očekivati zastoje u scenama koje sadrže veliki broj objekata. Program se u radu intenzivno koristi matematikom, tako da je potrošnja procesorskih resursa konstantno preko 30 procenata.

Prava poslastica se nalazi u okviru menija koji su smešteni u gornjem delu prozora. Klikom na neki od njih otvara nam se mogućnost istraživačkog rada u vezi sa informacijama o stanju naše planete. Ukoliko izaberemo, recimo, opciju Global temperature, pred nama će se pojaviti prikaz Zemlje obojen u skladu sa temperaturom površine tla u određenom trenutku. U meniju sa leve strane možemo da biramo da li će se podaci odnositi na dnevne ili na noćne temperature, da li će se odnositi na neki konkretni dan ili će se raditi o proseku za tri dana. Moguće je izabrati i proizvoljan opseg istorijskih podataka, a program će na osnovu njih proračunati srednje vrednosti. Ukoliko nas zanima koliko iznosi temperatura na mestu koje se trenutno nalazi pod kursorom, odgovor ćemo dobiti u donjem desnom uglu prozora, gde će pored brojčane vrednosti biti prikazana i boja koja odgovara toj vrednosti. Pošto su temperature izvorno prikazane u farenhajtima, to je potrebno promeniti preko menija koji se nalazi u gornjem desnom uglu prozora.

Osim temperature tla, na raspolaganju su nam i brojni drugi podaci, kao što su količina ugljen-dioksida i ugljen-monoksida u atmosferi, ozona, temperatura vazduha, vlažnost tla, količina isparavanja, salinitet morske vode, kretanje oblačnih frontova, brzina vetrova na planeti, snaga zemljinog gravitacionog polja (ono nije ravnomerno raspoređeno, već postoje izvesna odstupanja na jednu i na drugu stranu) i još mnogo toga. Ako mislite da je tu kraj, prevarili ste se. Program nam dodatno nudi informacije o prirodnim katastrofama kao što su požari, poplave, uragani, vulkanske aktivnosti... U pitanju je zaista respektabilna količina informacija sakupljenih na jednom mestu koje nam otvaraju vidike o planeti na kojoj živimo.

Širi zavičaj

Sledeći modul nosi naziv Eyes on the Solar System i jasno je da se odnosi na materijale vezane za Sunčev sistem. Specifičnost modula je u tome što omogućava dva režima rada: pojednostavljeni i napredni. U pojednostavljenom se pojavljuje naracija koja ide zajedno sa titlom na engleskom jeziku. Rekli bismo sjajna stvar, ali, nažalost, pokriva samo mali deo materijala. Istovremeno smo u prilici da posmatramo animacije nebeskih tela bez dodatnih informacija. One se dobijaju kada kliknemo na neki od prikazanih objekata i nalaze se u panelu sa leve strane, gde osim relativno kratkog opisa, imamo priliku da vidimo i statističke podatke o telu, kao i da sa istraživanjem nastavimo na internetu preko linkova iz odeljka pod nazivom Extras. Ovaj režim ima četiri kategorije menija koji se nalazi u donjem delu ekrana i omogućava nam da podatke pregledamo po nebeskim telima, svemirskim misijama, novostima i značajnim ljudima. U svakom trenutku je moguće prebaciti se u napredni režim preko ekranskog tastera u donjem desnom uglu prozora. On se od jednostavnog režima razlikuje po većem broju upravljačkih elemenata, pa tako ovde imamo mogućnost korišćenja istorijskih podataka o kretanjima nebeskih tela i veštačkih satelita. U gornjem desnom uglu se nalazi meni Tours and Features iz kojeg je moguće izabrati praćenje neke od desetak ponuđenih misija ili važnijih događaja. Generalno, početnicima preporučujemo jednostavni režim, a napredni će se sam nametnuti tokom vremena.

Tamo daleko...

Dok o Sunčevom sistemu i njegovim planetama iz opšteg znanja svi posedujemo kakve-takve informacije, šlag na tortu za sve ljubitelje astronomije dolazi u segmentu posvećenom egzoplanetama, odnosno, planetama izvan Sunčevog sistema. Zahvaljujući moćnim teleskopima, poslednjih desetak godina smo u stanju da zavirimo na mesta koja su od nas udaljena hiljadama svetlosnih godina, a ono što je tamo registrovano imamo sada priliku vidimo i na vlastitom računaru.

Ovde nas dočekuje narativni uvod sa pozadinskom ambijentalnom muzikom, zajedno sa prikazom otkrivenih planetarnih sistema. Njih je trenutno 2614, dok broj planeta iznosi 3509 i ni jedna od njih nije slična Zemlji. Kao što se to u programu vidi, najviše planeta odgovara kategoriji veličine Neptuna, zatim, veliki broj planeta spada u gigantske gasne planete tipa Jupitera (postoje i one dosta veće od njega), dok je znatno manji broj kamenitih planeta tipa Zemlje, a mnoge od njih spadaju u kategoriju takozvanih super-zemlji, koje su i nekoliko puta veće od naše planete. Program nudi sjajnu alatku pod nazivom Habitable zone koja prikazuje pojas u kojem bi mogla postojati tečna voda, koja se smatra preduslovom za postojanje života. Najveći broj otkrivenih planeta se nalazi izvan tog pojasa i one su ili previše blizu matičnoj zvezdi ili pak previše daleko od nje. Tek pedesetak njih se nalazi u pomenutoj oblasti. Postoje i planete koje su mnogo manje od Zemlje, ali im je težina i po deset puta veća. Dakle, svega ima, samo nema onoga što nama treba, bar za sada.

Pri vrhu imamo menije preko kojih možemo doći do informacija o poslednjim otkrivenim planetama, kao i onim najmanjim, najvećim i „najstrašnijim”. Tu je i mogućnost pretraživanja svemirskih objekata po imenu. Ceo odeljak je posvećen poznatoj sondi Kepler, specijalizovanoj za traženje udaljenih planeta. Zahvaljujući njoj imamo najveći broj pronalazaka ovih nebeskih tela, a on je u trenutku pisanja teksta iznosio 1722 potvrđenih planetarnih sistema, dok je još 3456 sistema čekalo na potvrdu podataka.

• • •

NASA’s Eyes spada u kategoriju programa koji se mirne duše mogu svrstati u dragulje edukativnog softvera i na najbolji način demonstrira moć računara u obrazovanju. Na efektan i pristupačan način omogućuava najširoj publici da se upozna sa najnovijim naučnim otkrićima i to potpuno besplatno. Naravno, to nije prvi i jedini program koji se bavi ovom tematikom, ali s obzirom na to da iza njega stoji agencija koja je zaslužna za najveći broj otkrića, onda je jasno da se radi o važnom izvoru informacija. Veliki Microsoft je u saradnji sa vodećim američki naučnim institucijama razvio program pod nazivom WorldWide Telescope, koji se bavi sličnom tematikom, ali ipak dovoljno različitom od onoga što nudi NASA’s Eyes. Možemo reći da se ova dva naslova međusobno nadopunjuju i čine sjajan tandem. Najtoplija preporuka za sve ljubitelje astronomije!

Igor S. RUŽIĆ