Ponekad čovek mora da zasuče nogavice i svesno zakorači u otrovnu vodu licemerja da bi bolje razumeo svoje neprijatelje. Ta „voda” može da ima pojavni oblik kompjuterske igre koja prežvakanu temu sagledava iz ugla koji do sada niste imali prilike da iskusite, dajući vam priliku da se zabavite dok traje proces kapiranja. Totalni mljac!

Hipokrizija koju sam maločas pomenuo jeste borba za „srca i umove” (hearts & minds) koju su američki okupatori počeli da sprovode odmah nakon invazije na Avganistan. Gradeći puteve i vodovodnu mrežu u selima i gradovima, podmićujući plemenske glavešine kozama, zlatnim satovima i dolarima i eksploatišući animozitet između različitih etničkih grupa, Amerikanci su pokušali da mekanim klinom raspeče organsku vezu između prašnjavih seljaka i njihovih Talibana, ujedinjenih u bedi koju je obezbedilo stoletno ratovanje i ignoranciji koju su dobili od islama. Iako je proces imao nekakvog efekta dok je bio potkrepljen sa stotinak hiljada NATO trupa, neposredno po američkom povlačenju iz Avganistana sve se preko noći vratilo na staro. Topli pesak je pobedio.

Afghanistan ’11 je potezna taktička simulacija vojnih operacija u okupiranom Avganistanu koja se podjednako fokusira na jurnjavu za Talibanima i borbu za naklonost civilnog stanovništva. Linearna kampanja sastoji se od dva tuceta autentičnih misija i ofanziva koje je NATO preduzimao od 2003. do 2011. godine. Svaka od tih operacija deli nekoliko permanentnih zakonitosti, od kojih je prva i osnovna potreba da se ne zamerate civilima. Ako ignorišete aktivnosti koje dovode do rasta hearts & minds skora, na terenu ćete se suočavati sa progresivno većim brojem talibanskih odreda, radikalno većim brojem IED-a postavljenih duž puteva i neumitno izgubiti.

S obzirom na složenost teme kojom barata, gameplay Avganistana ’11 iznenađujuće je jednostavan. Na grafički svedenom terenu koji prikazuje segment provincije Avganistana imamo glavni štab, nedovršenu mrežu puteva i određeni broj sela koja su razbacana tuda-svuda, varirajući od lako dostupnih do zabačenih u planinama. U gornjem delu ekrana, desno od h&m skora imate i broj raspoloživih političkih poena, što je valuta kojom radite maltene sve u igri, od akvizicije i upotrebe borbenih jedinica, preko gradnje puteva, do naručivanja vazdušnih napada i osmatračkih dronova. Prva briga koju imate u bezmalo svakoj misiji jesu civilna sela i h&m skor koji je vezan za njih i u tu svrhu ćete angažovati inžinjerske jedinice da im grade puteve i vodovod, kao i kamione za snabdevanje da im dostavljaju pomoć Ujedinjenih nacija. Zadovoljno selo je bezbedno selo koje neće „spawnovati” jedinice Talibana, nevidljive pre nego što vas napadnu i sposobne za smrtonosne zasede i postavljanje bombi na putu. Srećno selo je ujedno i selo koje neće imati problema da „odruka” Talibane i otkrije pozicije obližnjih odreda koje ćete čistiti pešadijom, specijalcima, borbenim helikopterima ili na neki osmi način.

Svaka aktivnost u igri svodi se na utrošak političkih poena. Neke jedinice su skuplje od drugih u akviziciji i regrutaciji, tako da ćete stalno kalkulisati šta ima smisla koristiti u određenoj situaciji. Na primer, ukoliko je put između štaba i izdvojenog outposta bezbedan (obližnja sela su vam naklonjena) i očišćen od mina (bilo pešadijom, bilo prolaskom vozila za razminiranje), snabdevanje tog outposta vršićete kamionima koji su u eksploataciji drastično jeftiniji od Chinook helikoptera koji ćete potezati u nuždi. Isto važi i za dilemu u vezi sa angažovanjem prašinara u transporteru MRAP ili slanjem Delta specijalaca u Blackhawku: ukoliko je cilj obično polje sa opijumom na obližnjem brdu, iskoristićete jeftiniju opciju. Svaka uništena jedinica Talibana podiže broj političkih poena i h&m skor, a svaka uništena NATO jedinica obara te dve vrednosti. Političke poene možete da uštedite angažovanjem Delta komandosa u treniranju jedinica avganistanske armije (ANA), koje su faktički besplatne, ali ne preterano efikasne u borbi.

Igri zameramo samo jednu stvar: nemogućnost automatizacije snabdevanja jedinica i izdvojenih operativnih baza (FOB). Svaka jedinica troši jednu dozu zaliha ili goriva u svakom potezu, koje može da nadopunjava u štabu, FOB-u ili na terenu putem padobranske dostave (preskupo). Zalihe u štabu su neiscrpne, ali ubogi FOB može da drži samo pet „punjenja”, što se u slučaju obimnijih operacija potroši za potez-dva. Onda morate ručno da natovarite kamion ili helikopter u bazi i da ga pošaljete na put do outposta, nadajući se da neće da nagazi na minu ili naleti na patrolu Talibana koja će ga izrokati iz zasede. Kad vam prvi put obore helikopter raketom iz RPG-a, shvatićete da ni skup let preko planina ne garantuje da će misija biti izvršena... Takođe, nije moguće automatizovati ni popravke vozila i vodovodnih instalacija: ovo drugo je zapravo bitnije, jer oštećeni vodovod u selu svakim potezom smanjuje h&m skor koji ste mukotrpno pabirčili. Igra ponekad stvara osećaj plovidbe u čamcu sa hiljadu rupa iz kojih nemilosrdno curi voda.

Kao zagrevanje pred igranje Avganistana, preporučujem da pogledate „Restrepo” (www.imdb.com/title/tt1559549), dokumentarac o američkim vojnicima i njihovom glupom komandiru iz FOB Restrepo u dolini Korengal. Sva problematika vezana za Avganistan biće vam odmah jasnija, a ako niste znali zbog čega tu zemlju zovu grobnicom imperija, tada ćete saznati.

Miodrag KUZMANOVIĆ