Mnogo više od fusnote u knjizi „Novi prilozi za istoriju postapokaliptičnih motiva u savremenom gejmingu”, Horizon Zero Dawn je igra koja predstavlja remek-delo u svakom relevantnom pogledu. Biću prorok u svom selu i već u aprilu proglasiti ko je moj kandidat za igru godine, savršeno svestan da u 2017. dolaze i Red Dead Redemption 2 i (verovatno) The Last of Us part II. Horizon Zero Dawn je svež i nije „dva”, što je prilično krupan razlog za ubersviđanje.

Horizon Zero Dawn je open-world akcioni RPG koji na prvi pogled podseća na vizuelno (vrlo) atraktivniju varijantu Far Cry: Primala, smeštenu na postcivilizacijsku Zemlju koja je nakon nedefinisane katastrofe zarasla u korov. Brdima, dolinama i urušenim, napuštenim gradovima tumara biomehanička fauna, čiji su predstavnici kopije krupnih životinja koje su nekada hodale planetom. Čovečanstvo živi u plemenima s neolitskim nivoom tehnologije, egzistira u harmoniji s prirodom i metalnim zverima i ima prilično nejasnu predstavu o svetu koji im je prethodio. Za većinu plemena, artefakti i ruine stare civilizacije predstavljaju apsolutni tabu, ali ne i za našu radoznalu junakinju...

Detinjstvo nije ništa drugo nego tutorijal, a HZD polazi od iste ideje, upoznajući vas s bitnim mehanizmima igre kroz turbulentno detinjstvo devojčice po imenu Aloy, koja sa svojim poočimom živi život izgnanika iz obližnjeg plemena. Tokom prvog sata igre naučićete da se šunjate, lovite, postavljate zamke i pravite različite vrste strela, a u jednom trenutku srećne nepažnje, doći ćete u posed vrlo korisnog tehnološkog artefakta civilizacije koja više ne postoji. Nalik na kombinaciju hi-tech minđuše i google glassa, ovaj tzv. „Focus” pomoći će vam da svet sagledate sasvim drugim očima, nudeći vam AR (augmented reality) interfejs koji će vam asistirati u lovu, skeniranju okoline i interakciji s kompjuterskim sistemima kojima niko nije pristupio eonima.

Horizon Zero Dawn ima zaplet koji počinje polako, ali se majstorski i natenane zakuvava i komplikuje do fantastičnih granica. Šta je dovelo do kraja sveta? Zašto mehaničke zveri koje su bile docilne vekovima sada pokazuju znake otvorene agresije? Zašto su militantni kultisti napali vašu izolovanu zajednicu i pokušali da vas ubiju? Odgovore na ta i mnoga druga pitanja potražićete u masivnom, otvorenom svetu koji, poput džungle iz animiranog „Tarzana” Hana-Barbere, nudi mnogo lepota, ali i opasnosti.

Na mehaničkom i polju čistog gejmpleja, igra je akcioni RPG sa prilično interesantno koncipiranom borbom. Vaš osnovni adut protiv svega što plazi, pliva, leti i želi da vas ubije jesu luk, strele, praćka i zamke. Kakve šanse ima devojka s lukom i strelom protiv mehaničkog krokodila teškog nekoliko tona sa laserskim topom na glavi? Prilično solidne, ukoliko lovu pristupi inteligentno. Svaki faun je ranjiv na određeni elementarni uticaj i u tu svrhu ćete eksploatisati zapaljene strele, zamke koje smrzavaju, ručne granate koje prže elektricitetom ili truju... Kombinacija skrivanja i kretanja, navlačenja u zamke, gađanja u osetljive delove tela i fiksiranja zveri konopcima na tlo je dobitna, a igra nagrađuje vešte eksperimentatore koji koriste mozak i teren u svoju korist. Tehnički gledano, borba u igri je neuporedivo složenija i zabavnija od mlaćenja i klaćenja u Far Cry: Primal i postaje sve uzbudljivija kako jačate i lovite sve opasniji plen. Svaka uspešno eliminisana karakondžula doneće vam određenu količinu resursa, koje koristite za crafting strela i drugog ubojnog materijala, nadograđivanje opreme i trgovinu po selima. Pored osnovnog questa, u igri postoji mnogo opcionih zanimacija, od sporednih questova do lovnih izazova, što ima snažan vajb prosečne Ubisoft igre sa načičkanom mapom.

Horizon Zero Dawn je apsolutni šampion na dva veoma bitna fronta: vizuelnom i narativnom. Verzija igre za PlayStation 4 Pro najlepša je open world igra koja trenutno postoji, bez obzira na to da li je poredite sa Witcherom 3, supermodovanim Skyrimom ili nekom trećom igrom otvorene forme. Zapravo, možda je nema smisla ograničavati na takmičenje u okviru žanra akcionih sandbox RPG-ova: meni se čini da je univerzalno najlepša, što slike odštampane u ovom časopisu tek približno dočaravaju. Kako da vam to opišem, a da ne zvučim kao kombinacija PR agenta i prodavca hot-doga? Svako ko je video igru na 4K televizoru iz prostorije je izašao zauvek izmenjen, sa percepcijom kvaliteta koja je nepovratno pomerena nekoliko metara uvis.

Sledeća šampionska stavka, značajnija od vizuelnog doživljaja, jeste priča, to jest njeni fragmenti koje saznajete čitanjem i slušanjem/gledanjem logova iz davno umrlog sveta koje ćete nalaziti tokom igre. Audio/video logovi su ultrarabljena forma za izgradnju sveta i postavljanje stvari u narativni kontekst, a konkurencija na polju njihove implementacije je stravična. Ovaj sistem je properly debitovao sa System Shock igrama i dvojku večno podigao na počasno mesto na zidu s igračkim trofejima, tako da je gornja granica kvaliteta postavljena prilično visoko, ali je HZD lako dostiže i prestiže kako po njihovom obimu tako i po ozbiljnosti.

Jednostavno rečeno, tekstualne, zvučne i hologramske logove za Horizon Zero Dawn je osmislio, pisao i režirao neko ko zaista ima talenat za hard-SF naraciju koja ne podilazi najmanjem intelektualnom sadržaocu u igračkoj publici. Postapokaliptična podloga igre zasnovana je na miksu kapitalističke pohlepe i nekontrolisane jurnjave za kreacijom pametnijih i ubojitijih autonomnih borbenih sistema, koji su se u jednom trenutku zabagovali i krenuli da se nekontrolisano množe i proždiru biosferu naše planete. Kao kombinacija odlične naučne studije „Engines of creation” i vrhunskog SF romana „World War Z”, priča u igri će vas provozati kroz seriju planova za rešavanje ovog problema, preko postepene realizacije da mašine nije moguće zaustaviti, do odsudne trke s vremenom i žrtvovanja miliona u cilju kreacije svojevrsne Arke čiji će AI rukovoditi ponovnim „zasejavanjem” planete u budućnosti, kad se mašine ugase usled nedostatka goriva za reprodukciju i kad superkompjuteri konačno izračunaju ultrakriptovan deaktivacioni kôd koji će ih zauvek neutralisati. Kompleksnost životnih priča, motivacija, situacija i međusobnih odnosa naučnika, generala i drugih sitnih i krupnih faktora velike i očajničke operacije za spas čovečanstva koje možete da saznate kroz ovu opcionu naraciju je apsolutno vanserijska i definitivno ne pripada nečemu što se kolokvijalno može klasirati kao segment „igre za decu”.

Segregacija obavezne i opcione naracije u igri je maestralno osmišljena jer jurnjava za logovima, osim u nekoliko slučajeva pri kraju igre, nipošto nije neophodna: glavnu užad priče ćete bez teškoća pojmiti i putem stvari koja vam igra automatski servira. Prosto rečeno, situacija u „sadašnjosti” predstavlja razumljivo ishodište složenih uzroka iz prošlosti i kao takva je savršeno pojmljiva i klincu koji nije zainteresovan za etičke motivacije pobunjenog AI konstrukta i nema ambiciju da ih podrobnije istraži.

Hyper oštro oko igrača koji je istovremeno i kritičar neke elemente karakterizacije i podele uloga u igri može da okarakteriše kao blagu feminističku propagandu. Naša junakinja i njena genetska „majka” iz daleke prošlosti (glavna naučnica i idejni tvorac plana za spas Zemlje) moralno su, intelektualno i na svaki drugi način superiornije od muških protagonista, a to važi i za sporedne ženske uloge u igri (matriarch Teersa, warchief Sona...). Muškarci su leva smetala, žrtve koje treba spasti, pružaoci comic relief momenata ili otvoreni negativci, a „polna” karakterizacija nije zaobišla ni uloge superkompjutera: GAIA, benevolentni AI koji treba da ponovo „zaseje” Zemlju, stoji u oštrom kontrastu sa HADESOM, glavnim saboterom renesanse života. Ipak, ta kompletna „propaganda” egzistira u organskoj i lako svarljivoj formi, otprilike kao u filmu „Mad Max: Fury Road”, tako da igri i najokoreliji mizogin može samo da skine kapu i salutira hrabrim virtuelnim ženama od krvi, mesa i silicijuma.

Kao i prethodne igre holandskog Guerilla Gamesa (serijal Killzone, recimo), Horizon Zero Dawn je totalna PlayStation ekskluziva čiju pojavu na alternativnim platformama ne treba očekivati. Doduše, PC igrači će u jednom trenutku sigurno moći da je igraju putem pretplatnog PlayStation Now servisa koji strimuje sadržaj, recimo, PS3 igre na PS4 konzolu (najavljena je podrška za PC), mada je daleko bolja opcija, koju možete da ostvarite već ovog vikenda, iznajmljivanje PlayStationa 4 i zaposedanje najudobnije fotelje u kući. U ekosistemu PlayStationa do sada su postojale svega dve igre koje su morale da se igraju zarad opšte kulture, ali Bloodborne i The Last of Us sada imaju novog drugara.

Miodrag KUZMANOVIĆ