HP Envy TouchSmart 15 i 17

Kao i ProBook koji smo premijerno testirali pre nekoliko meseci, i dva HP Envy modela koja testiramo sada, pristigli su bez klasičnih retail obeležja. Sve što smo mogli da saznamo o računarima, morali smo da saznamo bez ikakve informacije o tome kojim kupcima su ovi računari namenjeni, koliko će koštati i kako će biti pozicionirani unutar bogate familije prenosnih računara svih mogućih dimenzija i konfiguracija. Kodna imena hardverske specifikacije ispisana su sitnim fontom na donjem poklopcu novih Envy modela, a dodatak iza oznake Envy glasio je TouchSmart. Ova dva notebooka, iako iz Envy serije, ne spadaju u ultrabookove niti tanke računare, a nisu ni izrađeni iz jednog komada aluminijuma, što znači da ne pripadaju najvišoj klasi unutar Envy porodice. Pre nekoliko godina računar Envy su „prozivali” da previše liči na MacBook Pro. Danas je ovaj model ipak dobio svoj odvojen i prepoznatljiv vizuelni identitet. Ipak, da bi se to postiglo u potpunosti on je morao da bude kompletno izrađen od legure nekog metala, dok je plastika morala da bude prisutna „u tragovima”. „” „”. To ipak nije slučaj, pa je kod Envy TouchSmart modela samo gornji deo unutrašnje strane načinjen od aluminijuma, dok je donja strana, čitavo kućište računara, ali i poklopac koji štiti ekran, napravljen od polikarbonata.

Dva računara koja su stigla na test, vizuelno su potpuno identična, uz razliku dijagonale ekrana – 15,6 i 17 inča. Svi konektori su na identičnim pozicijama, tastatura je ista, kvalitetna, sa ugodnim klik mehanizmom i tek primetnim ugibanjem na centralnom delu. Raspored je prilično dobar, rekli bismo čak i idealan, da nije klasičnog gafa sa gornjim i donjim kursorskim tasterima koji su skraćeni na pola. Da nisu, verujemo da bi ostatak idealnog rasporeda bio narušen, ili bi to pak bio slučaj sa i dalje fenomenalnim dizajnom radnog dela računara.

Odmah se primećuje još veći tačped koji je click-pad tipa, a koji ima dve dodatne skrol-zone sa leve i desne strane. Windows 8.1 smo instalirali sami i HP softver, koji bi verovatno dodelio gomilu korisnih funkcija ukupnom broju mogućih operacija sa tačpedom, nije bio prisutan. Ostaje da vidimo na koji način najbolje mogu da se iskoriste ove zone i prilično velika površina najpopularnijeg upravljačkog uređaja na današnjim prenosnim računarima.

Vizuelni identitet Envy klase je tu – chiclet tastatura i blago ulegnuće koje formira okvir, kao i uniformna staklena površina preko ekrana, podsećaju na MacBook Pro računare, a onda, naravno, i na HP Envy. Ipak, ProBook je konstrukcijski i dalje daleko od all-unibody nivoa koji krasi Envy modele. Ako znamo da su više klase ProBook i EliteBook prenosnika izrađivane od aluminijuma i magnezijuma, a niže od polikarbonata, mogli bismo da se kladimo i u to da je ProBook koji je tema ovog teksta izrađen upravo od istog materijala – od plastike. Kako nismo imali apsolutno nikakve dodatne informacije o modelu koji smo testirali, sud smo dali na osnovu decenijskog iskustva u druženju sa baš ovakvim prenosnicima. Setili smo se da su dva računara koje smo privatno koristili nosili oznaku ProBook 4530S i koji su spolja izgledali praktično identično. Međutim, model sa Core i7 procesorom je bio izrađen od aluminijuma i magnezijuma, a njegov brat blizanac sa Pentium procesorom iz iste Sandy Bridge generacije, bio je izrađen od plastike. HP se potrudio da ProBook koji smo testirali izgleda više nego pristojno i da, bez obzira na klasu kojoj pripada, ima kvalitetnu i izdržljivu konstrukciju.

Računar sa kodnim imenom „Flores 15.6” (iz koje se može naslutiti i dijagonala njegovog ekrana) stiže sa dvojezgarnim Pentium 2020M procesorom koji radi na 2,4 GHz i ima TDP od čak 35 W, a pripada Ivy Bridge generaciji (22 nm). U praksi je nešto sporiji od Core i3 procesora iste i nešto brži od popularnog Pentium B980 CPU-a iz prethodne, Sandy Bridge generacije. Ako bismo ga poredili sa konkurentom, mogli bismo reći da je u rangu sa AMD A8 3500M APU-om koji ima identičan TDP, ali dosta ozbiljniju integrisanu grafiku. Standardnih 4 GB DDR3 radne memorije je instalirano u vidu jednog modula, pa ga je lako proširiti na 8 GB, što bi donelo i blago ubrzanje jer bi se aktivirao DualChannel režim rada. Ugrađen je standardni hard disk kompanije Toshiba, kapaciteta 320 GB, a nažalost, nije iznenadila ni radna rezolucija LG TN-Film matrice, koja iznosi 1366 x 768 piksela. Ponovićemo da je to rezolucija koja je odavno postala standardna za ekrane mobilnih telefona više srednje klase koji imaju dijagonalu od 4-5 inča i da gruba pikselizacija slike i manjak prostora na desktopu zaista počinju da smetaju. Istina, do pre par godina, možda je i bilo dovoljno, ali operativni sistemi, aplikacije, pa i navike i potrebe korisnika se menjaju. S obzirom na to da je razlika u ceni između ovog i Full HD displeja između 12 i 15 dolara (i to u korist kvalitetnije IPS tehnologije, ne samo rezolucije), ovo HP-u moramo uzeti kao jednu od mana za laptop koji žele da prodaju u drugoj polovini 2013 i tokom 2014 godine, u kojoj će se pojaviti tableti računari sa 4K rezolucijom. Utisak donekle popravlja veoma dobar touch senzor koji je „instaliran” preko stakla iznad matrice. Windows 8 brzo i precizno reaguje na njega, pa je prava šteta što rezolucija nije nešto veća, ali i što sam računar nije malo živahniji.

Da se radi o beta verziji proizvoda podsećao nas je i sam Windows 8, koji je konstantno prikazivao reči „test mode” preko čitavog ekrana (iznad ostalog sadržaja), kao i bagovitost aplikacije za finger-print ID, koja je povremeno znala da zaboravi kako izgledaju otisci prsta jedinog vlasnika računara. Uz standardni DVD-ROM i veoma dobru veb kameru, računar se može pohvaliti i standardnim D-Sub, HDMI i LAN konektorima, kao i sa četiri USB priključka (dva u verziji 3.0). Računar se na testu ponašao baš onako kako bismo očekivali od sistema čije su performanse u rangu sa Core i3 procesorom, pa tu nije bilo iznenađenja. Kada je HP ProBook sa Envy „fejsliftom” u pitanju, moramo reći da jedva čekamo da vidimo jače modele, koji će ispod haube imati Haswell procesore, moćnu grafiku i Full HD ekran.

Iako nijedan od dva nova Envy TouchSmart notebooka ne spada u ultrabook klasu, pa čak ni u tanke prenosne računare, verujemo da će tržištu biti ponuđene najrazličitije opcije kada je izbor procesora i grafike u pitanju, ali i kad su u pitanju skladišni podsistem i količina instalirane radne memorije. Bez preke potrebe, u slabiji model je ugrađen Intel Core i5 4200U procesor, koji pripada ultra štedljivoj seriji koja sa integrisanom grafikom, memorijskim kontrolerom, GPU-om i drugom kontrolnom logikom troši maksimalno 15 W „struje”, dok je tipična potrošnja čak i niža. U ovaj model je „ubačen” i GeForce 840M grafički čip sa lokalnih 1 GB GDDR3 memorije. Imali smo, čak, prilike da vidimo kako sve to izgleda i unutar samog laptopa, te da saznamo da je HP za ovaj model konstruisao posebnu matičnu ploču, kao i u slučaju svih drugih Envy modela, što znači da su i sam CPU, ali i GPU hlađeni udruženim sistemom toplotnih cevi i dva pametno profilisana ventilatora. Kažemo „pametno profilisana” jer je svaka od „latica” na ventilatoru različito udaljena jedna od druge kako bi se redukovao šum koji se oslobađa kada je potrebno jače hlađenje. To isto znači da su procesor i GPU zalemljeni na ploču, te da grafički procesor nije instaliran u vidu MXM2 modula. Isto tako, 8 GB instalirane memorije je lako proširivo sa još 8 GB, jer postoji jedan prazan slot. Solidan prostor unutar računara, iznad ostavlja pitanje zbog čega se HP nije odlučio da još malo smanji profil odnosno debljinu računara, što je moglo biti učinjeno iz dva razloga: kako bi se unutar ovog računara mogao instalirati ozbiljniji rashladni sistem (u slučaju da se na ploču postavi brži CPU koji je veći potrošač, pa tako i oslobađa više toplotne energije, ili pak brži grafički čip koji takođe zahteva robusnije hlađenje).

Dakle, manji Envy TouchSmart stiže sa Core i5-4200U ULV procesorom i GeForce 840M grafikom, dok je veći konfigurisan sa znatno bržim Core i7-4700HQ CPU-om, ali nema „discrete” grafički čip. Oba računara stižu sa standardnim hard diskom, a u manji je spakovan prilično bazičan Toshiba MQ01ABD100 drajv koji nije šampion brzine, što u radu ume da se oseti. Zanimljivo je, iako ne i neočekivano, da oba uređaja imaju i optičke uređaje. Kod Envy TouchSmart 17 modela, taj uređaj je Blu-ray čitač, što jeste veliki plus i u našem tefteru.

Već poznati Core i5 4200U procesor ima dva jezgra i radi na 1,6 GHz, uz Turbo Boost do 2,6 GHz (2,3 GHz za oba jezgra) i HyperThreading tehnologiju. Integrisana HD Graphics 4400 grafika ima svega 20 shader jedinica i znatno je sporija od HD Graphics 5000 rešenja. Ovaj CPU ima veoma malu potrošnju, ali to ne znači da Envy TouchSmart 15 radi potpuno hladno, jer GeForce 840M ume da se zagreje. Izrađen je u 28 nm litografiji i podržava DX 11.2 set instrukcija, ali mu, kao što smo napomenuli u testu o Asuspro B511 računaru, nedostaje veći memorijski opseg kako bi postigao iole bolje rezultate iznad HD Ready rezolucija (720p).

HP je Envy TouchSmart 17 opremio jačim četvorojezgarnim Core i7-4700HQ procesorom, koji je takođe baziran na Haswell arhitekturi i izrađen je u 22-nm procesu. Podrška za HyperThreading omogućava rad sa osam threadova u isto vreme, a TurboBoost opcija ga ubrzava sa 2,4 GHz do 3,2 GHz (za sva 4 jezgra), odnosno do 3,3 GHz i 3,4 GHz za dva i jedno jezgro, respektabilno. Iako sam CPU omogućava prilično brz rad računara, osetno živahniji u odnosu na blizanca manjih gabarita, integrisana grafika (HD Graphics 4600) čini Envy TouchSmart 17 nezanimljivim za bilo kakav „gejming”, te može da bude samo glorifikovana mašina za multimediju. Kako ekran ni na jednom od ovih računara nije IPS tipa, ozbiljniji rad na obradi fotografija ili DTP teško može da dođe u obzir na njima, iako su oni pogodni za CAD aplikacije. TN film matrice su solidnog kvaliteta, ali pokrivaju tek 69, odnosno 74% NTSC i nešto malo više sRGB kolornog prostora, pa neće odgovarati svima kojima je vernost boja u prvom planu. Takođe bismo morali da uputimo zamerke na probijanje pozadinskog osvetljenja i vertikalne vidljive uglove. Ruku na srce, mi jesmo testirali „sempl” primerke, pa bismo voleli da vidimo da li će u finalnom proizvodu HP ugraditi nešto kvalitetnije matrice ili bar poraditi na kontroli kvaliteta kad se radi o difuzorima matrice i uklapanju LCD „sendviča” u kućište panela.

Oba računara rade prilično tiho i imaju veoma dobru kulturu rada, iako smo primetili neke sitnice koje su pokvarile utisak, a opet nismo sigurni da li se radi o manama koje su ispoljene samo na konkretnim primercima sa testa. Autonomija nije bila loša, ali smo viđali i bolje, a čini se da bi baterija morala da traje malo više kod modela koji je konfigurisan sa ULV procesorom, barem kad se ne koristi Nvidia grafika. Ako cene ovih TouchSmart modela budu niže u odnosu na prosek koji vlada unutar Envy familije (a praksa je pokazala da su ProBook TouchSmart modeli jeftiniji od klasičnih ProBookova), ovo bi mogli da budu interesantni računari...

Branko MAKSIMOVIĆ