Dell U2414H

U potrazi ste za all round monitorom na kome možete pouzdano da radite grafičku obradu, gledate filmove i povremeno se poigrate. Logično je da izbor pada na neki IPS derivat što se tiče panela, a dijagonalu (i rezoluciju) diktira budžet. Sada još treba da podvučete crtu koje su to „dodatne” mogućnosti bez kojih ne možete, kako biste koliko-toliko suzili izbor, na sada već dobro popunjenom tržištu modela sa IPS panelom.

Jedan od svežijih igrača u IPS areni je Dell U2414H koji se na tržištu pojavio početkom godine. On pripada Dellovoj Ultrasharp seriji, višem segmentu ponude, a sufiks H u imenu označava da je reč o FHD panelu (1920 x 1080 px). Dijagonala je 24 inča, što je sasvim dovoljno, a ujedno i optimalno za rezoluciju koju prikazuje. Panel je izradio LG.Philips i u pitanju je Advanced High Performance In-Plane Switching tip, narodski rečeno AH-IPS koji može da reprodukuje 16,7 miliona boja putem 6-bitne palete i Frame Rate Control (FRC) jedinice, nasuprot standardno 8-bitnom panelu koji smo mogli da sretnemo kod starijih modela u Ultrasharp gami. Uz White LED pozadinsko osvetljenje, Dell U2414H je deklarisan da može da prikaže 96 odsto sRGB, tj. 72 odsto NTSC spektra.

Frameless dizajn je glavni viuzelni aspekt ovog modela, ali u Dellu nisu odustali od robusnoti koja prati modele u ovoj klasi, pa profil nikako ne možemo opisati kao tanak, na šta vas direktno gledanje u ovaj monitor može navesti da pomislite. Takođe se nije odustalo ni od mogućnosti rotiranja po svim osama, pa ga je pored okretanja levo-desno i promene nagiba, još moguće i okrenuti u vertikalan položaj. Postolje i nosač su veoma čvrsti i jednom kada ga postavite na sto, on se neće pomerati. Kvalitet izrade je na visokom nivou, ali mana dizajna bez okvira je što on donekle utiče na čvrstoću samog ekrana, pa ga je moguće blago uvijati.

Ako želite da pričamo o konektorima, reći ćemo samo da je Dell ovaj monitor namenio za budućnost, nikako prošlost, pošto ne postoje klasični D-Sub i DVI konektori. Konekciju je moguće ostvariti pomoću po dva DisplayPorta i HDMI konektora (miniDP kabl dolazi uz monitor). Od dodatnih konektora tu su DP i audio-out, kao i četiri USB 3.0 konektora. A to nas navodi na još jednu manjkavost dizajna. Usled nepostojanja „muških” bočnih ivica, tri USB konektora smeštena su pozadi, zajedno sa ostalim konektorima, iza poklopca, dok se četvrtom lakše pristupa, jer se nalazi izdvojen na poleđini ekrana. Uglavnom, ako ste nameravali da ga koristite kao hub za fleševe ili slične privremene utakni/istakni uređaje, biće potrebno malo gimnastike.

Tasteri osetljivi na dodir se nalaze na klasičnom mestu uz donju desnu ivicu ekrana i pomoću njih prilazimo softveru ekrana. Dell nas je do sada razmazio sa savršenim funkcionisanjem ovih tastera i voleli bismo da kažemo da je to slučaj i sada, ali nije. Kao da su im smanjili osetljivost, pa je ponekad potrebno i drugi put pritusniti naznačeno mesto kako bi reagovali. Što je, ruku na srce, i dalje bolje od nekih konkurenata.

I, ma koliko puta se ponovili, meni jeste klasičan. Brz pristup imate presetima za kolorit (ukupno devet, od toga je jedan custom) i brightness/contrast podešavnjima, dok je za naprednije komande potrebno ući u sam meni u kome nema neki specijalnih naprednih opcija. U Dellu su se verovatno nosili mišlju da su digitalne konekcije najnovije generacije uz hardversku kalibraciju reprodukcije boja (dobijate sertifikat uz ekran) dovoljni za najviši stepen reprodukcije...

...I nisu puno promašili. Faktički osim brightness podešavanja, ništa drugo nije potrebno da „regulišete”, jer je početna vrednost od 75 odsto definitivno presvetla. Nakon toga, na vama je samo da uživate u realnom, živopisnom i bogatom prikazu boja (i malo smanjite količinu zelene) ili da nabavite hardverski kalibrator koji može da radi sa LED panelima(!) i izvučete još koji procenat bolji prikaz, ali to zavisi od toga da li imate potrebu za time.

Test uniformnosti prikazuje razliku u osvetljenju donje i gornje polovine ekrana. Ponajviše zbog toga što je donji levi ćošak nešto svetliji od desnog i to malo kvari generalni utisak. U realnoj upotrebi ovaj nedostatak neće doći toliko do izražaja, ako konstantno radite sa tamnijim materijalom neće biti neprimetno, ali za gledanje filmova će biti zanemarljivo. Reprodukcija gradienta je nešto najpribližnije savršenom što smo videli, pravo je uživanje gledati kako se nijanse pretapaju iz najtamnijih do najsvetlijih i sve se razlikuju. Bilo da je reč o klasičnom ili o dvo-procentnom gradient testu. Po brzini odziva (8 ms) spada u prosek među monitorima, ali tokom rada nismo primetili da je ova brzina negativno uticala na prikaz filmova ili par igrica koje smo pokrenuli. Ne može se nikako takmičiti sa TN panelima po brzini odziva, ali kako se pri reprodukciji ne pokazuju artefakti pri brzom pomeranju objekata u sceni, daćemo mu visoku ocenu.

Dell u svojoj ponudi ima još veoma sličan ekran o kome smo pisali u SK 11/2013, a to je model P2414H. Fizički se razlikiju u ivicama ekrana, koje P model ima, a on je ujedno i opremljen klasičnim D-Sub i DVI konektorima i USB 2.0 hubom sa četiri priključka. Najbitnija zajednička tačka je panel, koji ova dva modela dele, ali sa bitnom razlikom da je on kod U2414H fabrički kalibrisan i to mu daje startnu prednost u preciznom prikazivanju boja. Kada oba kalibrišete pomoću hardverskog kalibratora, razlike se smanjuju na jednocifrene postotke. Dell U2414H zbog USB 3.0 huba, modernog dizajna i hardverske kalibracije sa sobom nosi nešto veću cenu, ali ako vam ove napredne funkcije nisu potrebne, alternativa je više nego primamljiva, po nešto nižoj ceni, a kako smo ipak „tehnofrikovi” jasno je za koji bismo se odlučili.

Vojislav VUJANIĆ