AMD Athlon 5350, ASRock AM1B-M/AM1B-MDH/AM1B-ITX/AM1H-ITX

Novi AMD Kabini APU procesori već se nalaze na policama lokalnih prodavnica, što nas obavezuje da ih stavimo pod lupu. Trka u low-end segmentu je uvek bila aktuelna među Intelovim Atom procesorima i AMD-ovim rešenjima gde su oni pokazali konkurentnost sa Bobcat jezgrom, odnosno Brazos platformama. Ispitivanje tržišta kaže da je čak 38 odsto desktop rešenja u low-end segmentu. Problem ovih budžet procesora je uvek bio isti, a to je da su oni stvarno bili low-end i često su se teško borili sa „jednostavnim” operacijama kao što je, na primer, gledanje HD video materijala. Brazos je u jednom trenutku doživeo mali „apgrejd” u Brazos 2.0, a sada je aktuelna nova Kabini platforma koja donosi novu mikroarhitekturu namenjenu low power tržištu, zajedno sa HSA i GCN tehnologijama. Biće zanimljivo uporediti rad novog Kabinija sa nekim Intel Atom rešenjem ili čak sa nekim Kaveri procesorom.

Mnogi su do sada pomisliti da je za AMD trka po pitanju procesorske arhitekture gotova, ali izgleda da to nije tako. Svedoci smo toga da i veliki Intel iz godine u godinu sve više ulaže u razvoj mikroarhitekture, proizvodnog procesa, a pomaci u odnosu na prethodne generacije baš i nisu preterano veliki.

Jaguar (Kabini i Temash), naslednik Bobcata, zamišljen je kao niskopotrošni (low power) CPU. Postoje izvesne sličnosti sa Steamroller arhitekturom, ali i dosta razlika. Na površinu koju zauzima jedan Steamroller modul staju ukupno četiri Jaguar jezgra, što je zanimljiv podatak ako se uzme u obzir da Jaguar po IPC faktoru praktično ne zaostaje za Steamrollerom. Naravno, FP (Floating Point) performanse su slabije, utoliko što je sama arhitektura FP jedinica radikalno drugačija. Prefetcher iz instrukcijskog keša je poboljšan, pa je zbog toga IPC znatno veći nego kod Bobcata.

Dekodiranje se vrši u dve pipeline faze, pa je pipeline produžen za jedno stanje, što bi trebalo da omogući više frekvencije rada. Poređenja radi, Jaguar poseduje pipeline duži nego AMD K10, odnosno jednaku dužinu pipelinea kao Intelova Core arhitektura.

Zahvaljujući ovim poboljšanjima, CPU pokazuje radikalno bolje performanse u testovima u odnosu na Bobcat jezgra, u single thread, a naročito u multithread režimu, zbog većeg IPC faktora, frekvencije i većeg broja jezgara.

Čisto zanimljivosti radi, moramo spomenuti da Playstation 4 i Xbox One koriste procesor koji je baziran na Jaguar mikroarhitekturi.

Što se grafičkog bloka tiče, ako bolje pogledamo videćemo da je ovo zapravo Kaveri u kompaktnom izdanju. Ponovljena je identična priča kao kod AMD A10 7850K procesora, dakle, integrisano je visoko efikasno grafičko rešenje sa podrškom za heterogeno procesiranje, time ujedno i sve šta donosi GCN arhitektura. Dakle, grafičko jezgro je veoma slično kao kod Kaveri APU-a, samo je razlika u broju izvršnih jedinica, a programabilnost i podrška su iste.

Kabini podržava ultra HD rezoluciju, odnosno 4K x 2K, putem HDMI-ja i DisplayPorta. Podržan je i H.264 HD enkoder putem fiksne hardverske funkcije, baš kao i kod Kaverija. Takođe su podržani i H.264, VC-1, MPG2, MVC, DivX i WMV MFT native kodeci, takođe kroz fiksne funkcije, što znatno rasterećuje procesor kada je u pitanju dekodiranje video-materijala.

Kabini podržava neke napredne tehnike za optimizaciju potrošnje i to na nivou samog čipa, a ne na nivou VRM sekcije. Potrošnja je definisana na osnovu rashladnih mogućnosti platforme, pa u slučaju pregrevanja grafičkog jezgra, power management obara temperaturu jezgara koja se ne koriste i na taj način omogućuje hladnjaku da ohladi aktivni GPU. Takođe u slučaju pregrevanja CPU-a, power management obara frekvenciju GPU-a i omogućuje da se CPU adekvatno ohladi.

AM1 platforma je zamišljena kao platforma bez čipseta, FCH-a ili sistemskog kontrolera. Dakle, APU koji se nalazi u socketu u sebi sadrži kompletan sistem, pa je ovo praktično prvi desktop SoC (System On Chip), gde je u jednom čipu integrisan CPU, GPU, FCH sa podrškom za USB 2.0 i 3.0, kao i podrška za dva SATA porta.

Postoje i neka ograničenja i ona se odnose na podršku za diskretni GPU sa samo 4 PCI Express 3.0 linije i na jednokanalni RAM. Performanse celog sistema bi bile sigurno još bolje da je ugrađena podrška za dvokanalnu memoriju, odnosno za dual channel rad sa memorijom. Ovo je naročit hendikep za performanse integrisanog grafičkog čipa, a razlog ovome je smanjenje potrošnje.

Potrošnja ovog „malog” APU-a je zaista impresivna i to kada se uporedi sa naprednim Intelovim 22 nm proizvodnim procesom. Trebalo bi naglasiti da je Kabini proizveden u 28 nm HighK metal gate proizvodnom procesu, optimizovanom za nisku potrošnju i dobre performanse, ali ne i za visoke radne učestalosti. Prilikom reprodukcije YouTube video materijala Athlon 5350 ubedljivo najmanje troši električne energije, manje i od Celerona J1900, a za ovo je zaslužan odličan GPU koji dobro rasterećuje CPU.

U najgorem slučaju potrošnja za ceo sistem nije mogla da pređe 42 W, pa ako se na to odbije efikasnost napajanja, efikasnost matične ploče, potrošnja SSD-a, RAM-a itd... dolazimo do računice od približnih 25 W za ceo paket.

Izgled i dizajn samog procesora, odnosno kućišta je identična kao i kod ostalih AMD desktop procesora. Što se Box kulera tiče, AMD je posle mnogo godina odstupio od svog dizajna, tj. načina kačenja hladnjaka. Umesto korišćenja plastičnih nosača koji su zašrafljeni na ploču sa četiri šrafa, AM1 platforma sa FS1b podnožjem ima samo dve montažne rupe. Montažne rupe za hladnjak su raspoređene dijagonalno u odnosu na uglove socketa. Podnožje samo po sebi veoma podseća na FM2+, ali po pinovima nije kompatibilan. Montiranje Box kulera se vrši ubadanjem nosača sa oprugama u ploču i zatim se pritiskaju sigurnosne „igle” koje fiksiraju kuler.

Nova SoC AM1 desktop platforma za sada ima samo četiri predstavnika i to su dva Athlona oznakama 5150 i 5350 i dva Semprona sa oznakama 2650 i 3850. Dva Athlona i Sempron 3850 su četvorojezgarni, sa podrškom za RAM brzine do 1600 MHz i 2 MB keša, dok je Sempron 2650 ograničen na memoriju od 1333 MHz i ima 1 MB keša. Sva četiri desktop AM1 procesora koriste Radeon R3 grafički čip koji rade na frekvencijama od 400 do 600 MHz, u zavisnosti od modela.

Mi ćemo se baviti sa najjačim modelom, Athlon 5350 koji smo „ukrstili” sa Intel Celeron J1900 procesorom u sklopu Gigabyte GA-J1900N-D3V matične ploče. Athlon je za ovu bitku bio u timu sa Asrock AM1B-ITX pločom, o kojoj ćemo kasnije napisati par reči. Ovde treba da napomenuti da kod AM1 platforme možete zadržati procesor i zameniti matičnu ploču ili obrnuto, u kontrastu sa nekim sličnim cenovnim rešenjima od Intela, gde je procesor zalemljen za štampanu ploču.

Ako pogledamo tabele sa rezultatima, novi Kabini procesor možemo samo da pohvalimo. U merenju sirovih performansi putem AIDA64 GPGPU možemo videti da je Athlon 5350 pošteno ponizio protivnika. U ostalim sintetičkim testovima je 5350 takođe bio ubedljiv. Jedini momenti gde je Celeron pokazao konkurentnost bili su u single thread testovima i u testovima gde se boduje rad sa memorijom. Ako uzmemo u obzir odnos cene, performansi i potrošnje, onda je i moćni A10 Kaveri ugrožen.

Što se grafičkih testova, aplikacija i igara tiče, Athlon 5350 je pošteno „izuo” kolegu iz plavog tabora. AM1 nije ciljno igračka platforma, ali je impresivno videti da ovaj procesor pokreće neku modernu igru na dvadesetak frejmova. Ovo naravno znači da je moguć light gaming na ovoj platformi i broj naslova koji će raditi je velik.

Athlon 5350 zajedno sa AM1B-ITX matičnom pločom košta manje ili otprilike isto kao Celeron J1900 sa Gigabyte GA-J1900N-D3V i sa tom informacijom, sve je jasno. Kako bi rekli u rulet žargonu, stavite svoje pare na crveno (AMD).

Kad već spominjemo ASRock ploče, oni su na tržište AM1 platformi ušli sa tri modela, od kojih je jedan model dostupan u dve verzije. Dakle, ukupno četiri matične ploče od kojih su dve mikro ATX i dve su mikro ITX formata. Sve četiri ploče imaju atraktivan crni PCB i koriste sve aluminijum polimer (solid) kondenzatore, a naponske sekcije su im u tri faze, što je više nego dovoljno za 25 W procesor.

ASRock ističe i razne neke propratne tehnologije koje su bitne i za svakodnevnog korisnika. Ploče su opremljene sa Surge, Lightning i ESD zaštitama, što u kratkim crtama znači da imate zaštitu od prevelikog napona koje vam može servirati napajanje, odnosno zaštite od udara groma (Realtek LAN čip je zaštićen), a pod ESD protekcijom se podrazumeva zaštita od elektronskih pražnjenja na USB portovima, LAN konektoru i MOSFET drajverima.

AM1B-M i AM1B-MDH su faktički iste mikro ATX ploče, s tim što je MDH model opremljen sa HDMI i DVI priključkom, naspram samo jednog D-Sub VGA izlaza kod AM1B-M modela. AM1B-ITX, ploča na kojoj smo testirali Athlon 5350 ima čak tri video konekcije, HDMI, DVI i D-Sub VGA.

Od ASRockovih ploča bismo posebno istakli AM1H-ITX koji ima dvojni sistem napajanja. Umesto klasičnog ATX napajanja i 24-pinskog konektora, ploču možete napajati i preko 19 V laptop adaptera. Pored gigabitnog LAN-a, mini-PCIe priključka, četiri SATA 3 konektora, tu je i poseban SATA naponski priključak koji možete koristiti za napajanje hard diskova ako se opredelite za laptop adapter. Nismo bez razloga istakli ovu ploču, ona ima čak četiri video konekcije HDMI, DVI, D-Sub VGA i DisplayPort.

Ove ASRock ploče, u zavisnosti od modela koji birate, mogu biti savršena kancelarijska ili multimedijalna rešenja, što je naravno zaslužno i AMD-ovim procesorima.

Možemo zaključiti da je AMD sa novim Athlon i Sempron Kabini procesorima stvorio veoma pristupačan proizvod koji neće „kašljati” pri svakodnevnim aktivnostima, kao što su gledanje HD materijala, surfovanje internetom, igranje igrica, kancelarijski rad itd. Zbog niske termalne disipacije i zanimljivih rešenja koje nude proizvođači matičnih ploča (na primer, ASRock AM1H-ITX sa dvojnim napajanjem) AM1 platforma će svoje mesto naći u super-kompatknim i jeftinim računarima male potrošnje. Što se nas tiče, AM1 procesori i prateće ASRock ploče dobijaju zeleno svetlo.

Atila GOBOR