Igra sa kojom Skullgirls deli najviše sličnosti je Marvel vs Capcom 3 – borbe u timovima sa do 3 lika na svakoj strani, spektakularni komboi od više desetina udaraca, super skala od pet nivoa, snapback sistem... Praktično, ako ste imali prilike da igrate Capcomovu VS igru, znate da igrate i Skullgirls. Razlika naravno ima, pre svega u činjenici da ne morate uvek izabrati tri borca, već i manje od toga. U zavisnosti od veličine tima srazmerno će se menjati i njihova linija zdravlja ali i šteta koju mogu da pričine u borbi. Ovim se od starta pred igrača postavlja da odluči kakvom taktikom krenuti – sa jednim, ali vrlo jakim likom, ili triom slabih boraca koji mogu da se ispomažu tokom borbe i leče se kada ih „tagujete”. Igra poseduje i takozvanu „infinite breaker” funkciju koja omogućava instant prekidanje protivničkog komboa ukoliko počne da ponavlja poteze u jednom kombou. Odlična novina koja sprečava beskonačne komboe, mada su snalažljivi igrači već otkrili masivne komboe koje breaker ne detektuje.

S obzirom na to da je igra krcata potezima i specifičnim terminima, prisutan je i vrlo iscrpni tutorial mod, nažalost u vidu „zidova” teksta. Pohvalno je što su autori uopšte napravili tutorial za tehnike koje se koriste i u drugim igrama, ali se stiče utisak kao da je više pravljen za igrače koji napreduju ka kompetetivnom nivou, nego za potpune početnike.

Ono što očigledno dominira igrom je njena specifična prezentacija, u stilu animacija iz četrdesetih godina prošlog veka, propraćena džez soundtrackom, s likovima koji kao da su izašli iz crtaća Maksa Flajšera. Dizajn likova se kreće od zavodljivih tajnih agentica (Parasol) do potpuno bizarnih kreatura (Double). Trenutno u igri postoji samo devet likova, ali svaki ima specifični stil borbe i poteze, tako da nema „deset Ryuovih klonova”. Autori su najavili još četiri borca, ali se još ne zna kada ih možemo očekivati, kao ni da li će i koliko koštati (prvi DLC lik Squigly je besplatan do kraja novembra).

Igru prati glas da pokušava da izazove kontroverzne reakcije perverznim prikazom određenih likova, naročito Valentine (tipični kliše seksi medicinske sestre). Neosporno je da ovakav dizajn likova škodi ugledu igre koja mainstream publici već izgleda uvrnuto, ali ovo nije ni prvi ni poslednji put da se cure u video-igri tako prikazuju. Mnogo bitniji problem igre jeste što često dolazi do slabe preglednosti, da li zbog opšteg haosa koji nastaje korišćenjem nekih specijalnih poteza ili čudnog dizajna nekih likova. Najbolji primer ovoga je Double, koja svakim potezom menja svoj izgled u neku od ostalih devojaka iz igre. Sličan problem je i sa finalnom borbom u Story i Arcade modu protiv Marie – njen crtež se gotovo stapa sa pozadinskim slikama i jako je teško videti njene napade, što dodatno otežava ionako užasno nefer boss fajt.

Fanovima borilačkih igara neće biti potrebna posebna preporuka da nabave Skullgirls, pre svega zbog drastično niže cene u odnosu na konkurentne igre. U pitanju je naslov unikatnog izgleda i, mada ne potpuno originalne mehanike, zanimljivo osveženje u žanru.

Bojan JOVANOVIĆ