Nedugo nakon događaja koje ste pratili u Saints Row The Third, MI-6 angažuje vas, Šondi i Pirsa da se probijete kroz bazu punu terorista i zaustavite ih pre nego što na Vašington lansiraju raketu sa nuklearnom bojevom glavom. Iako stižete da umlatite Sajrusa Templea, niste u stanju da zaustavite lansiranje projektila. Ono što jeste u stanju da uradite je da stignete raketu, zajašete je tokom uzletanja i detonirate je, u letu, pre aktivacije nuklearne glave, sve dok „Aerosmith” u pozadini svira „I Don’t Wanna Miss a Thing”! Postajete najpopularnija osoba na svetu i predsednik SAD. Pet godina kasnije nekadašnja Bela kuća, a sada Bela gajba je nova baza Saintsa. Sada vodite i bandu i celu državu, naravno sa istom kombinacijom šarma i sociopatskih tendencija kao i pre. Taman kada ste mislili da se obratite dosadnim novinarima na temu odličnih dostignuća za celo čovečanstvo – počinje invazija vanzemaljskih osvajača čiji vođa Zinyak vas stavlja u virtuelnu simulaciju Steelporta kako bi vas mučio. Red je da mu pokažete kako prolaze oni koji se kače sa Saintsima.

Da stvari budu još bolje, sve navedeno dešava se u samo prvih pola sata Saints Rowa IV! Da, ova igra je toliko otkačena i apsolutno je fantastična. Pre nešto manje od dve godine pisali smo o našem oduševljenju prethodnim naslovom u serijalu, Saints Row The Third. Sada, sa osmehom na licu, obaveštavamo vas da je nastavak još bolji. Četvrta igra verno nastavlja tekovine serijala podižući sve što možete da zamislite na novi, još apsurdniji nivo ludila. Ako vam neko kaže da je SRIV zapravo preslikana treća igra samo na steroidima, na dobrom je putu, ali je red veličine pogrešan. SRIV jeste trojka, ali i na steroidima i na definitivno nezakonitim psihostimulantima, pa onda u džinovskom mech odelu, sa sve supermoćima! Takođe, tu je i Kit Dejvid. Slavni glumac koji je u prve dve igre u serijalu Saints Row davao glas Džulijusu sada glumi alternativnu verziju samog sebe – u ulozi potpredsednika Sjedinjenih Američkih Država. Još jedna ikona ovog serijala je ponovo tu, što će fanovima serijala izmamiti po ko zna koji osmeh preko celog lica – Džoni Utoka se vratio!

Na svakom koraku ove igre vidi se da su dizajneri iz Volitiona pustili maštu da nekontrolisano trči digitalnim prostranstvima kako bi se stvorio još jedan naslov čija je primarna namena čista, nepatvorena zabava. Nepristojan humor, ultranasilje, upotreba dabstepa u borbene svrhe, urnebesne reference na svakom koraku i beskompromisna neozbiljnost ne dozvoljavaju vam da se odvojite od ove igre. Osnovna mehanika minimalno je modifikovana u odnosu na prethodni deo u serijalu. Misije po Steelportu svode se na uništavanje i ubijanje svega pred sobom, ovaj put sa naglaskom na avatare vanzemaljskih osvajača i njihovih slugu. Nadoknada za ovaj razarački pohod su iskustvo i novac za koji, kao pre, nabavljate i unapređujete opremu, sada i sa opcijom menjanja izgleda iste po svojoj želji. Efikasnost opreme se ne menja sa izgledom, ali filing kada tamanite mrske aliene pulsnom puškom M41A ili blasterom Mala Rejnoldsa je mnogo bolji nego uz „generički” hardver.

U igri gde je sve dignuto na deseti stepen sve to nije dosta pa stvari dobijaju sasvim novi smer kada krenete da otključavate supermoći. U pitanju su klasični napadi vatrom ili ledom, trčanje toliko brzo da vas gravitacija ne brine kad krenete da sprintujete uza zidove, ogromni skokovi i polako lebdenje (tako da efektivno letite) kao i snažni udarci kada se prizemljite sa velike visine. Tu je i telekineza čije su komande pomalo komplikovane, ali ko voli superheroje sa takvim moćima savladaće i ovaj deo veoma kvalitetno urađenih komandi. Naravno, igru možete i dalje da igrate na „konvencionalan” način (konvencionalan je alat – oružje i vozila, a ne sumanute stvari koje radite sa istim), ali simulacija kretanja kroz svet i obračunavanja sa ciljevima misija upotrebom nadljudskih sposobnosti koje se otvaraju pred vama je toliko zarazno da u jednom trenutku Saints Row IV postaje jednostavno najbolji simulator svih superherojskih fantazija koji je do danas napravljen u formi kompjuterske igre.

Supermoći ne znače da ćete da napustite svo oružje. Mnogi komadi oružja veoma su zabavni (dabstep puška koju svi pominju zaista je urnebesna), a ponekad je koncentracija neprijatelja tolika da ste prosto efikasniji. Nakon nekog vremena nećete biti toliko oduševljeni određenim tipovima sporednih misija kao što su hakovanje ili sakupljanje svega i svačega. Čak i prevare sa osiguranjem koje koriste ragdoll fiziku na bezumno zabavan način eventualno postaju blago repetitivne. Dok kvalitet usputnog sadržaja oscilira, glavna priča je sve vreme pod afterburnerom. Ljudi iz Volitiona su u veliki mikser ubacili sve što su poželeli: filmove, muziku, stripove, igre. Kada ovde naiđete na neki kliše to je isključivo radi smeha i zabave. Istina, dizajneri prilično uspešno balansiraju između omaža i podsmevanja brojnim slavnim i popularnim naslovima, od sopstvenog odnosa sa „ozbiljnim rođakom”, Grand Theft Autom, do serijala Mass Effect ili Metal Gear Solid.

Tehnička strana igre sasvim je kompetentna, ali o grafici, komandama, muzici i interfejsu nećete mnogo da razmišljate jer je stepen imerzije u igračko iskustvo vanserijski. Saints Row IV je igra koja preteruje na svakom koraku, ali na pametan, promišljen način sa ciljem maksimizovanja zabave igrača. Od ove postavke prioriteta mnogi drugi dizajneri igara mogu mnogo toga da nauče.

Dragan KOSOVAC