Nekih godinu i po od sjajnog Rayman Originsa, za Ubisoft je bio no brainer da u rukama imaju zlatnu koku na duže staze, dajući odrešene ruke zaslužnim autorima da pokušaju da nadmaše sebe. Iako počiva na minimalno modifikovanom grafičko-gameplay templejtu Originsa, Rayman Legends predstavlja visokokvalitetnu evoluciju uzora, s pravom zasedajući na tron modernih platformskih igara s kojeg će ga biti teško iščupati u narednih nekoliko godina.

Preko stotinu nivoa i dodatnog sadržaja koji vas očekuju u Legendama, zaodenuti su standardno plitkom i funkcionalnom pričom. Nakon događaja iz Originsa, Rejmen, debeli Globoks i ostatak ekipe dremali su snom pravednika čitavih sto godina. Zlo, naravno, nikada ne spava, i nevaljali Mađioničar iz prethodne igre, zajedno sa svoja četiri čarobnjačka kompanjona, zagadio je svet Proplanka Snova, zarobljavajući, pri tome, na stotine simpatičnih Tinsija. Na bunovnim junacima je da u nastavku priče isprave krive Drine uzduž i popreko nekoliko tematskih svetova (predstavljenih, kao i sve druge dostupne aktivnosti, u vidu galerije sa izloženim slikama i portretima), uz pomoć nekoliko novih saveznika (malenog Marfija kojim ćete direktno upravljati u nekoliko nivoa, i varvarske princeze Barbare i njenih sestrica koje ćete progresivno spasavati).

Iako je osnova igranja ostala ista kao i ranije, primetno je da su nivoi daleko bolje projektovani i dizajnirani, sa povećanjem izazova koji će logičnije rasti kako budete odmicali u igranju. Sama kampanja, bez obzira na to koji od svetova da odaberete (srednjovekovni, močvarni, „meksikanski” sa hranom kao lajtmotivom, podvodno-špijunski ili starogrčki na kraju), sačinjena je od ponavljajućeg niza različitih tipova nivoa. Malo klasičnog platformisanja, pa besomučna jurnjava bez vremena za sporedno zaustavljanje, nekoliko manjih nivoa koji kao nagradu otključavaju pomenute Barbarine sestre, potera za četiri čarobnjačića, bežanija od aktuelnog bossa i borba sa dotičnim, i, kao kruna svega, famozni muzički nivo na kraju. Na svakom nivou imperativ je oslobađanje fiksnog broja zarobljenih Tinsija, kao i sakupljanje simpatičnih Lumova, čime otključavate nove nivoe i sve dodatne bonuse u glavnoj galeriji.

S obzirom na to da se igra gotovo u potpunosti svodi na korišćenje svega nekoliko osnovnih komandi (kretanje, skok, trčanje i udaranje), naprosto je neverovatno koliki su trud autori uložili u kreiranje gomile trči-skači-udri-lebdi izazova, koje se vremenom usložnjavaju. Easy to learn, difficult to master karakter igre ponovo je prisutan, uz mnogo momenata gde je, često u hodu, potrebno uočiti način na koji se određena prepreka ili parče nivoa prelazi, nakon čega treba upregnuti istančanu koordinaciju između očiju i prstiju, i iz cele se gungule izvući neokrznut. Ovo naročito dolazi do izražaja u nivoima u kojima vas nešto proganja ili se sve unaokolo ruši, gde nemate vremena ni da pomislite na grešku i gde je potrebno besprekorno odraditi set neophodnih radnji i manevara kako biste preživeli ove roller coaster deonice.

Pomenuti muzički nivoi, kao najveće i najprijatnije osveženje Rayman igara, predstavljaju originalne i vrlo kreativne momente koji počivaju na već ustaljenoj mehanici igranja. Nalik Guitar Hero igrama, u pratnji nekoliko muzičkih tema i njihovih varijacija („crtaćka” obrada rok pesme „Black Betty”, marijači verzija „Eye of the Tiger” i drugo), poteze u standardnoj bežaniji kroz gusto načičkane nivoe potrebno je usaglasiti sa korektno odsviranim segmentima pesme (gitarski rifovi, „okidanje” bubnjeva, basova i truba, sviranje violina i tako dalje), u suprotnom sledi povratak na poslednji checkpoint. Ovi delovi su eksplozivni, brzi i predstavljaju pravu poslasticu za uho i oko, još jednom potvrđujući koliko kreativnosti može da se iscedi iz prilično jednostavnog gameplaya. Još jedan dodatak na pojedinim nivoima je i prisustvo pomenutog zvrka Marfija, kojem zadajete jednostavne komande na predefinisanim terenskim hot spotovima, čime direktno pomažete glavnom junaku (pomeranje i nameštanje platformi, zaklanjanje ili privremene eliminacije protivnika i slično).

Bogati odeljak sa dodatnim sadržajem predvode online izazovi i nadmetanja s drugim igračima, galerija otključanih (i igrivih) likova, kolekcija kreaturica koje ste osvojili grebanjem srećki osvojenih na nivoima, Rejmenski „fudbal” (samo sa živim protivnikom), a kao da to nije dovoljno, tu je i kolekcija od 40 redizajniranih nivoa iz Originsa. Mašala!

Naprosto fascinantna audio-vizuelna prezentacija igre očekivano oduzima dah, i Rayman Legends ponovo predstavlja raskošni crtani film visoke produkcije koji, za ne poverovati, izgleda bolje od onoga što smo imali prilike da vidimo u Originsu. Da li su u pitanju simpatično animirani likovi, maštovito osmišljeni nivoi, gomile sitnica i diskretnih pozadinskih detalja, prijatan i živopisan kolorit, kvalitetno udenuti 3D modeli koji ne odskaču od ostalog 2D prikaza (najčešće prilikom boss fajtova), ili se radi o ekspertski upregnutim specijalnim efektima, zamućenjima, senčenju, refleksijama i igri svetlosti i senke, u svakom slučaju Legends je nezaobilazan pokazatelj koliko je daleko odmakao „jednostavan” sprajtovski prikaz. Fantastične muzičke deonice i melodije dodatno se utrkuju koju ćete duže zviždukati, nakon što se naterate da ostavite igru, pumpajući dobar štimung i atmosferu tokom cele igre.

Beskrajno šarmantna i simpatična, ekspertski kreirana za sve uzraste, raskošna u svakom pogledu i adiktivnija od džaka semenki suncokreta, Legends se grozničavo igra kako bi ste otkrili šta vas novo čeka na svakom sledećem koraku. I to sve za 30 ili manje evra (kad krenu Steam popusti); na pamet samo padaju stihovi pesme Frenkija Valija „Can’t Take My Eyes Off Of You”...

Aleksandar DINIĆ