Asus Fonepad

Asus Eee mobilni uređaji već dugi niz godina predstavljaju sinonim za ultraportabilne računare. Počev od 2007. godine sa prvim EeePC netbookom pa do danas sa Transformer serijom tablet računara, Asus je uspeo da privuče i zadrži zaista veliki broj poklonika, pre svega, zahvaljujući dobrom kvalitetu uređaja i šarolikom izboru modela i mogućnosti. Međutim, visoka cena i ogromna konkurencija učinili su Asus dalekim za prosečnog kupca, barem do pojave modela Nexus 7 razvijenog u saradnji sa Googleom.

Popularnost ovog tablet računara kako u inostranstvu tako i kod nas svakako je zaslužena: odlične performanse i kvalitet izrade ispraćen relativno niskom cenom bili su dobitna kombinacija, te ne čudi što je Asus rešio da napravi nekoliko derivata zasnovanih na ovom modelu. Pre nekoliko meseci sreli smo se s MeMo Padom, „socijalnom” varijantom 7” tablet računara zasnovanom na VIA chipsetu, a ovom prilikom pred nama je još jedan Nexus 7 spin-off pod nazivom Fonepad. Naziv eksplicitno sugeriše i najbitniju osobenost računara: sposoban je da obavlja telefonske pozive putem GSM mreže, što je funkcija koja je nedostajala mnogobrojnim vlasnicima Nexus 7 3G verzije. Vizuelno, Fonepad je preslikani Nexus, te se jedina izmena svodi na promenjena leđa uređaja koja su izvedena većim delom od sivog aluminijuma, što ostavlja ozbiljniji i kvalitetniji utisak od plastičnih leđa originalnog Nexusa. Deo leđa izrađen je od plastike, koju je uz malo više truda moguće skinuti radi postavljanja micro SIM kartice, kao i microSD memorijskog proširenja, još jedne stavke koja je originalnom Nexusu nedostajala. Osim proreza za zvučnik, s prednje strane uređaja izmena nema, tu je identični IPS ekran rezolucije 1280 x 800 piksela, a poput Nexusa, na pojedinim mestima postoji jedva primetno „disanje” ekrana u odnosu na ram.

Pravo iznenađenje leži ispod maske, gde je umesto Tegra 3 SoC-a Asus tu smestio Intel Atom Z2420 procesor. Intel procesori u tablet računarima nisu ništa novo, do sada smo ih viđali u nekolicini modela baziranih na Windows 8 operativnom sistemu, ali ovo je prvi put da je Intelov procesor smešten u jedan tablet (zapravo, fablet) računar koji pokreće Android operativni sistem. Međutim, dok je Windows 8 optimizovan za x86 arhitekturu na kojoj su Intel procesori zasnovani, Android je barem do sada bio ARM RISC ekskluziva. Za razliku od krutog Windowsa koji u svojoj RT verziji namenjenoj ARM arhitekturi zahteva posebno pisane aplikacije, Android koji je zasnovan na otvorenom Linuxu zapravo je veoma lako prilagoditi x86 platformi. Modifikovane nezvanične verzije Android OS-a za PC računare postojale su i ranije, ovo je zapravo samo prvi put da ih neko i zvanično koristi jer do sada Intel nije pravio Atom procesore striktno namenjene mobilnom segmentu. Uzevši u obzir broj mobilnih uređaja koji se svakodnevno prodaje, ovakav potez Intela ne čudi jer svi proizvođači mobilnih procesora imaju enormni rast potražnje. Interesantno je dotaći se i AMD-a u ovoj priči: ako se sećate, oni su prodali svoje odeljenje za razvoj mobilnih procesora i grafike 2009. godine, i to svega nekih godinu dana pre pojave iPad-a koji je uneo revoluciju u ovaj segment i napravio „bum” na mobilnom tržištu. Štaviše Qualcomm, firma koja je otkupila AMD-ovo odeljenje, upravo je na AMD Imageon tehnologiji bazirala svoj Adreno SoC koji danas važi za jedan od najbržih na tržištu, što samo govori u prilog koliko loš menadžment može da upropasti dobar inženjerski rad...

Što se konkretne verzije Atom procesora smeštenog u Asus Fonepad tiče, radi se o najslabijem Z2420 modelu sa jednim jezgrom radnog takta 1,2 GHz ispraćenim sa 1 GB RAM-a. Iako je procesor jednojezgarnog dizajna, zahvaljujući korenima koje vuče iz x86 arhitekture podržan je Hyper Threading, te bi aplikacije optimizovane za multi-thread način izvršavanja teoretski trebalo da rade brže u odnosu na tehnološki sličan ARM procesor. Poput većine Atom procesora, grafički adapter smešten je u sam procesorski čip, ali umesto Intelove grafike, iskorišćen je dobro poznati PowerVR SGX 540 GPU. Sve ovo pokreće 4.1 verzija Android OS-a i prvi utisci su zaista dobri: navigacija kroz menije i otvaranje aplikacija radi podjednako dobro kao i na Nexus 7 modelu. Ograničenja u vidu mogućnosti aplikacija nema, lista programa dostupnih na Play marketu je ista kao i na drugim Android uređajima, te razloga za brigu, kada je kompatibilnost u pitanju, nema. Rezultati u sintetičkim testovima su već pokazali razliku, gde je Tegra 3 u zavisnosti od segmenta testiranja od 20 do 40 odsto brža u odnosu na Atom Z2420, a najveće razlike su u grafičkom segmentu gde SGX540, koji iako pristojan GPU ipak nema šta da traži u poređenju sa Nvidiom. U praktičnom radu usporenja su jedino vidljiva kod glomaznih web stranica, a čak i tada ne utiču puno na udobnost korišćenja. Iako je GPU razvijen još pre nekoliko godina i dalje je sposoban da se bez problema izbori sa manje zahtevnim 3D naslovima poput Dead Triggera, tako da je „lakši” gejming na ovom tabletu i te kako moguć. S druge strane, zastarelost video-adaptera najviše se ogleda u reprodukciji video-materijala: dok 720p kodirani video teče glatko, 1080p MKV fajl kodiran u 16 referentnih frejmova uopšte nije moguće pustiti, što može da bude problem ukoliko vam je HD streaming s računara planirana zabava. Za razliku od Nexusa, ekran je daleko bolje kalibrisan, tako da je reprodukcija boja živopisnija, a reklo bi se da je i kontrast nešto veći zahvaljujući outdoor režimu gde se pozadinsko osvetljenje dodatno pojačava. Pored toga, prisutna je i Asus Splendid aplikacija pomoću koje je moguće fino uštelovati intenzitet i temperaturu boja, što je i te kako nedostajalo originalnom Nexusu. Posmatrano kao telefon, svako korišćenje Fonepada bez Bluetooth slušalice gotovo je suludo, jer apsurdno je držati tablet od 7” na licu i ići ulicom. Ukoliko Fonepad posmatramo kao tablet, Nexus 7 3G svakako je bolji izbor. Ipak, uz cenu od oko 260 evra, ukoliko vam korišćenje headseta/handsfree blutooth seta ne smeta, Asus Fonepad može biti gotovo idealan saputnik za poslovnog čoveka ili studenta kojem su sirove performanse koje Tegra 3 nudi manje bitne od povećane funkcionalnosti u vidu mogućnosti telefoniranja i proširenja memorije.

Mario PAVIĆEVIĆ