Budućnost PC procesora

Da li su tačna sve učestalija mišljenja stručnjaka o takozvanom kraju ere personalnih računara? U sferi masovne proizvodnje ima mesta za sve, a velike promene najavljujemo u serverskim vodama.

Razvoj nauke i tehnologije iz osnova je promenio čovečanstvo i sa sobom doneo mnoga dobra koja i danas uživaju centralno mesto u našim životima. Možete li da zamislite radni dan bez struje ili interneta? Odgovor je, očekivano – ne. Ipak, decenije razvoja računarskih tehnologija su katkad bile i nešto drugačije od vesnika boljitka i napretka čoveka i njegovog života na Zemlji. Nije sve išlo glatkim, evolutivnim putem u dostizanju današnjeg stanja. Revolucije su, kao što je to u čovekovoj prirodi već nebrojeno puta dokazano, čest pratilac bilo kakvog razvoja pa tako i onog oko kog rotira ova priča. Tehnološki zamajac je neretko bio dželat sopstvenog roda, sakrvnika i potomaka znanja i veština koje su mu prethodile. Tu nema mesta osećanjima – novo menja staro, po nižoj ceni izrade i prodaje, a sve na zadovoljstvo sve većeg broja korisnika. Tako su nas napustili VHS kaseta, monitori sa katodnim cevima ili audio-kasete. Gramofonske ploče se još drže u niši koja živi svoju mirnu, gotovo penzionersku priču.

Ubice PC-ja?

Uprkos dosadašnjoj praksi, nećemo odlagati zaključak – iznećemo ga u uvodu! Bliska budućnost personalnih računara, svakako, nije njihov potpuni nestanak, ma šta neki govorili i ma koliko se trudili da Džobsovu viziju takozvane post-PC ere (nakon personalnih računara, prim. aut.) prikažu kao jedinu tačnu. Setimo se, pre tri godine, uoči predstavljanja prve verzije Appleovog tabličnog računara iPad, Stiv Džobs (Steve Jobs) je najavio da će u veoma bliskoj budućnosti tablični računari zameniti personalne računare (desktop i laptop).

Rezultati prodaje, na prvi pogled, potvrđuju ovako nešto (videti tabelu 1). Ako pogledamo prodaju u godini za nama, uverićemo se da su pametni telefoni i tablični računari zajedno prodati u 850 miliona jedinica, dok su personalni računari prodati u „svega” 350 miliona jedinica. Ako sve ove uređaje stavimo u isti koš, matematika surovo govori da personalni računari čine manje od 30 odsto ukupno prodatih jedinica. Ipak, bez obzira na gubitak udela, računari su i dalje zabeležili rast u prodaji u odnosu na 2011. godinu. Predviđanja za tekuću, 2013. godinu, govore da će prodaja desktop i laptop uređaja biti slična kao prethodne godine. Sve ovo upravo govori da PC industrija ne umire, niti stoji loše u kontekstu prodaje, već samo prepušta svoje mesto novim uređajima. Poput ranije pomenutih gramofonskih ploča, personalni računari će verovatno naći svoju prigodnu nišu visoke produktivnosti i tu živeti mirno i stabilno, bez pretnji za skori kraj.

Tablični računari i pametni telefoni neće imati ni približno dugačak životni vek kao mašine koje je trebalo, navodno, u potpunosti da zamene. Pitanje je gde će se pametni prenosni uređaji nalaziti za samo pet godina od današnjeg dana. U međuvremenu, personalni računari će i dalje biti na stolovima svih onih kojima je potrebna puna snaga (često ih nazivaju „profesionalcima u svom poslu”) ili koji su previše naviknuti na korisničke interfejse vremena za nama. Kako „Y” generacija bude stasavala i dolazila do rukovodećih pozicija, verovatno će prethodno navedenih biti značajno manje, ali i tada treba očekivati prisustvo personalnih računara i njihovih budućih rođaka (s pelcerom visoke produktivnosti).

Sigurno se pitate: „U redu, ako već smatrate da PC nije otpevao svoju ’labudovu pesmu’, o kakvim promenama je reč?”. Glavna tema ove priče jedan je od najbližih rođaka personalnog računara, njegov stariji i iskusniji saplemenik i sapatnik. Njegovo vreme nije došlo kraju, ali se u njegovom bivstvovanju sprema oluja promena. Vetrovi te oluje ne dolaze sa proizvodno slobodnog Istoka, niti sa tehnološki konzervativnog Zapada. Promena dolazi iz potrebe za preživljavanjem u svetu hiperpovezanosti i računarstva u „oblaku”.

Indikatori

Još od skromnih početaka industrije ličnih računara, početkom osamdesetih godina prošloga veka, kao pokazatelji šta se u nekom trenutku dešava a šta je u planu za blisku budućnost, mogu da posluže tri karakteristične kompanije. Prva je, očekivano, američki gigant IBM, zvanično vlasnik najvećeg broja patenata u IT industriji. Druga, ponovo očekivano, jeste Microsoft, softverski mamut koji prilično uspešno „odoleva” zubu vremena. Triling upotpunjuje još jedan američki div, mikroprocesorski „broj 1” – Intel. Zajednički projekat Intela i IBM-a je 1981. godine svetu podario dobro poznati personalni računar (IBM PC). Nekoliko godina kasnije, Microsoft je, otkupivši licencu za DOS (u dobro poznatoj poslovnoj „igri” Gejtsa i družine s kompanijom Seattle Computer Products), postao bitno ime sveta računarskih tehnologija. Danas, tri decenije kasnije, oni i dalje dominiraju prostorom informacionih tehnologija.

Zbog čega su ove tri kompanije toliko dobri pokazatelji, pored same činjenice da su tako dugo preživeli na vrhu delatnosti kojima su se bavili? Jednostavno, odnos ove tri kompanije prema tržištu u svakom trenutku pokazuje stvarno stanje stvari, u samom tehnološkom centru industrije. Pomenute kompanije imaju tri potpuno različita pristupa poslu koji obavljaju.

Microsoft je, kao najmlađi u grupi, liberalni igrač s osnovnim ciljem plutanja na površini masovnosti. Drugim rečima, osnovni profit kompanije leži u generisanju prihoda prodajom velikog broja pristupačnih (uslovno rečeno) softverskih paketa. Dokle god stotine miliona ljudi redovno kupuje nove verzije operativnih sistema (Windows) i aplikacija za produktivnost (Office), Microsoft je jak i uživa u dobroj zaradi i relativno ujednačenom napretku. Indikativna činjenica u ponašanju Microsofta jeste da je Windows 8 u potpunosti dizajniran sa vizijom novih uređaja (tabličnih računara, pre svega) kao primarnim, ali sa nekom vrstom podrške za starije (personalne) računare. Ovakav potez osnažuje prethodno izrečenu zamisao u kojoj će tablični računari (ili njihovi rođaci s ekranima osetljivim na dodir) dominirati tržištem već u ovoj godini.

Surface

Kako ne bi ostao bez značajnog dela prodajnog kolača, Microsoft je lansirao i sopstveni proizvod, Surface, kojim istovremeno ispituje kvalitet pomenutog operativnog sistema, ali i priprema teren za osvajanje svih delova tržišta pametnih uređaja. Ostaje da se vidi kako će se ova kompanija nositi sa konkurencijom na tržištu servera, gde i dalje uživa snažnu ulogu. Ipak, poslovne prilike u ovom segmentu slabe svakim danom. U oblasti računarstva u oblaku, Microsoft se još pronalazi.

Intel je svoju dominaciju u svetu proizvodnje mikroprocesora gradio decenijama, pažljivo i strpljivo. Godine ulaganja u razvoj i istraživanje, kao i dobri poslovni potezi, doneli su ovoj američkoj kompaniji ubedljivo prvo mesto kada je u pitanju proizvodnja procesora za lične računare i servere. Način poslovanja ove kompanije je tačno na sredini liberalnog i konzervativnog. Priliv novca obezbeđuje proizvodnja uređaja i komponenti za najširu grupu korisnika, dok se profit stiče prodajom visokosofisticiranih tehnologija, pre svega u domenu servera i serverskih usluga. Ipak, uprkos dobroj početnoj poziciji u godinama za nama, Intel nije uspeo da se nađe na tržištu pametnih telefona, gde još nema prisustvo koje bi moglo da se nazove značajnim. Osnovni razlog jeste, naravno, insistiranje na x86 platformi koju gradi i poštuje još od svojih ranih početaka. Procesori iz ove familije nisu nikada bili efikasniji po jedinici utrošene energije, ali tek se oni proizvedeni u poslednjoj procesorskoj porodici, kodnog imena Haswell (pogledati tekst u prošlom broju), mogu pohvaliti potrošnjom koja ih preporučuje za tablične računare. Neka sledeća verzija Intelovog procesora bi mogla da ima potrošnju na nivou snažne konkurencije iz ARM-a, sa verovatno daleko boljim performansama i kompatibilnošću sa svim x86 aplikacijama. U međuvremenu, Intelovu serversku priču menjaju tri kompanije sa snažnom ponudom u oblasti računarstva u oblaku (Facebook, Google, Amazon). Ovaj triling kompanija već nekoliko godina šalje svoje inženjere u Intelove razvojne centre, kako bi obezbedio maksimalne performanse kupljenih procesora i drugih hardverskih elemenata. U saopštenjima predstavnika nekih zvaničnika pomenutih kompanija između redova može da se pročita da Intel neretko inkorporira dodatne komponente u svoj silicijum koji kasnije isporučuje. Da li razvoj serverskih komponenti u budućnosti može značiti proizvodnju po meri skrojenih procesorskih jedinica, videćemo već u narednoj godini.

Hrabrost

IBM je tvrdokorni konzervativac, s utisnutim predanjem koje podstiče menadžment da pravac kretanja nikada ne sme da se menja, da se proizvodnja mora održati u segmentu skupih tehnologija, smišljenih i proizvedenih na američkom kontinentu. Uprkos svojoj rezervisanosti, IBM je dokazano hrabra kompanija. U svojoj srži oni se oslanjaju na inovacije i patente čiji broj uvećavaju domaćim razvojem, ali i akvizicijom manjih kompanija na tržištu. Pored toga, oni su jedni od retkih koji su (na vreme) prodavali delove svog poslovanja koji se nisu uklapali, pre svega, u ideologiju kompanije. U dobro poznatoj i svetski propraćenoj akciji, IBM je 2005. godine prodao svoj biznis proizvodnje računara kineskoj kompaniji Lenovo. Vođstvo kompanije je tada odlučilo da načini korak koji se pokazao poslovno veoma opravdanim. Kompanija Lenovo se u poslednjih osam godina pokazala kao dobar poslovođa biznisa i krajem prošle godine uspela je da postane i vodeća u ukupnoj prodaji personalnih računara.

Novu medijsku bombu, s istim glumcima i sličnim ulogama, lansirao je upravo IBM, istakavši želju za prodajom (dela) svog serverskog biznisa, pogađate, kineskoj kompaniji Lenovo. Najavljeni aranžman zaslužuje detaljniju analizu.

Cloud i status quo

U ovom trenutku, IBM zauzima treće mesto u prodaji x86 servera (posmatrano prema prometu) i udeo od 15,7 odsto na globalnom tržištu u godini za nama. Finansijski, taj udeo vredi 5,6 milijardi američkih dolara u prometu, što čini svega 5,36 odsto ukupnog prometa ove američke kompanije za prethodnu godinu (104,5 milijardi). Kvalitet koji IBM takođe poseduje vezan je za prodornost proizvoda i usluga na teritoriji Severne Amerike i Evrope, gde neretko ima vrlo zanimljive ugovore sa vladama i vladinim agencijama o kupovini i održavanju upravo IBM-ovih servera.

Ovako posmatran, deo IBM-a koji je zadužen za x86 servere bio bi zanimljiv mnogima u svetu računarstva, ukoliko bi IBM isti bio spreman da proda. No, više nego drugima, kineskoj kompaniji bi akvizicija ovog podsistema donela ono što joj nedostaje na putu ka apsolutnoj dominaciji svetom personalnog računarstva – tržište Severne Amerike. Udeo koji ova kompanija trenutno zauzima na tržištu SAD procenjuje se na 8,9 odsto.

Za IBM je Lenovo idealan partner u ovoj transakciji, zbog toga što kineska kompanija ne zahvata gotovo nijedan segment tržišta u kom bi bila konkurent IBM-u, pre svega u oblasti softvera i usluga. U inicijalnim dogovorima IBM je za kupovinu ove divizije Kinezima, pored novca, sigurno tražio još nešto, . U pitanju su preference izbora partnera kada je u pitanju oprema PureSystems (koju IBM namerava da zadrži i nakon prodaje) koja se najčešće koristi uz softverske pakete poslovne inteligencije i analize podataka, u kojima je IBM značajan takmac na svetskom nivou. Kina je, kao što znamo, tržište sa izuzetnom stopom rasta. Takav rast donosi i poslove u segmentima u kojima je IBM snažan i ova prodaja bi mogla da se pokaže unosnom i za kupca i za prodavca.

Inovacije

Ako se pitate zbog čega IBM prodaje deo svog posla, vredan gotovo šest milijardi dolara, odgovor je naizgled sličan onom koji se mogao dobiti i 2005. godine, kada je prodata divizija personalnih računara – pomenuta konzervativnost IBM-a. Cilj ove kompanije je proizvodnja visoke tehnologije, uz insistiranje na inovaciji i visokoj dobiti. Biznis servera to više nije, i to iz nekoliko razloga. Prvi potiče od činjenice da klasični serverski sistemi više ne predstavljaju nišu u kojoj se prodaje mali broj visokokvalitetnih jedinica, na kojima je dobra zarada. Pre svega, ovo je uzrokovano aktivnostima pomenutog trilinga kompanija koje svoje poslovanje zasnivaju na uslugama u oblaku (Facebook, Google, Amazon). Ove kompanije sve više kupuju white box servere (od nezavisnih firmi, koje nisu top brend, prim. aut.) i time povećavaju broj prodatih jedinica i smanjuju mogućnost zarade.

Drugo, tržište servera se ukrupnjava jer se, sve više i više, poslovanje u IT svetu obavlja putem usluga u oblaku. Razmislite – većina novih projekata su softverski i zasnivaju se na najmu infrastrukture kao servisa, softvera kao servisa, odnosno računarstva u oblaku uopšte. To prosto znači da najveći broj privrednih subjekata neće kupovati svoje servere, već će iste unajmiti prema potrebama. Fizičke servere će kupovati neveliki broj kompanija koje pružaju usluge iz domena najma infrastrukture ili servisa. Jasno je, ovakvo ukrupnjavanje će značajno smanjiti zaradu u svetu servera.

Revizija

Imajući u vidu navedena očekivanja, mnogi su naterani u proces revizije poslovanja i kompletne palete proizvoda i usluga u serverskom svetu. HP već neko vreme forsira serverske podsisteme koji su nepristrasno postavljeni u odnosu na arhitekturu procesora i otvaraju put ARM-u da u dogledno vreme inkorporira svoje mikroprocesore i time otme Intelu značajno parče tržišta. Intel, kao odgovor na ovakav napad, priprema mini-revoluciju reka (engl. rack) kao osnovne jedinice. Ideja se sadrži u tome da bi novi serverski sistemi mogli dobiti veću modularnost na nivou podsistema, što bi dozvolilo nezavisnu zamenu procesora, smeštajnih kapaciteta, memorije i mrežnih interfejsa. Ovakav odnos prema serverima govori o mogućnostima uređenja komponenti u skladu sa potrebama zadatka koji bi trebalo da obavljaju na precizniji i efikasniji način. Jedan od glavnih ciljeva je i optimizacija potrošnje električne energije i na tom polju će se tek lomiti koplja u trenutku kada se ARM i Intel budu sreli na poslednjoj krivini pred ciljnu ravan.

Sličnu revoluciju doživela je i industrija ličnih računara. Proizvođači (među kojima prednjači Lenovo) koji su dobro razumeli potrebe korisnika povećali su svoj profit. Oni koji nisu uspeli da se ostvare i na polju računara i na polju pametnih prenosnika (na primer Dell) velikom brzinom gube udeo na tržištu. Ovakav scenario nas navodi na zaključak da neće sve kompanije preživeti prestrojavanja u serverskim tehnologijama.

Krajnje potrošače čeka dobar period. Trud konkurentnih kompanija će smanjiti cenu hardvera, a time i usluga koje najmimo od kompanija u oblaku. To bi trebalo da dodatno otvori vrata poslovnim idejama i prilikama za počinjanje sopstvenog posla u ekosistemu u kom se, realno gledajući, ulaže manje početnog kapitala, a dometi su praktično nesagledivi.

• • •

Vredan nauk iz situacije prodaje x86 serverskog biznisa IBM-a jeste i odnos koji ova kompanija, koja krstari tehnološkim vodama više od 100 godina, demonstrira. Inovacija, istraživanje i razvoj glavni su motivi za gotovo svaku njihovu aktivnost. IBM svake godine uloži preko šest milijardi dolara u istraživanje, a od 2001. godine, pod svoje okrilje je doveo preko 130 kompanija za sumu od preko 35 miliona američkih dolara. Mudrim i stabilnim vođstvom u turbulentnom svetu računarstva, ova kompanija odoleva izazovima vremena i napadima sve raznorodnije konkurencije. Naša preostala dva trkača u cirkusu prestiža, Intel i Microsoft, uprkos dobrim početnim pozicijama, prečesto odlaze u boks radi zamene guma i dodavanja goriva. Ukoliko ne usklade taktiku sa situacijom na stazi, niko ne bi smeo da ih očekuje na pobedničkom postolju. No, sezona je duga, iznenađenja tek dolaze.

Momir ĐEKIĆ