Novi AMD-ovi procesori

AMD izlazi u javnost sa grupom proizvoda koja obećava bolje performanse, viši kvalitet izrade, bolju dostupnost i naznaku boljih dana za pomalo usporenog džina.

Poslednje konzole dva najveća proizvođača (PS3, Xbox 360) zabeležile su ozbiljne gubitke. U gubicima prednjači Sony i to pre svega zbog odluke da svoju konzolu (PS3) izbaci kao vrhunski hardverski proizvod sa sopstvenim procesorom (Cell) i drugim (uglavnom novim) tehnologijama, inkorporiranim u pakovanje.

Godine u kojima je AMD bio „rame uz rame„ s Intelom su za nama. Na radost menadžmenta Intela i nemalog broja zakletih fanova američkog giganta, AMD već godinama ne pokušava da Intelu parira u ratu suvih performansi. Ako, pak, posmatrate čitavu stvar iz ugla objektivnosti i sa nešto više kriterijuma, naravno da se prizor menja. Oscilacija u, uslovno rečeno, donjem i srednjem segmentu je za AMD relativno stabilna priča. Smanjivanje margine zarade omogućilo je da se proizvodi ponude tržištu po povoljnijim cenama, što je Intelovom konkurentu dalo bolji odnos cene i performansi. Ipak, nedovoljno dobar udeo na tržištu u mnogim segmentima, kao i relativno neubedljivi rezultati prodaje, već neko vreme brinu kako AMD-ove akcionare tako i analitičare. Da li će AMD prosto prestati da se bori i upasti u voz onih koji su na vrlo sličan način, u borbi sa ljutom i mnogo većom konkurencijom, nestali sa svetske tehnološke scene? Odgovor je ne, bar za sada!

Nemojmo zaboraviti, AMD zapošljava vrhunske inženjere širom sveta, a tom impresivnom fondu pripojene su dodatne kompetitivne tehnologije nakon akvizicije kompanije ATI. Krajem ovog meseca navršava se sedam godina otkako je počela fuzija starijih AMD-ovih tehnologija i ATI-jevih novijih znanja iz oblasti grafičke obrade. Konačno je došlo doba da se ovaj tehnološki brak pokaže u svom najboljem svetlu. Bilo da ste jedni od onih koji smatraju da je ovo AMD-ova labudova pesma ili ste, pak, znatiželjni da vidite koliko može združena zeleno-crvena armada, pogledajte šta je u ponudi poslednjeg talasa kompanije. Možda se i iznenadite.

Jaguarov skok

Situacija na tržištu je takva da svaki igrač mora da odredi svoju poziciju prema koordinatama koje diktira Intel. Ova kompanija je, sve u cilju adekvatnog odgovora na potrebe tržišta, izdefinisala dve kategorije svojih proizvoda. Jednu čine proizvodi koji pripadaju trenutnoj generaciji najjače arhitekture koju Intel nudi (Ivy Bridge donedavno, a od sada i Haswell) koji su namenjeni mainstream i high-performance segmentima. Drugu čine proizvodi smanjene potrošnje, namenjeni ugradnji u lagane prenosnike. U ovoj kategoriji Intel trenutno isporučuje svoju vremešnu Atom arhitekturu. Prvonavedeni procesori briljiraju na polju procesorske moći, dok skromno ističu svoje grafičke performanse. Potrošnja je, bar donedavno, bila u drugom planu. U „atomskoj„ grupi potrošnja je prvi faktor, dok su žrtvovani i procesorska snaga i (posebno) grafičke sposobnosti.

U ovakvoj stvarnosti (pomalo pojednostavljenoj radi lakšeg pregleda) AMD i te kako ima mesta za familiju (ili više njih) svojih proizvoda. Kombinacija dobre procesorske snage, odličnog grafičkog podsistema i stalni rad na smanjenju potrošnje, zaista zvuče dobro. Inženjeri iz AMD-a su se i ovog puta potrudili da nas ne razočaraju. Predstavljene su dve porodice uređaja izvedenih u proizvodnom procesu od 28 nm, koje zauzimaju energetski domen od 3,9 W do 25 W TDP-a.

Zajednička osobina ove dve porodice je novo jezgro – Jaguar. Arhitektura Jaguara je iterativna evolucija Bobcata. U osvit objava informacija o Jaguaru, AMD je isticao tri cilja – povećanje IPC-a (performansi procesora), ojačavanje skupa instrukcija i olakšavanje procesa proizvodnje. Na osnovu prvih podataka čini se da je u svim ovim ciljevima AMD i uspeo, u većoj ili nešto manjoj meri. Jaguar je dostupan u dvojezgarnoj i četvorojezgarnoj varijanti i trebalo bi da pokriva veliki broj implementacija. Verzija sa dva jezgra ne zahteva aktivno hlađenje, a dobre termalne osobine su postignute i zahvaljujući efektivnom smanjenju površine samog jezgra. Sa Bobcatovih 4,9 mm² površina je smanjena na 3,1 mm², odnosno čitavih 37 odsto. Ono što je ušteđeno na ukupnoj veličini, nadoknađeno je povećanjem instrukcijskog bafera za gotovo trećinu. Deo namenjen protočnoj obradi takođe je doživeo značajne izmene. Pojačan je jedinicom za deljenje iz Llano arhitekture, proširen je još jednim stepenom za dekodovanje, a raspoređivači i baferi za ponovno uređivanje povećani su za 30-70 odsto. Poboljšane su i out-of-order mogućnosti u odnosu na Bobcat i one donose grubo 15 odsto ubrzanja novom jezgru (u kategoriji IPC-a).

Sistemu je dodat i bafer za petlje koji je očigledno namenjen uštedama u situacijama kada se iterira kroz iste petlje veliki broj puta. Sistem keš memorije prošao je kroz veliki redizajn. L2 keš je sada deljen (2 MB u bankama od po 512 KB). Ovakva postavka trebalo bi da obezbedi poboljšanje od oko 5-7 odsto u odnosu na Bobcat (kada je IPC u pitanju). Smanjene su latencije u komunikaciji jezgara i to bi trebalo da omogući značajno bolje ponašanje arhitekture Jaguara u korišćenju višenitnosti (multithreading), u odnosu na prethodnu generaciju.

Jezgra Kabini (namenjena tankim prenosnicima) i Temash (namenjena tabličnim računarima) u grafičkom podsistemu imaju AMD-ovu arhitekturu GCN (Graphics Core Next), prvi put unutar jednog APU-a. Kao i kod ranijih familija, kroz čitavu generaciju se proteže istovetni grafički sistem, koji se razlikuje uglavnom po radnoj frekvenciji. Više detalja o samim procesorima možete naći u priloženim tabelama.

Iskustvo i nada

U segmentu desktop rešenja, AMD nije previše inovirao. Poslednja generacija procesora, poznata kao Trinity, ojačana je u svim segmentima u kojima je to bilo moguće za vreme koje je bilo na raspolaganju. Još se radi o proizvodu izrađenom u proizvodnom procesu od 32 nm u (HKMG/PD-SOI) koji je osvežen i hardverski i softverski. Na hardverskoj strani, osnovnu izmenu ćemo naći u podignutim radnim frekvencijama procesorske jedinice (200-400 MHz), što u proseku iznosi oko 6 odsto za osnovu frekvenciju, i 12,5 odsto u Turbo modu, odnosno povećanju od 5-11 odsto u radnim frekvencijama grafičkog procesora. Ovakva poboljšanja trebalo bi da novoj familiji, nazvanoj Richland, omoguće jasnu prednost u odnosu na Intelova HD 4000 rešenja (Ivy Bridge). Tek grafički podsistemi Intelovog Haswella (i to HD 4xxx verzije) pokazuju slične performanse kao pomenuti AMD modeli. Ipak, sve ovo važi isključivo za grafički podsistem. Kada je reč o procesorima, AMD i dalje (ozbiljno) kaska u performansama za Ivy Bridgeom, pa je poređenje sa Haswellom potpuno nepotrebno. Ipak, u segmentu niske potrošnje borba će biti mnogo kompleksnija i tu AMD vidi svoju pravu šansu.

Pored pomenutih ubrzavanja jezgara, u proizvodnji Richlanda je uključen i deo hardvera koji je bio neaktivan u Trinityju; iz pomenutog proizvodnog procesa isceđen je svaki dodatni atom snage, a poradilo se prilično i na softverskim aspektima. Firmver pojedinačnih komponenti i drajveri su rekompajlirani i doterani do novog produkcijskog nivoa, no AMD tu nije stao. Zaokruživanje Richlanda kao platforme izvršeno je dodatkom AMD tehnologija usmerenih u cilju isporučivanja kvalitetnijeg krajnjeg rešenja. Naime, u okviru procesora nalazi se i rešenje nazvano AMD Wireless Display, zamišljeno kao konkurencija Intelovom WiDi-ju. Inženjeri AMD-a tvrde da njihova tehnologija pruža gotovo četiri puta brži odziv, ali se i dalje s nestrpljenjem čeka na rezultate pravih testova koji bi mogli da dokažu istinitost ovakvih najava.

U međuvremenu, pogledajte tabelu s najavljenim procesorima. Prve cene koje su dostupne na internetu govore o blagom poskupljenju u odnosu na aktuelne Trinity modele, što govori da AMD jasno stavlja do znanja da kvalitet mora da se plati. Ovi proizvodi neće napraviti talase na tržištu, ali će AMD-u omogućiti bolju poziciju u borbi unutar segmenta niske potrošnje, gde Intel vreba sa starijim Ivy Bridge i novim Haswell modelima. Napomenimo i jedan ozbiljan propust kod ovih modela. Ukoliko je u računaru instalirana i posebna grafička kartica, GPU unutar APU-a se ne koristi i tada ostajete samo na centralnom procesoru. Smatramo da je AMD morao da nađe način da nekako iskoristi GPU u ovom prilično čestom slučaju. Koliko će ih ovako nešto koštati u prodaji, ostaje da vidimo.

Veliki obrt

Kada je, pre izvesnog vremena, najavljeno da će ne jednu, nego dve igračke konzole (Xbox One i Sony PS4) pokretati AMD hardver, mnogi su bili iznenađeni. Mnogi, ali ne svi! U zaleđu pomalo zaboravljenih klanova – ljubitelja Intel i AMD platformi, svet igračkih konzola se promenio, u mnogo većoj meri nego što bi oni sa jeftinijim ulaznicama u ovom svetu mogli da razumeju.

U prethodnim generacijama konzola, firme zadužene za izradu hardverskih komponenata (kao IBM, Nvidia ili AMD) dobijale su od „proizvođača„ (Sony, Microsoft i Nintendo) mnogo veći deo zarade nego što je to danas slučaj. Upravo je ovo razlog zašto se Nvidia (čija dominacija u grafičkom segmentu i dalje traje) „povukla„ iz trke u opremanju poslednjih izdanja konzola. Analize tržišta konzola otkrivaju još jednu zanimljivu činjenicu – u poslednjih sedam godina okršaja Xboxa 360 i PS3, obe kompanije zabeležile su značajne gubitke. Kako su „gazde„ beležile gubitke, tako je i Nvidia (koja je izradila grafiku za PS3) na osnovu relativno tanke margine, zaradila manje nego što su se nadali. Pretpostavlja se da je do 2011. godine Nvidia zaradila na grafici za PS3 „samo„ oko 500 miliona američkih dolara.

Pomenuta situacija značila je da do nove saradnje starih partnera na novom uređaju (PS4) verovatno neće doći. Ovo se pokazalo kao odlična prilika za AMD koji je, suočen sa problemima u gotovo svim sektorima, sigurno lakše prihvatio manji deo zarade koji je Sony nudio. S druge strane, zahvaljujući svojoj APU tehnologiji, AMD već ima dobru kombinaciju centralnog procesora i grafičkog podsistema na jednoj pločici. U svojim najavama, novi CEO kompanije Rori Rid (Rory Read) izjavio je da udeo SoC rešenja u ukupnom profitu AMD-a želi da poveća sa 5 na čitavih 20 odsto. Uključivanje AMD-ovih rešenja u dve najveće konzole, kao i drugih uređaja, moglo bi da donese upravo takvo, a možda i veće povećanje. Ako razmislite, postojanje jednog hardvera za konzole i određene kategorije prenosnih uređaja moglo bi da donese AMD-u multiplatformsku prevlast u performansama pri puštanju multimedijalnih naslova. Softverska dominacija koja je karakteristična za Intel u svetu x86 tehnologija bi konačno mogla da zasija i u znaku AMD-a.

• • •

Prvi testovi platforme Kabini pokazuju da vremešni Atom apsolutno nema šta da traži u direktnom sukobu. Dok Intel konačno ne prikaže naslednika svog rešenja niske potrošnje, AMD će imati ono što dugo nije imao – biće prvi na tržištu sa konkurentnim rešenjem u nekom bitnom segmentu. Koliko AMD ima vremena da kapitalizuje ovakvu poziciju, i da li će uspeti da iskoristi ovaj splet okolnosti da potrošačima isporuči kvalitetnije proizvode za sličnu cenu Intelovim ultrabookovima, gde uspeh najviše zavisi od OEM proizvođača – ostaje da posvedočimo. Pred nama je pakleno leto i još jedna zanimljiva jesen. Ukoliko razmišljate o kupovini novog uređaja, sačekajte još koji mesec da se situacija iskristališe i cene prilagode. Oni su na potezu!

Momir ĐEKIĆ