Pomodni multimedijalni plejer

Interfejs programa ne oslanja se na klasična Windows rešenja

Sudeći po hvalospevima koji se mogu pročitati na internetu, ALLPlayer je multimedijalni plejer koji prevazilazi sva dosadašnja izdanja drugih programera. Sa nabrajanjem njegovih mogućnosti ne znamo ni odakle da počnemo, jer ih ima toliko da prosto unose zabunu u sistem. Možda je najbolja polazna tačka ono što je očigledno – upravljački interfejs.

ALLPlayer ima dva radna režima. Osnovni je „dvoglavi” prikaz, koji kombinuje traku s bazičnim komandama (poput tastera za kontrolu toka reprodukcije, dugmeta za učitavanje/aktiviranje prevoda, regulaciju jačine zvuka i slično) sa formom u kojoj se vrši „iscrtavanje” videa. Drugi režim je kompaktniji i podrazumeva „plivajuće” komande, koje se pojavljuju na krajnjim ivicama radne forme kada korisnik privuče pokazivač miša do njih ili klikne levim tasterom u njihovoj blizini. Ovakva postavka idealna je za upotrebu sa multimedijskim centrima, gde se upravljanje obavlja uz pomoć daljinskog upravljača.

Da autori nisu preterali kada su izjavili da njihov plejer čita praktično sve što korisniku može da padne na pamet utvrdili smo jednostavnim testom. Na stranu ćemo staviti to što je u fullu implementirana podrška za video formate pa ALLPlayer učitava sve – od DivX-a do MKV-a, i okrenućemo se ostalim tipovima multimedije. Na meniju su prikazivanje slika, puštanje muzike, otvaranje URL-ova, flertovanje sa web kamericama, preuzimanje slike/zvuka sa DV uređaja, čak i podrška za rad sa TV tjuner karticama. Da stvar bude još bolja, mahinacija pomenutim multimedijski oblicima nije ugrađena reda radi, već se zaista može iskoristiti. Evo primera, audio podrška ne svodi se isključivo na muzičke CD-ove i MP3 fajlove – moguće je reprodukovati i format FLAC (i APE). U ovoj oblasti jedina realna zamerka može da se uputi nepostojanju opcije za otvaranje blu-ray diskova. Sve ostalo je tu – verovali ili ne, čak i reprodukcija videa iz RAR datoteka!

Svoju svestranost ALLPlayer duguje internoj bazi kodeka, koja se može osvežavati automatski ili na zahtev korisnika. Kodeci se mogu pustiti u opticaj i van okvira programa (na nivou sistema), za šta služi naročito dugme u sekciji sa setovanjima. Automatizacija posla do te mere je visoka da je moguće svlačiti odgovarajuće tekstualne prevode sa neta, i to praktično bez ikakve intervencije sa strane. Ovde obratite pažnju na to da ne preimenujete video fajlove, pošto u tom slučaju detekcija prevoda postaje neupotrebljiva.

Kada su u pitanju ostale mogućnosti, ALLPlayer ih je prepun. U pitanju je gomila malih tweakova koji ne znače život, ali zahtevnijim korisnicima i te kako mogu biti od pomoći. Prvo, tu je mogućnost rada u multimonitorskom okruženju, potom automatski dubbing tekstualnih prevoda uz pomoć sintetičkog glasa, automatska reprodukcija filmova raspoređenih u više datoteka, funkcija za opravljanje i reprodukciju oštećenih i nepotpuno preuzetih video datoteka, mogućnost snimanja snapshotova, automatsko isključivanje računara nakon završene reprodukcije, pomeranje kroz film sličicu po sličicu...

Nije sve u vezi sa ALLPlayerom med i mleko. Naime, na našoj test-mašini program se veoma često čudno ponašao. Delovi interfejsa međusobno su se preklapali, neke opcije nismo mogli da aktiviramo, a dolazilo je i do čestog zamrzavanja programa, gde bi jedino nasilno zaustavljanje iz Task Managera donosilo rezultate. Ono što nam je mnogo više zasmetalo jeste podatak da je za otključavanje svih mogućnosti programa potrebno poručiti registracioni kôd (program se reklamira kao besplatan), i to putem SMS servisa ili PayPala. Bez koda, na primer, automatsko osvežavanje baze kodeka ne funkcioniše, baš kao ni dodatni programi, među kojima je i Converter.

Vladimir PISODOROV