Do sada najsvetlija digitalna komora

Na slici se vidi korisnički interfejs Develop modula

Da se podsetimo, Adobe Photoshop Lightroom je jedan od naprednijih alata za organizaciju, pregled i obradu fotografija. Međutim, kako smo već pominjali, nikako nije zamena za postojeći i mnogo skuplji Photoshop, koji dolazi iz iste kuće. Da se ne bismo ponavljali, nećemo se preterano baviti radnim okruženjem i detaljima aplikacije jer se Lightroom nije mnogo promenio, ali je dobio neka bitna unapređenja „ispod haube”, kao i nekoliko korisnih i zanimljivih opcija.

Kao i do sada, pri radu sa Lightroomom krećemo se kroz module, kojih sada ima sedam. Kada se program prvi put pokrene, Lightroom u kratkim crtama opisuje svaki deo radnog okruženja, odnosno module, i preporučljivo ih je pročitati ukoliko se korisnik prvi put susreće sa ovim alatom.

Map modul sa integrisanim Google mapama

Logično, prvi modul je Library, u kojem se fotografije uvoze i smeštaju u katalog Lightrooma, i to na više načina, u zavisnosti od navike i želje korisnika. Prilikom uvoza fotografija u katalog korisnik bira način na koji će se fotografije ubaciti u njega, kao i to da li će biti kopirane, premeštene ili uvezene sa već postojećih lokacija na hard disku, koje korisnik organizuje na svoj način. Takođe, postoji i automatsko ubacivanje i sinhronizacija određenog direktorijuma/lokacije priključivanjem prenosive memorije ili aparata na računar, pa će se Lightroom sam pobrinuti da ažurira fajlove ukoliko naiđe na promene: ubaciće nove, izbaciće duplikate, promeniti nazive fotografija i sve to kako mu se kaže. Ono što je novo u verziji 4 jeste proširena mogućnost rada sa uobičajenim formatima video zapisa (AVI, MOV, AVCHD, MP4) snimljenih profesionalnim ili amaterskim fotoaparatima, ali isto važi i za fotografije. Lightroom ne može, niti mu je to cilj, da se „petlja” u posao Premierea, softvera za obradu videa koji takođe dolazi iz Adobea. Pregled, organizacija i „seckanje” su osnovni i uglavnom su jedino što ovaj program nudi kada je reč o pokretnim slikama. U okviru ovog modula postoje još i predefinisane kolekcije (po datumu, po rejtingu, da li je slika označena zastavicom...). Naravno, tu je mogućnost kreiranja sopstvenih kolekcija bez ograničenja njihovog broja. Ukoliko je broj fotografija celokupnog kataloga ogroman, kao što je slučaj kod autora ovog teksta, mogućnosti filtriranja i pretrage na razne načine izuzetno su korisne i efektne u pronalaženju jedne ili grupe fotografija. Naime, slike mogu da se označe zastavicom, da im se dodeli određena boja, da se dodaju u kolekcije, da se preimenuju na osnovu datuma, modela fotoaparata, objektiva koji je korišćen i ostalih podataka koje Lightroom „čupa” iz EXIF-a, a takođe da se pomoću EXIF-a i pretražuju.

Sledeći modul je Develop, u kojem korisnik obrađuje izabranu fotografiju iz donjeg dela radnog okruženja (filmstrip). Ovom verzijom Lightrooma Adobe predstavlja i novi engine PV2012 (Process Version 2012) za procesiranje fotografija, koji donosi neke izmene i bolje precesiranje fotografija u odnosu na prethodni PV2010, a naročito ukoliko korisnik radi sa sirovim, RAW fajlovima. Prvo što se može primetiti su izmene na Basic panelu i njegovim opcijama. Izbačene su, recimo, opcije Fill light i Recovery, a ubačene Whites, Shadows i Highlights, i potrebno je određeno vreme da se korisnik privikne na ovaj novi tok obrade slika. Takođe, što je možda i najvažnije, promenjene su i vrednosti podešavanja u novom procesu. Postavkom, na primer, kontrasta od +20 u starom, neće se dobiti isti rezultat kao u novom PV2012 procesu sa istim podešavanjima. Lightroom 4 nudi opciju da se sve kolekcije i katalog pretvore u PV2012, ali je naša preporuka, ukoliko ste korisnik prethodnih verzija Lightrooma, da se prelazi sa jednom po jednom fotografijom čisto da se uoči razlika, osećaj i način razmišljanja novog enginea. To ne bi trebalo da predstavlja veliki problem.

Tone Curve paleta

Obrada fotografija u Lightroomu je nedestruktivna i korisnik slobodno može da se igra raznim podešavanjima, a da u svakom trenutku može da se vrati korak po korak pomoću palete History ili da u potpunosti poništi sve izmenjene vrednosti slike pomoću opcije Reset. Naravno, program će uvek upamtiti (zapisati u svoju bazu) sve eventualne korekcije i obrade na svim fotografijama i kolekcijama pri svakom ponovnom pokretanju. Korisnik će najviše vremena provesti u modulu Develop, i to koristeći desnu stranu korisničkog interfejsa, gde se nalaze veoma moćne alatke za osnovnu i naprednu obradu fotografija. Izdvojićemo paletu White Balance, koja je sada preciznija u određivanju balansa bele boje; veoma je uspešno uklanjanje hromatske aberacije jednim klikom (naravno, tu je i manuelno podešavanje, kao i predefinisani šabloni), kao i moćno podešavanje i obrada pomoću krive (Tone Curve), koja ima mogućnost dodavanja tzv. tačaka, i to za svaki RGB kanal posebno, što je do sada bilo potrebno uraditi u Photoshopu.

Sa modulima Map i Book takođe se prvi put susrećemo u najnovijoj verziji Lightrooma. Kao što se može pretpostaviti, u modulu Map program automatski čita GPS podatke iz fotografije ukoliko fotoaparat ima funkciju da ih zapiše i, uz minimalne intervencije korisnika, lokacija fotografije prikazaće se na Google mapama. Ukoliko aparat nema GPS prijemnik, sve fotografije mogu se manuelno tagovati (označiti), mogu se praviti kolekcije na osnovu određenih GPS podataka i vršiti pretraga po lokaciji. Svi ovi podaci vezuju se za fotografije u katalogu korisnikovog Lightrooma, odnosno računara, i ukoliko se te slike eksportuju (izvoze), Lightroom ima opciju da geopodaci fotografije ostanu privatni – da se ne zapisuju prilikom izvoza.

Osnovna podešavanja za izradu knjige

Pomenuti modul Book omogućava kreiranje knjige i njen dizajn prema već definisanim šablonima. Kada se knjiga ili foto-album pripremi u Lightroomu, postoji opcija da se oni izvezu, odnosno sačuvaju kao PDF ili da se pošalju na Blurb, poznati online servis za kreiranje, deljenje i prodaju knjiga. Ovaj servis funkcioniše i kod nas, pa za 3000 dinara (sa isporukom) korisnik dobija prilično kvalitetnu knjigu standardnog formata sa oko 20 fotografija i/ili toliko stranica teksta.

Preostali moduli su Web, Slideshow i Print. Oni se uglavnom nisu promenili čak ni u odnosu na prvu verziju programa od pre pet godina. Pomoću weba može se automatski, veoma brzo i lako, napraviti HTML ili flash galerija, odnosno portfolio, što je veoma korisna opcija ukoliko se korisnik ne razume ili nema vremena za nešto „ozbiljnije”. Print služi za štampanje materijala iz kataloga i skromnih je opcija, dok pomoću modula Slideshow korisnik pravi slajdove, to jest prezentaciju.

Na kraju, Lightroom 4 će prilično olakšati rad ukoliko je u pitanju veliki broj fotografija, i to kako po pitanju organizacije tako i obrade, a svojim unapređenim procesom za obradu fotografija svakako postiže bolji krajni rezultat od prethodnih verzija po pitanju kvaliteta fotografija, posebno ukoliko korisnik većinom barata RAW fajlovima. Neverovatno je to koliko jedna ovakva aplikacija može da ubrza rad, pogotovo kada su u pitanju serije sličnih fotografija (na primer, studijska fotografija i kontrolisano osvetljenje), i to najviše zbog automatizovane obrade i organizacije koje je korisnik prethodno definisao. S druge strane, zahteva izvesno vreme za privikavanje, ali to ne možemo da svrstamo u nedostatke. Što se tiče hardverske zahtevnosti, Lightroom ne traži preterano moćnu mašinu, udobno se može raditi i na starijim računarima, ali treba imati na umu to da ova, kao ni buduće verzije programa ne podržavaju Windows XP, samo Vistu i sedmicu. Još jedna, veoma bitna stavka je to što je Adobe prvi put za pet godina smanjio cenu ove aplikacije, i to upola. Ako ništa drugo, Lightroom može besplatno da se „skine” i proba bez ograničenja funkcionalnosti, što svakako preporučujemo.

Petar VEINOVIĆ