Sve o atomima

Nauka i opšta kultura u današnje vreme se slabo cene, pogotovo kod mladih. Zbog toga, makar kada se radi o hemiji, nastaju situacije zbog kojih se Mendeljejev prevrće u grobu. Na našem forumu imali smo prilike da čujemo mišljenje jednog člana da ćemo možda otkriti neke nove elemente na nepoznatim planetama. Iako se dotični član možda samo nespretno izrazio, svima bi trebalo da bude jasno da su svi elementi već poznati i zapisani u periodnom sistemu elemenata. Oni nastaju u džinovskim kosmičkim „pećnicama” – zvezdama, čijom se eksplozijom šalju u svemirska prostranstva i eventualno postaju gradivni deo neke planete u formiranju (na primer, zlato na Zemlji poreklom je iz eksplozije neke supernove). Ipak, pohvalno je to što se dotični forumaš uključio u raspravu, jer su i drugi zainteresovani mogli da pročitaju tačan odgovor na tu temu. Da biste nešto više naučili o hemiji, instalirajte program koji opisujemo, i koji je u osnovi priručnik za ovu oblast nauke.

Program o kojem pišemo u suštini je napredni periodni sistem. Klikom na bilo koji element periodnog sistema iskače poseban prozor sa većim fontom, gde se nalazi prva i osnovna rubrika podataka vezana za taj element u vidu simbola, masenog i atomskog broja. Jedna rubrika obično se prostire na više strana. Listajući prvu rubriku možemo saznati mnogo toga o svakom elementu. Tekstom je ukratko opisano kako element fizički izgleda, način na koji je pronađen i vreme (datum) kada je pronađen. Zatim sledi objašnjenje gde se može naći u prirodi, proces kojim se izdvaja iz rude, koja su najbogatija nalazišta (rudnici) i CAS registracioni broj. Druga rubrika tiče se fizičkih osobina elementa. U njoj su zapisane temperature topljenja i ključanja, kritična temperatura i pritisak (nakon kojih više ne postoji granica u agregatnim stanjima elementa), količine toplote potrebne za fuziju, isparavanje ili sublimaciju elementa. Dalje su u rubrici prikazani gustina elementa u svakom od agregatnih stanja, molarna zapremina, Jangov modul, koeficijent širenja, provodljivost toplote, električni otpor, Poasonov odnos, magnetna susceptibilnost i tako dalje (u odgovarajućim jedinicama i na određenoj temperaturi, tamo gde je to potrebno istaći). Zatim na scenu stupaju hemijske informacije. Tu su nabrojani atomski, jonski, kovalentni i Van der Valsov radijus, oksidaciona stanja elementa, efektivno naelektrisanje jezgra i termohemijske osobine prikazane u maloj tabeli. Naredna rubrika sadrži informacije u vezi s elektronima. Tu možete pročitati elektronsku konfiguraciju elementa, elektronski afinitet, polarizabilnost, izlazni rad elektrona, energiju jonizacije (od prvog do petog elektrona), energiju X-zraka i energiju vezivanja elektrona (po orbitalama). Sledeća rubrika govori o strukturi kristalne rešetke preko imena, strukture (hcp, bcc...) i konstanti. Za kraj su rezervisane informacije o nukleusu, to jest jezgru elementa. Ako vas zanima, možete između ostalog saznati i broj izotopâ elementa (zajedno sa izomerima), opseg mase izotopa i vreme i vrstu poluživota radioaktivnih izotopa. Namerno smo naveli većinu informacija koje program pruža, najviše zbog zahtevnijih korisnika koji će te podatke umeti da cene (nazivi nekih stavki variraju od elementa do elementa). Osobine kao što su elektronegativnost, energija jonizacije, temperatura topljenja i slično mogu se grafički prikazati preko periodnog sistema, sa različito obojenim elementima u zavisnosti od brojne vrednosti.

Pored informacija o svakom elementu ponaosob, program nudi još nekoliko korisnih tabela. Periodni sistem može da prikaže različito obojene elemente i u slučaju da hoćemo da ih označimo po nekoj vrsti pripadnosti. Tako elemente možemo razvrstati po vrsti (halogeni, alkalni, plemeniti gasovi, ugljenična grupa itd.), agregatnom stanju na sobnoj temperaturi (čvrsto, tečno ili gasovito), po tome da li su metali, nemetali ili polumetali i slično. U kategoriji Extra možete naći tabelu prefiksâ metričkog sistema (nakon petaflopsa očekujemo da superkompjuteri dosegnu i egzaflopse, a da se veličina tranzistora spusti do atometra), spisak fundamentalnih konstanti (broj p, brzina svetlosti, Avogardov broj, Bolcmanova konstanta i još mnogo drugih), spisak superprovodnih materijala (godine kada su oktriveni i temperatura na kojoj ispoljavaju ovu osobinu) i listu aktivnosti metala u vodenim rastvorima. Pored navedenog, u prilici ste da koristite specifični konvertor jedinica. Na primer, možete pretvoriti kubne grame u kubne kilograme, kilodžule po molu u elektronvolte, paskal u njutn po metru kvadratnom i druge transformacije koje će najbolje prepoznati oni kojima su i potrebne. Poslednja opcija je u obliku tekstulanog članka o osnovama hemije, tačnije terminima vezanim za atom. Tekst prate ilustracije, između ostalog i prikaz Borovog modela atoma, šematski prikaz orbitale s, p i d i načina na koji se one popunjavaju elektronima.

Ne praktikujemo često to da opis programa zasnivamo na čistom nabrajanju funkcija. U ovom slučaju, program, osim specijalizovanog kalkulatora, sam po sebi ne obavlja mnogo toga. Međutim, pElement je odličan ako ga koristite kao priručnik za hemiju, za različite nivoe znanja, uključujući tu i informacije za najzahtevnije korisnike u toj oblasti. Jedino bismo voleli da je ceo interfejs malo krupniji jer je program namenjen i starijim osobama.

Ognjen POPOVIĆ