Efikasna zaštita računara

Koliko puta ste zatekli kolege na poslu da nešto čačkaju na vašem računaru dok ste na pauzi? Ako ste se našli u takvoj situaciji i iznervirali se, verujemo da ste pokušavali da pronađete najbolje rešenje da toj pojavi stanete na put. Uobičajena situacija je da se u tom slučaju postavlja šifra na računar, a to zahteva dve dodatne stvari – obavezan pritisak na kombinaciju tastera ’Win+L’ kako bi se računar zaključao, a takođe i pamćenje šifre i njeno stalno unošenje, ne samo prilikom povratka sa pauze već i odmah nakon paljenja računara. Osim što se od korisnika zahtevaju dodatne operacije, potrebno je i da se pamti još jedna šifra koja, naravno, može lako da se zaboravi.

Autori programa Predator izgleda da su mnogo razmišljali na tu temu, a kao rezultat nastao je „hardverski” ključ za otključavanje računara. Ako ćemo da budemo precizniji, radi se o softveru koji koristi USB diskove kao nosače ključeva bez kojih je nemoguće pokrenuti računar. U praksi to zahteva samo dve stvari. Prva je da se Predator pokreće zajedno sa računarom, a druga je da uvek kod sebe imate USB disk na kom se nalazi ključ za otključavanje računara. Program vrši konstantan monitoring USB portova i čim utvrdi da disk sa softverskim ključem više nije priključen, blokira pristup računaru (prekida komunikaciju sa mišem i tastaturom i zatamnjuje ekran).

Znači, u slučaju da je na računaru instaliran Predator, procedura odlaska na pauzu svela bi se samo na vađenje USB-a iz porta, a ponovno logovanje obavilo bi se priključenjem tog istog USB diska. Jednostavno da ne može biti jednostavnije! Pri tom USB disk možete i dalje da koristite na uobičajeni način jer je ključ smešten u fajlu Predator.ctl, koji se nalazi u rootu diska i čija je veličina samo 380 bajtova. Ovakav način zaštite računara svakako je lakši, brži i sigurniji od pamćenja i ukucavanja šifre. Uz to, na jednom disku možete da čuvate i ključeve za više računara. Doduše, u besplatnoj verziji ograničenje je to što dozvoljava čuvanje samo dva različita ključa, ali ako se odlučite za komercijalnu verziju, moći ćete na ovaj način da zaštitite praktično neograničen broj računara.

Kad već pominjemo razlike između besplatne i komercijalne verzije, ova druga može da pošalje i email ili SMS korisniku u slučaju pokušaja pristupa računaru, a može i da prosledi sadržaj log fajla na vaš Twitter nalog koji je dostupan za gledanje sa bilo koje lokacije na kojoj imate pristup Internetu.

Pretpostavljamo da ste se zapitali šta se dešava ukoliko zaboravite ili izgubite USB disk na kom se nalazi ključ za pristup računaru. Prilikom prvog startovanja Predator će od vas zahtevati da upišete backup šifru. Sa njom možete da se ulogujete na klasičan način – upisom šifre dok je računar blokiran. Realna situacija može da bude i da neko iskopira ključ sa vašeg USB diska na svoj, ali Predator ima rešenje i za to. Praktično svaki put kada priključite svoj (validni) USB u računar program će na njega snimiti nove kodove, što znači da stari ključ više neće biti upotrebljiv. Još neke stvari koje se tiču sigurnosti jesu da se bez ključa onemogućava i kombinacija tastera ’Ctrl+Alt+Del’, tako da ne može da se pristupi ni Task Manageru, a isključuje se i opcija autorun za optičke drajvove, čime se eliminiše eventualno samostalno pokretanje malicioznih programa dok niste u blizini računara. Ipak, treba naglasiti to da gašenje opcije autorun nije u startu omogućeno, pa radi veće sigurnosti to treba ručno uključiti u setovanjima programa.

Predator se pokazao kao izuzetno zgodan zaštitni alat. Lepo funkcioniše i obezbeđuje veliki stepen privatnosti korisniku računara. Besplatna verzija će u najvećem broju slučajeva biti sasvim dovoljna, a jedina situacija kada bi mogla da zatreba kupovina komercijalne verzije jeste ako na istom USB disku želite da čuvate ključeve za više od dva zaštićena računara.

Branislav BUBANJA