Oooj Hetzeri na Morači, vi spajate rastavljene! Ljubitelji tenkovske akcije na kompjuteru godinama nisu imali razloga za zadevanje palca za prsluk, podvriskivanje u kolu sa drugim oklopnim nerdovima i lepljenje novčanica na čelo muzikanta. Poslednja dobra igra sa teškometalnim junacima bila je Panzer Elite (ne mislimo na treš naslove sa sufixom Action), koja je izašla još 1999. Od tada, pa do dana kada smo upali u betu World of Tanksa, naše cevi behu suhe.

World of Tanks jeste masovna multiplayer pucačina u kojoj glavnu i jedinu ulogu igraju tenkovi, samohodna artiljerija i lovci na tenkove. Iako poseduje elemente rolplejinga, WoT nije MMORPG – igra vas neće stavljati u situaciju da kao mladi Panzerjager preuzimate questove od NPC JagdPanthera, ubijate druge tenkove i umesto ušiju sakupljate transmisione točkove, šrafove i delove posade. Napredak po nivoima, odnosno „tierima” vozila ostvarujete isključivo u PVP deathmatch okršajima bez priče ili ikakvog „lore” štimunga. World of Tanks nije ni simulacija, bez obzira na to što vam zvuči logično da ciljnu publiku, onu koja zna da nabroji razlike između T-34/76A i T-34/76C, mnogo više zanima hard core falkonoliki sim nego šuter koji se kontroliše standardnom WSAD+miš kombinacijom. World of Tanks, naposletku, nije igra koja je nežna prema početnicima, o čemu ćemo pričati nakon reklama.

Akcija koju igra nudi je jednostavna i efektna: petnaest vozila na jednoj, petnaest na drugoj strani, mapa urbanog ili ruralnog tipa, rat do istrebljenja ili zarobljavanja protivničke baze. Svaka od pet „klasa” ima svoju specifičnu ulogu – laki tenkovi služe kao izvidnica koja markira pozicije protivnika; srednji i teški tenkovi idu u opkoljavanje i frontalni napad; lovci na tenkove (tank destroyers) igraju ulogu defanzivnog snajperiste; samohodna artiljerija sa bezbedne udaljenosti poliva otkrivene protivnike... Tako je u teoriji, a u praksi, pogotovo na gradskim mapama, sve preraste u divni, neplanski haos. Snažan potencijal igre za strategijom i timskim radom verovatno će doći do izražaja kada u punoj verziji bude implementiran sistem klanova i (pretpostavljamo) glasovne komunikacije.

Borbe, a posebno preživljavanje u njima i uništenje protivnika, donose novac i iskustvo, elemente koji vam omogućavaju otključavanje i kupovinu viših klasa vozila i bolje opreme. U aktuelnoj verziji igre ograničeni ste na sovjetska i nemačka vozila iz perioda od tridesetih godina prošlog veka do Korejskog rata, a za punu su obećani i arsenali SAD, Velike Britanije i, kasnije, Japana i Francuske (za ljubitelje teške egzotike). Svaka klasna specijalizacija podrazumeva progresiju (uz opciona račvanja) od beskorisnih, pre-WWII lakih tanketa do eksperimentalnih mastodonata koje je završetak rata sprečio da budu uvedeni u naoružanje. Nemački Maus tenk težine 200 tona, sovjetski IS-7, Ferdinand i drugi slični supermodeli zahtevaju višenedeljno posvećeno igranje.

Jedini realni problem sa betom jeste činjenica da zbog ograničenog broja participanata, početnik i igrač nižeg/srednjeg nivoa u multiplayeru biva uparen sa protivnicima koji su nemerljivo jači od njega. Prosečno tier 3 vozilo nalik na lovce tenkova SU-76 ili Marder II u sukobu sa Tigerom II, T-44 ili daleko bilo, Ferdinandom ili Mausom nema čak ni teoretske šanse, bez obzira na ugao iz kog gađa supertešku zvijer. Nikakva taktika ni preciznost tu ne pale, a ako promolite cev iz šipražja i napadnete nešto što je dvadeset i kusur tona teže od vas, bićete razvaljeni jednom granatom. Autori igre su, prema našem mišljenju, zaista preterali sa disproporcijom između lakih i teških vozila: StuG III sa dugim 75 mm topom i tungsten granatom uništio bi bez problema i M1 Abrams kada bi ga sa distance od 20 m pogodio u motor ili zadnji deo kupole (da ne govorimo o potencijalu za odvaljivanje gusenica), dok će u igri biti srećan ako štrpne 10 odsto oklopa IS-2 ili tenku slične kategorije (i time skrene pažnu na sebe te plati glavom, razume se). Iako ovo nije simulacija nego inteligentna pucačina, kompletna ideja igre sugeriše potrebu za boljim modelom štete ili makar implementacijom bonusa koje donosi prvi pogodak iz zasede. Ako izdržite stotinak partija, sakupićete dovoljno keša i iskustvenih poena da i vi pazarite nešto respektabilno i prevaziđete status topovskog mesa, a tada igra počinje da pokazuje svoje megazabavno lice. Ako puna verzija igre bude popularna (ne vidimo razlog zašto ne bi bila), problem sa matchmakingom će se automatski nivelisati pukim brojem ljudi koji će u jednom trenutku biti online.

World of Tanks biće besplatan kako za skidanje tako i za igranje, sa opcionim mikrotransakcijama za nestrpljive ili igrače sa ozbiljnijim takmičarskim pretenzijama. Puna verzija trebalo bi da donese i strateško-klanski sistem borbi vezan za osvajanje teritorija na mapi (nešto nalik na Global Agendu), kao i punu kvotu od 150 borbenih vozila. Ruska verzija igre puštena je u rad sredinom avgusta, a evropska i američka očekuju se na jesen.

Miodrag KUZMANOVIĆ