Kako je to biti plaćen za igranje video igara

Završili ste srednju školu i pitate se šta dalje? Studiranje, ubijanje volova u klanici ili ispiranje zlata na Peku? Da kojim slučajem živite u civilizovanom svetu, mogli biste, poput ovog mladog Britanca indijskog porekla, da radite u industriji igara.

SK: Predstavi se našim čitaocima.

Guršan: Zovem se Guršan Surana, imam 24 godine, trenutno sam zaposlen u Codemastersu, tačnije u njihovoj podružnici u Koventriju u Velikoj Britaniji. Moje radno mesto je tehničar za usaglašavanje (Compliance Technician), što je posao koji se svodi na osiguravanje poštovanja Microsoftovih standarda Games for Windows i Games for Windows Live pre nego što finalni kôd bude poslat na sertifikovanje. Druge stvari koje spadaju u opis mog radnog mesta jesu testiranje igara na različitim hardverskim konfiguracijama i testiranje funkcionalnosti menija/opcija u igrama. Deo sam tročlanog PC tima, a u mom odeljenju trenutno postoje i ekvivalentne ekipe za Sony i Nintendo konzole, kao i za Xbox 360.

SK: Kako se dobija posao u igračkoj industriji? Kako je tekao tvoj put od ideje do realizacije?

Guršan: Igram se od malih nogu, tako da sam, prirodno, oduvek sanjao o tome da jednog dana upadnem u taj svet, dizajniram/igram igre po ceo dan i budem plaćen za to. Nakon onoga što vi zovete srednjom školom (GSCE), seo sam i razmislio o tome šta bih tačno želeo da radim a da to bude vezano za igre. Shvatio sam da bih voleo da se bavim dizajnom, ali da nemam kvalifikacije za taj posao, tako da je jedini ulaz u industriju za mene predstavljalo QA (Quality Assurance) odeljenje nekog većeg izdavača, odakle bih (nadam se) kvalitetom dospeo do bolje pozicije na korporativnoj lestvici. Najbliža kompanija tog tipa bila mi je Codemasters. U QA odeljenju ostao sam oko godinu dana, da bih bio unapređen na posao CT koji sada obavljam. Kompanija stalno raspisuje interne konkurse, što predstavlja dobru osnovu za napredovanje.

SK: Na kojim si projektima do sada radio? Šta je ovih dana aktuelno za tebe?

Guršan: Moj trenutni fokus je Formula 1: 2010, nakon čega me čeka prelimirni posao na ranim verzijama Dirt 3 i Operation Flashpoint 3 (ova poslednja još nije najavljena, ali psst :). Projekti na kojima sam ranije radio bili su Grid, Dirt, Dirt 2, Turning Point, Bella Sara, Rise of the Argonauts, Emergency Mayhem, Hospital Tycoon, Overlord, Overlord: Raising Hell, Overlord 2, Jericho, Dirty Dancing, Damnation, Fuel, Leisure Suit Larry, Operation Flashpoint 2: Dragon Rising, Ashes Cricket 2009, Lord of the Rings Online.

SK: Možeš li nam opisati svoj prosečan dan na poslu?

Guršan: Tipičan dan počinje u devet ujutru dolaskom na posao, doručkom u kantini i čitanjem pošte dok učitavam bazu podataka sa bagovima i sa servera svlačim aktuelni build igre na kojoj radim. Stvar od koje se kreće je upoređivanje baze sa ispravkama koje postoje u trenutnom buildu, te označavanje koji je bag ispravljen, a koji je ostao nerešen. Samo testiranje igre varira od sprovođenja tačno definisanih testova nalik isprobavanju funkcionisanja oružja, vozila ili nečeg trećeg u skladu s tabelom projekta, igranja određenog nivoa 9000. put (ne preterujem) ili čak igranja cele igre od početka do kraja. Kada se nabasa na bag, prvo se potraži da li postoji u bazi. Ako ga nema, napravi se novi unos i označi se po stepenu ozbiljnosti kako bi razvojni tim mogao efikasnije da iskoristi svoje resurse.

Crunch faza, tačnije skup završnih testova pre izlaska na tržište, sasvim je drugačija. Pre svega, tada nam po pravilu sleduje ozbiljan prekovremeni rad – od vas se, dakle, očekuje da ako treba radite i vikendom ili da na poslu ostanete i po 18 sati (naravno, ovo kulučenje je kompenzovano slobodnim danima u normalnim fazama). Svi su uvek u panici tokom kranča, jer bi nalaženje baga klase 1 (problem najvećeg prioriteta, recimo zaglavljivanje ili pucanje igre) bilo apsolutna noćna mora. Moj posao u okviru PC sekcije je lakši nego posao mojih kolega koji rade sa konzolama, jer eventualne probleme klase 2 ili niže ostavljamo da budu rešeni u patchu i ne ponavljamo ceo proces testiranja.

Moj novi posao u odeljenju za usaglašavanje sa standardima pokriva softversko-hardversko testiranje igara i utvrđivanje da li poštuju ekstremno dugu listu Microsoftovih GfW/GfWL standarda, što je neophodno ukoliko želite jedan ili oba ta logoa na svom proizvodu. Jedan aspekt ovog posla uključuje i testiranje hardvera (volani, džojpedi i druge periferije). Moj tim testira i ponašanje igre na različitim konfiguracijama, što je užasno dug i zamoran proces u kojem igru isprobavate na sedamdesetak različitih mašina, a da ne pominjemo da se cela stvar mora ponoviti na različitim operativnim sistemima: Windows 7/Vista, XP, i to u 32-bitnim i 64-bitnim verzijama.

SK: Jesi li zadovoljan svojom platom?

Guršan: Zarađujem prosečnu platu za osobu sa mojim kvalifikacijama. Nije ništa posebno, ali je dovoljno za život i iznajmljivanje stana sa cimerima. Prednosti mog posla su fleksibilnost u radnim satima, kao i mali bonus ako igra na kojoj sam radio bude uspešna na tržištu. Tu su i besplatne kopije igara na kojima radimo, kao i velika fešta u ofisu na kraju svakog projekta.

Povremena putovanja u inostranstvo takođe spadaju u dobre strane ovog posla. Codemasters sarađuje sa mnogo nezavisnih developera, tako da se često ukazuje potreba za „on-site” testiranjem.

SK: Da li te ovaj posao ponekad i smori?

Guršan: Loša, zapravo dosadna i zamorna strana mog posla (novog i starog) jeste činjenica da prilično dugo radimo na jednom jedinom proizvodu, testirajući build za buildom iste igre. Posao ponekad zaista liči na rad u fabrici, na pokretnoj traci. Ovo nije lak posao, a to prvenstveno kažem zbog ljudi koji ga nikada nisu radili pa misle da je san snova. „Baš te briga, plaćen si da igraš igre ceo dan,” tipičan je komentar kada nekom kažem čime se bavim. Inače, zbog takvog posla ponekad ne mogu očima da vidim kompjuter kada dođem kući i svakako igram manje igara u slobodno vreme. Ako se igram zabave radi, to su isključivo vanserijski naslovi kao što su Assassin’s Creed 2 ili World of Warcraft.

Miodrag KUZMANOVIĆ