Nećemo preterati ako kažemo da je početkom osamdesetih godina prošlog veka Pole Position ljubiteljima trkačkih igara jednako značio kao što danas znače Gran Turismo ili Forza Motorsport. Za razliku od drugih proizvođača, kompanija Namco imala je jasnu viziju razvoja, koju je tako dobro pretočila u praksu da su igrači dobili vrhunski trkački naslov.

Pored grafike, koja je za tadašnje uslove izgledala kao da je sa onog sveta (Pole Position smatra se rodonačelnikom fotorealizma kod video igara), igru krase i unikatne komande. Naime, Pole Position dolazio je i u verziji sa sedištem (čitaj: kokpitom), papučicama za gas i kočnicu, odnosno obručem volana i menjačem sa dve brzine. U kombinaciji sa sjajnim gameplayem, sve je ovo doprinelo je tome da se igra gotovo momentalno popne na vrhove rang-listi.

Pole Position

Prvi deo ugledao je svetlost dana septembra 1982. godine (www.romnation.net/srv/roms/57307/mame103, 223 KB). Već smo nagovestili da igru krasi izuzetna grafika, ali ne treba zaboraviti ni činjenicu da je ovo prvi trkački naslov koji donosi mogućnost vožnje po realnoj stazi. Naime, umesto da implementiraju izmišljenu stazu, autori su se potrudili da na ekran prenesu izgled i osobenosti popularnog Fuji Speedwaya. Nalazite se u ulozi vozača F1 pred kojim je Grand Prix vikend. Kvalifikacije traju 90 sekundi, a vaš cilj je da krug kompletirate za maksimalno 73 sekunde. U zavisnosti od postignutog vremena obezbeđujete jednu od osam pozicija na gridu i odmah krećete u trku za naslov najboljeg. S obzirom na to da igra ne vrši gradiranje po pozicijama, cilj vam je da u naznačenom vremenu kompletirate sva četiri kruga, od kojih se trka inače sastoji. Bodovi se zaslužuju pređenim putem, baš kao i postignutim vremenom, odnosno brojem obilaženja.

Suludo je očekivati da je Pole Position simulacija – upravo suprotno, u pitanju je čista arkadna igra. Kontrole su jednostavne, a pažnju treba da usmerite na konkurenciju na stazi (formule se pojavljuju ispred vas kao na beskonačnoj traci), reklamne panoe odmah iza bankina, te vodene površine(!) koje vas znatno usporavaju. Bilo kakav, pa i najmanji dodir sa suparničkim bolidima ili reklamnim panoima (zanimljivo je to da su u pitanju imena stvarnih sponzora) dovodi do upečatljive eksplozije bolida i neminovnog gubitka vremena radi respawnovanja. Verovali ili ne, ovo je koncept koji je igru lansirao u nebesa. Nema izbora bolida, nema budženja performansi, nema izbora vozača. Kako nekad bejaše lako zadovoljiti apetite igrača, ehhh...

Pole Position II

Iako je igra harala svetskim fliperanama, Namco je već u oktobru 1983. godine na tržište izašao sa nastavkom. Pole Position II (www.romnation.net/srv/roms/57306/mame103, 142 KB) naizgled ne donosi mnogo toga novog. Opet, prvo učestvujete u kvalifikacijama, da bi vas nakon uspešno obavljenog posla čekali trka i „žongliranje” između reklamnih panoa i bolida koji se nesmanjenom žestinom pojavljuju ispred vas. Primećujemo to da je eksplozija bolida „masnija” nego ranije pošto sem dima i vatre naokolo sada lete i otkinuti delovi, točkovi itd.

Ipak, najveća novina jeste mogućnost odabira staze po kojoj ćete voziti. Fuji Speedwayu dodate su još tri staze, među kojima je i čuvena Suzuka.

Final Lap

Nakon čevorogodišnjeg zatišja, decembra 1987. godine konačno se pojavio treći deo – Final Lap (www.romnation.net/srv/download/rom/56092, 1,28 MB). Duga pauza nije donela samo promenu imena igre već i revidiranu grafiku, odnosno potpuno izmenjen sistem upravljanja. Kada je grafika u pitanju, ne treba očekivati čuda – zadržan je princip prikaza samo osnovnog, ali primećujemo digitalizovane formule (pojavljuju se Vilijams i Meklaren), tribine pune navijača, a tu je i efekat varničenja formula koje vas obilaze (tako specifičan za bolide iz osamdesetih godina). Takođe, pri vrhu ekrana nalaze se retrovizori.

Upravljanje je doživelo veliku transformaciju, pa je bolid znatno teže zauzdati na stazi (vozi se Suzuka). Nagle promene pravca izazivaju sumanuto klizanje i potrebno je mnogo vežbe da bi se ovladalo konjima ispod haube. Ako ništa drugo, dodir sa protivničkim formulama više ne izaziva eksploziju već „samo” okretanje na stazi. Nažalost, igra je zbog implementiranog sistema izgubila originalni duh i prepoznatljivi pickup&play sistem igranja.

Najvažniju novinu ostavili smo za kraj. Final Lap zapravo je multiplayer igra i dozvoljava linkovanje „kabineta”. Po fliperanama su često mogli da se vide primerci sa dva spojena kokpita koji su omogućavali instant uživanje u dubl maniru. Maksimalno je podržano osam igrača (četiri dupla kokpita).

Final Lap 2

Iako se Final Lap 2 (www.romnation.net/srv/roms/56087/mame103, 1,95 MB) pojavio tek avgusta 1990. godine, igrači nisu bili zapljusnuti talasom novina. Grafika je dorađena, poboljšanje se donekle oseća i na sistemu upravljanja, ali esencija prethodnika preovlađuje. Najveća novina jeste mogućnost izbora staze (ukupno ih je četiri – Monako, Italija, Japan i SAD), međutim primećujemo i to da je ovoga puta sve prošlo bez licenciranih trkališta. Naravno, i dalje je podržano linkovanje kabineta, što rezultuje podrškom za igranje do osam ljudskih igrača istovremeno.

Final Lap 3

Final Lap 3 (www.romnation.net/srv/roms/56088, 2,34 MB), koji se pojavio 1992. godine, ne donosi mnogo toga novog. Na meniju se ponovo nalazi izbor između četiri staze, koje (naizgled) nisu licencirane. Tu su Engleska, Španija, San Marino i Francuska. Logično, multiplayer podrška nije izostala.

Final Lap R

Poslednja igra u serijalu (bar kada su arkadni aparati u pitanju) Final Lap R (www.romnation.net/srv/roms/56089/mame103, 5,05 MB) pojavila se 1993. godine. S tehničke strane, ovo je ubedljivo najkvalitetniji nastavak. Grafika je izuzetno detaljna i lepa, a autorima se pohvale moraju uputiti i na dočarani osećaj brzine. Treba napomenuti to da je igra urađena pod FIA licencom, te da je za njeno nastajanje posebno zaslužan tim Vilijams. I ovoga puta igračima su na raspolaganje date četiri staze – Nemačka, Mađarska, Brazil i Belgija, a pojavljuju se i četiri F1 bolida – Vilijams, Ferari, Beneton i Meklaren.

Vladimir PISODOROV