Nintendo je igračkom svetu oduvek bio poznat kao „nežnija strana kupovine”. Do izlaska konzole N64, igre su uglavnom bile za porodičnu zabavu i bez nasilja. Međutim, ponekad su se rađali naslovi kao što je King of Demons (1995).

U ulozi ste Abela, momka koji je dovoljno razuman da nosi pištolj sa sobom i dovoljno baja da ispaljuje hadokene. Abela izdaje njegov nekadašnji prijatelj Bayer, koji je postao demon i žrtvovao Abelovu ženu, dok ista sudbina čeka i njihovu ćerku. Našem junaku jedino preostaje da prođe kroz sam pakao da bi (možda) pronašao svoje dete i spasao je nesrećne sudbine.

Dobar deo igre liči na Castlevaniju, s tim što glavni lik koristi pištolj, a potom na scenu stupaju Altered Beast elementi. Abel će moći u četiri navrata da se pretvori u jedan od tri demonska oblika, svaki sa svojim sposobnostima. Put kroz pakao je neočekivano lak i brz (igra se može preći za pola sata), ali i poprilično upečatljiv. Igra je puna nasilja, krvi, mučenih duša i smrti. Štaviše, od dva moguća kraja u igri teško je odlučiti se koji je tragičniji. Iako nije izazovna, igra odiše veoma teškom atmosferom.

King of Demons izgleda zaista lepo. Pozadine su detaljne i veoma maštovite. Likovi su poprilično sitni, ali zato veoma tečno animirani. Zasebno, pesme u igri su kvalitetne, dok se samo neke slažu sa dešavanjima na ekranu.

Miodrag KOVAČEVIĆ