Iako Final Fantasy XI još živi, Square Enix je odlučio da kreira jedan novi svet, sa prilično sličnom idejom, donekle sličnim klasama, ali umnogome otvoreniji i fleksibilniji.

Novi FF neće biti direktan nastavak prethodnog MMO naslova. Četrnaestica je smeštena u region Eorzea, u svet po imenu Hydaelyn. Njegovi stanovnici uživaju zaštitu veća od dvanaest bogova, što ih, međutim, nije sprečilo u tome da se podele na manje gradove-države i počnu međusobno da ratuju. Najveći i najpoznatiji od tih gradova su velika luka Limsa Lominsa, pustinjski grad Ul’dah, Gridania smeštena usred prastare šume i Ishgard, planinski bastion. Kako to obično biva, njihove međusobne čarke iskoristila je nova, nepoznata sila i napala ih sa severa. Gradovi su obustavili međusobne sukobe i počeli da se pripremaju za novi veliki sukob, ali u trenutku kada budete bačeni u taj svet tamo vladaju zatišje i neka vrsta hladnog rata.

Što se likova tiče, možete birati da igrate kao Hyur, rasa s visoko razvijenom tehnologijom i kulturom, zatim Miqo’te, mačkoliki lovci koji izbegavaju kontakt s drugim rasama, slatki, mali Lalafell, nomadski narod Elezen, donekle slični vilenjacima iz drugih fantasy naslova i na kraju džinovi Roegadyn naklonjeni životu na moru. Svaka od ovih rasa ima i po nekoliko podvrsta, a sledi deljenje na određene discipline koje dodatno određuju lik koji ćete igrati. To su Disciples of War, Disciples of Magic, Disciples of Land i Disciples of the Hand. E sada, i pored svega ovoga, ono što će verovatno u najvećoj meri razlikovati Final Fantasy XIV od drugih MMO naslova jeste to što nas neće dočekati klasično levelovanje, standardne klase i profesije, već se možete oprobati u svemu pomalo. Square Enix je to nazvao sistemom Armory, a on bi se najlakše mogao objasniti tako što likovi nisu ograničeni klasom ili profesijom već su slobodni da vreme provode kako god žele u zavisnosti od toga šta drže u ruci (mač, štap za pecanje ili oklagiju, na primer). Broj setova opreme koje možete imati praktično je neograničen, njome u potpunosti možete izmeniti primarnu svrhu vašeg lika, a kroz ceo taj proces gear zapravo leveluje umesto vas. Zamisao je očigledno bila da se igračima poveća mogućnost samostalnog uživanja u igri. Naravno, za neke teže lokacije ili protivnike neophodno je igrati u grupi, ali ovaj sistem omogućava vašem liku da u većini drugih situacija bude u potpunosti samodovoljan, a da i ne govorimo o raznolikosti igračkog iskustva koju je moguće postići s jednim jedinim likom.

Betu smo započeli na brodu koji putuje za Limsa Lominsu i koji iznenada upada u oluju. Uskoro će se ispostaviti da to nije samo obično nevreme već da je brod pod napadom agresivnih meduza. Odmah bivate bačeni u borbu, međutim nakon nekog vremena iz morskih dubina izranja fantastično ogromno stvorenje, manji monstrumi beže i nakon zatišja koje će uslediti vi stižete u luku. Nakon ovog efektnog uvoda i fantastične scene bića koje izranja i nadnosi se nad brod (pretpostavljamo da je u pitanju Levijatan), sledi kratak uvod u zbivanja u gradu, upoznavanje s nekim bitnim likovima i lokacijama, prvi questovi i tako dalje. Već tu vidimo koliko je zapravo razgranat i dobro osmišljen sistem crafting profesija. Naime, Disciples of the Hand nude različite zadatke koji se uglavnom svode na razne vrste zanata, dobavljanje ili obradu sirovina, odnosno kupoprodaju tih dobara.

Pored toga, tu su i manje-više klasični questovi. Valja napomenuti to da u igri postoje i Guildleves, neka vrsta kartica sa sličicama raznih heroja i događaja. Kada vam daju neki quest, NPC-jevi će vam često dati i jednu od tih kartica, koja vam, u zavisnosti od zadatka koji treba da obavite, omogućava ulazak u neku inače zatvorenu zonu, daje ovlašćenje da uzmete neki predmet, dozvolu za lov i slično. Međutim, ove karte vam omogućavaju i pristup različitim portalima, koji u okvirima zadate misije pružaju brz način putovanja po zemlji. Kod većine guildmastera možete odabrati između nekoliko questova različite težine i sadržaja, a za većinu njih potom imate i izbor da li ćete ih raditi sami ili u družini.

Sve je ovo zanimljivo i zabavno, međutim postoji jedna stvar koja može da odbije igrače, posebno na početku. U pitanju je mnogima veoma bitan aspekt igre – sistem borbe. Iako je kompletna Armory ideja zanimljiva i nagoveštava raznoliko i opšte igračko iskustvo (ono što bismo u većini drugih MMO igara dobili tek kreiranjem i levelovanjem više altova), kada dođe do samog okršaja, utisak je u najmanju ruku nezgrapan. Da biste uopšte ušli u borbu, morate da uđete u aktivni režim. Prvo morate da naciljate protivnika (klikom na njega ili tasterom ’Tab’ za izbor najbližeg), zatim da kliknete na izabrano dugme da biste izvukli oružje. Tek tada se na dnu ekrana pojavljuje traka sa mogućnostima i vrstama napada (magije, udarci i slično). Možda sve ovo ne zvuči tako strašno, ali smatramo da je moglo biti osmišljeno mnogo, mnogo elegantnije.

Final Fantasy XIV, kao i svaki FF pre njega, izgleda prelepo. Kako animacije tako i sâm svet igre prepuni su momenata koji oduzimaju dah. Na kraju se samo postavlja pitanje uspešnosti ove igre. S jedne strane je veliki broj fanova koji već igraju jedanaesticu i pitanje je da li će odlučiti da napuste s mukom izgrađene likove i svet i pređu na novu igru. S druge strane je mahom zapadni svet, u ogromnoj meri razmažen WoW-om i sličnim igrama. Čak i ako rezultat bude u još većoj meri poboljšan u odnosu na trenutnu betu, malo je onih koji bi se upustili u avanturu igranja dva MMO naslova odjednom. No, nadajmo se da Square Enix ipak zna šta radi.

Jovana KUZMANOVIĆ