.rs

Strategija širokopojasnog pristupa – WiMax za svakoga?

Jasna Matić

Kraj meseca označiće i kraj .yu domena. Nostalgičari će žaliti, drugi likovati, jer skraćenica „yu” više nigde neće biti u upotrebi, a neki će tek tada shvatiti šta su propustili da blagovremeno urade dok je domen još bio živ. Širom Weba ostaće nepostojeći linkovi koje niko neće ispravljati (recimo po forumima), a bivši korisnici email adresa sa završetkom .yu shvatiće da bi bilo poželjno promeniti kontakt email na svim servisima gde su se prijavili sa sada nepostojećim adresama.

I to je to. Mladi naraštaj, naš novi domen .rs porastao je i prerastao svog pretka sa više od 50 hiljada registracija. Ostaće sećanje na njegovog pretka i svedočenja požutelih Web stranica na kojima se pominje.

Telenor nas iz meseca u mesec obraduje otvaranjem novih internet parkova. Ovog puta u Studentskom parku u Beogradu instalirana je oprema i u naredne dve godine svi posetioci ovog parka moći će besplatno da koriste bežični Internet. Podsetimo da je ovaj park bio prvi koji je Telenor pokrio 3G Internetom sa USB modemima, ali je odmah bio poharan. Ovoga puta se to neće desiti, jer bežična oprema nije nadohvat ruke huliganima.

Strategija za brzi Net

Tokom avgusta Ministarstvo za telekomunikacije i informaciono društvo sprovelo je javnu raspravu radi pribavljanja mišljenja stručne i šire javnosti o nacrtu Strategije i Akcionog plana za razvoj širokopojasnog pristupa u Republici Srbiji do 2012. godine. Prvobitni nacrt može se naći na adresi www.mtid.gov.rs/upload/documents/strategija_BB.pdf. Kakva je situacija na ovom polju najbolje govore reči ministarke Jasne Matić koje je ona izgovorila na okruglom stolu održanom u sklopu javne rasprave.

Ministarka je ocenila da Srbija spada u grupu zemalja koje imaju najsporiji protok podataka preko interneta. „Lošem protoku doprinose infrastruktura koja nije na odgovarajućem nivou, visoke cene i terminalna oprema koja je skupa i ne postoji za građane sa posebnim potrebama. Prioriteti razvoja širokopojasnog pristupa za prenos informacija u Srbiji jesu povećanje tehnoloških inovacija, stvaranje jedinstvenog informacionog prostora i povećanje dostupnosti Intereneta”. Prema njenim rečima, telekomunikacije su bile zapostavljene, ali se i dalje smatraju nečim što je moderno, luksuzno i ne spada u osnovne potrebe društva. „Postoje čak i mišljenja da telekomunikacije ne spadaju u infrastrukturu”. Dodala je da su telekomunikacije infrastruktura našeg doba koja privredi može da obezbedi konkurentnost na globalnom tržištu, a građanima bolji kvalitet života. Istraživanja Svetske banke iz 2009. godine pokazuju da povećanje broja širokopojasnih priključaka od 10 odsto dovodi do povećanja bruto društvenog proizvoda za 1,3 odsto. „Prema tim podacima Srbija je sada na poslednjem mestu”, naglasila je ministarka. Prema njenim rečima, razvoju širokopojasnog pristupa trebalo bi da doprinese neutralna mogućnost pristupa Internetu, nadzor na tržištu, zaštita korisnika, praćenje i unapređenje kvaliteta.

Matićeva je istakla da bi trebalo prilagoditi i zakon o planiranju i izgradnji, koji je kočnica razvoja telekomunikacione infrastrikture. Mišljenje stručnjaka u MTID je da su minimalni uslovi za širokopojasni pristup za privatne korisnike protok od četiri megabita u sekundi u fiksnoj mreži, odnosno 512 kilobita u mobilnoj telefoniji. Jedan od ciljeva strategije je definisanje uslova u kojima će se dostići stepen penetracije širokopojasnih priljučaka od najmanje 20 odsto ili 1,2 miliona prilključaka do 2012. godine.

Kada već pominjemo državne stvari, rećićemo i da će se 6. i 7. oktobra u Beogradu održati trinaesta konferencija E-governance. Više detalja na www.e-drustvo.org/isdos.htm.

Provajderi

Kod provajdera su pred leto bile najaktuelnije kupoprodaje, ali su one, po svemu sudeći, zamrznute tokom leta. Pogledajmo šta su zanimljivo provajderi ponudili korisnicima.

Telekom Srbije stalno implementira nove ADSL kapacitete širom Srbije. Navoditi u časopisu sve nove kapacitete po centralama ima sve manje smisla, pa vas upućujemo na stranice provajdera koji vode najpedantniju evidenciju noviteta (www.verat.net) i daju najbolji pregled po mrežnim grupama i centralama (www.eunet.rs/cms/adsl-centrals.php?lang=sr).

Kada smo već kod ADSL pristupa, pomenimo da je Beotel uveo pakete Mega (8192/768 Kbit/s) i Giga (16384/768 Kbit/s) ADSL PRO. Više detalja možete naći na www.beotel.rs/?strana=52&sekcija=glavna&vesti=1&katv=1&jezik=1#vst121, a posebno je zanimljiva napomena da se može desiti da vaša telefonska linija ne ispunjava tehničke uslove za željene brzine. Zbog toga će BeotelNet svakog korisnika ovih pakete blagovremeno obavestiti o mogućnostima i predložiti mu najbolje rešenje. Neobee je korigovao cenu ADSL HOME 4096 paketa i ona sada iznosi 2372,88 dinara mesečno.

VeratNet je pored svoje poznate ponude WiMax konekcija za firme pod nazivom BizConnect ponudio ovu vrstu pristupa i fizičkim licima u Beogradu, Novom Sadu i Pančevu pod nazivom Connect. Za primenu Connecta nije neophodna optička vidljivost između uređaja i bazne stanice, pa se očekuje da će, pre svega, zadovoljiti brojne korisnike koji do sada nisu imali mogućnosti za brz pristup Internetu. Više detalja možete naći na www.verat.net/sr/novosti/2009-08-12/veratnet-wi-max-paketi-i-za-privatne-korisnike.

Pažljiviji čitaoci ovih stranica setiće se napisa iz junskog broja (www.sk.rs/2009/06/skin02.html) o problemu dozvola za nove WiMax bazne stanice. Od RATEL-a nikada nismo dobili odgovor i pored obećanja, tako da ostaje da se vidi kako će izgledati „rat za WiMax” u svetlu najavljenog i više puta odlaganog tendera, tri nosioca sadašnjeg odobrenja za korišćenje frekventnog opsega, države i korisnika čiji je broj, po svemu sudeći, u porastu.

U poslednje vreme provajder Madnet sa sedištem u Pančeva povukao je niz ozbiljnih poteza. Prema najnovijim informacijama, u sistem ovog provajdera integrisan je PC Centar iz Plandišta koji je izgubio odobrenje za pružanje internet usluga, kao i još dva manja provajdera, radno vreme podrške i tehničke ekipe je prošireno i na dane vikenda i uveden je call centar preko broja sa prefiksom 0700, kako bi svi korisnici mogli da dobiju podršku po ceni lokalnog poziva. Nakon proširenja mreže, u septembru kreću u akciju priključenja korisnika na bežični WDSL+ sistem na 5 GHz, uz naknadu od 1500 dinara (www.madnet.rs/onama/vesti.php#200908121300).

Telenor je proširio svoju ponudu 3G Interneta kroz novi paket pod nazivom „Ista cena”. Reč je o paketu koji svakog meseca za fiksnu sumu od 1480 dinara bez poreza i taksi nudi 5 GB saobraćaja. Ukoliko vam to nije dovoljno, možete dopunjavati svoj račun kao što to čine prepaid internet korisnici. Do kraja godine, dužina ugovorne obaveze za kupovinu modema po ceni od 590 dinara traje samo šest meseci. Ujedno, Telenor je svim korisnicima postpaid internet paketa omogućio besplatno korišćenje Kaspersky paketa InternetSecurity.

Vlasnik SBB-a postao je i većinski vlasnik vodećeg slovenačkog operatera kablovske televizije koji ima tržišni udeo od 40 odsto. Naredni period pokazaće šta će ova akvizicija doneti na polju regionalnih usluga prenosa slike, zvuka i podataka.

Dušan DINGARAC