Domaća blogerska scena

Internet je za sve, od 7 do 107 godina

Poznato je to da među korisnicima Interneta u Srbiji dominiraju pripadnici muške populacije i, naravno, mlađi ljudi. Broj korisnika koji imaju više od 50 godina veoma je mali.

Zbog toga zadivljuje svaki pojedinačan primer koji pokazuje da uvek ima prostora i mogućnosti da se situacija promeni. Jedan od najboljih jeste primer Milice Stojković, slikarke i violinistkinje, koja redovno održava ne jedan, već 11 blogova! Postavila je i 64 svojih autorskih video radova na YouTube, a uspešno je završila i školu web novinarstva. I sve to sa 77 godina!

Od kada koristite Internet i šta vas je privuklo u virtuelnoj interakciji?

Mnogi kreativni motivi podstakli su moju neizmernu energiju i krenula sam u nove aktivnosti. Pre dve godine na kursu web novinarstva u UNS-u otvorili su mi se vidici i nebrojene mogućnosti brzog pribavljanja informacija, kao i prezentovanja svog rada. Do tada sam koristila samo email.

Zašto ste se odlučili da otvorite čak jedanaest blogova? Kako uspevate da ih uskladite, da postujete aktivno na svakom od njih?

O, pa u početku sam imala samo jedan blog i kroz obavezne zadatake novinarskog kursa uporno sam provlačila svoje omiljene teme: prikaze koncerata, izložbe slika i drugih kulturnih dešavanja. Dok sam bila u aktivnom radnom odnosu, kreirala sam oko 300 reklamnih spotova za koncerte RTS-a, Francuskog kulturnog centra, Udruženja kompozitora Srbije, za festival Beogradsko proleće, druge radio i TV emisije i bilo je logično da se sada posvetim sopstvenim autorskim video prilozima. Sada sama pišem, snimam kamerom, montiram i podvlačim muziku.

Koliko dugo ste novinar? Da li vas je novinarstvo približilo Internetu?

Novinarstvo je proizišlo iz velike potrebe. Mada sam svirala u Simfonijskom orkestru RTS-a i radila kao predstavnik za štampu i propagandu te ustanove, redovno sam pisala i za centralni list RTS-a „Informator”, a povremeno i za dnevnu štampu i časopise i kreirala reklamne TV spotove. Možda sve to nije bilo presudno za orijentaciju ka Internetu, ali je predstavljalo srećan spoj muzike, umetnosti i novinarstva.

Šta je još Internet za vas? Šta predstavlja, sem toga što vam daje mogućnost da delite svoja iskustva i interesovanja sa svetom?

Nepregledne su mogućnosti Intereta za samopredstavljanje umetnika. Treba shvatiti koliko ljudi u celom svetu istovremeno prati sajtove istomišljenika ili omiljenih kreatora. Samo jedan moj video prilog za godinu dana je videlo 4888 posetilaca! Zar to nije izuzetno zadovoljstvo i puna satisfakcija?

Ko vam je ukazao na mogućnosti social networking sajtova kao što je YouTube i blogova? Da li su vam takvi sajtovi odmah privukli pažnju ili vam je Internet isprva bio interesantan zbog nečeg drugog?

Intenzivnim radom u školi web novinarstva u UNS-u prešla sam najvažnije programe. You-Tube je bio pravo mesto za plasiranje mojih video radova, priloga u kojima se pokazuje moje profesionalno umeće: iskustvo muzičara, novinara i slikara, što je podrazumevalo da se od kamere nisam odvajala.

Kada ste naučili da koristite kompjuter i u koje svrhe? Da li ga sada koristite isključivo za kreiranje autorskih tekstova i video radova, kao i za Internet interakciju?

Tek 2004. godine uspela sam da sakupim sredstva za kupovinu najprostijeg kompjutera. Pošto sam u Photoshopu svoje crteže samouko obrađivala, firma Informatika me je poslala u školu „Vinča” na napredni kurs, gde sam dobila međunarodni sertifikat za Adobe Photoshop CS3. Želela sam da prikažem javnosti svoje umetničke slike rađene kompjuterskom tehnikom, ali nisam imala mogućnosti da dobijem neku galeriju. Pokušala sam to da ostvarim na ogromnom nebu Interneta. S obzirom na to da ne govorim engleski već francuski i ruski jezik, vredno sam učila i za kompjuterom provodila i po dvadeset časova dnevno. Mnogo vremena potrošeno je na istraživanja. Od samog pojedinca, njegovog obrazovanja, talenta i rada, i opet samo velikog rada zavisi kvalitet nečijeg prisustva u globalnoj javnosti.

Moji blogovi isključivo prate kulturna dešavanja i ne preuzimam tuđe priloge. Putem Googlea pronašla sam više od 200 linkova sa svih kontinenata koji vode ka mojim prilozima. Pišu mi nepoznati ljudi svih generacija, a moja poruka svim profesionalnim novinarima, kreatorima i umetnicima glasi: godine nisu prepreka! Brišu se granice između generacija, a zahvaljujući Internetu, mojim novim saznanjima i aktivnošću ponovo doživljavam mladost.

Iris MILJKOVIĆ