Istorija prenosnih muzičkih plejera

Prenosni audio uređaji napunili su 55 godina i njihova uloga u savremenom društvu je neprocenjiva. Oni su sveprisutni, izuzetno pristupačni i moćni

Nekima od nas muzika je nezaobilazan sastojak svakodnevnog života. Kod kuće, dok odmaramo, na putu do škole ili posla, na stanici dok čekamo gradski ili međunarodni prevoz, u kolima, autobusu, avionu ili spejs-šatlu minute i sate ispunjavaju raznorazne melodije. Veliki broj mladih ljudi poseduje neki od prenosnih multimedijalnih plejera, ali ne pamti uređaje koji su i u prošlosti omogućavali da svoju omiljenu muziku ponesemo sa sobom. Ovo je priča o muzici i njenoj dostupnosti, o trnju i zvezdama prenosnih uređaja za njeno reprodukovanje i prilika da možda najznačajnijem uređaju od svih poželimo srećan trideseti rođendan.

Rokenrol na radiju

Tih 50-tih godina prošlog veka rođen je rokenrol. Radio je emitovao hitove i tako je muzika doživela još jednu evoluciju. Počela je masovna histerija, praćena veoma ozbiljnim ulaganjima u muzičku industriju. Velike kompanije utrkivale su se u tome koja će pre stići do najvećih zvezda tog vremena: Džerija Li Luisa, Elvisa Prislija ili Džonija Keša. Svi su želeli da čuju novu pesmu odmah pošto bi se pojavila i radio je bio nezaobilazna mašina svakog doma ili kancelarije. Ipak, nedostajala je mogućnost da se muzika sluša u pokretu, dok se neki posao obavlja van doma ili kancelarije, tamo gde nema priključka za struju. Pravu revoluciju tih godina iznedrila je saradnja kompanije Texas Instruments i odseka Regency kompanije I.D.E.A (Industrial Development Engineering Associates). Inženjeri iz Texas Instrumentsa ponudili su mnogim velikim kompanijama koje su se bavile izradom kućnih radio-aparata najnovije germanijumske tranzistore sa ciljem dizajniranja prvog prenosnog radija, ali je svaka od tih ponuda bila odbijena. Obraćanje kompaniji iz Indijane usledilo je tek nakon nekoliko meseci pokušaja dogovora sa najvećim igračima. Konačno, 18. oktobra 1954. godine svet je ugledao prvi prenosni tranzistorski radio Regency TR-1, prodavan po ceni od 50 američkih dolara (što bi danas bilo oko 400 dolara). Njegov izumitelj Ričard Kouk (Richard Coch) vrlo ubrzo je patentirao dizajn uređaja i dodelio mu vrednost u kompaniji za koju je radio (I.D.E.A.). U godinama koje su sledile, TR-1 se pojavio u nekoliko različitih boja. Ovakav uređaj je za to vreme bio vrhunska tehnološka naprava koja, iako je koristila bateriju od 22,5 V, nije mogla da se pohvali dugotrajnom aktivnošću. Primao je samo amplitudski modulisan radio-signal (AM). Uprkos visokoj ceni, prodato je više od 150.000 ovakvih plejera, koji su tada više predstavljali statusni simbol nego naročito upotrebljiv prenosni radio-prijemnik.

Gramofon za poneti

Jedan od najznačajnijih audio pronalazača prošlog veka Henri Klos (Henry Kloss) 1962. godine dizajnirao je prvi prenosni stereo sistem KLH Model 11. Uređaj je bio spakovan u kofer, a sadržavao je podsistem za puštanje ploča, AM prijemnik i par zvučnika. Iako je za funkcionisanje i dalje bila neophodna struja iz utičnice, ovaj uređaj je doprineo razvoju prenosnih stereo uređaja u velikoj meri, prevashodno zahvaljujući dimenzijama i načinu izrade koji su poslužili kasnijim sistemima. Uređaj je imao potenciometre za Volume, Balance, Treble i Bass, prekidač za prebacivanje funkcije sa gramofona na radio, kao i prekidač mono/stereo za tip reprodukcije. Bio je u stanju da pušta ploče četiri tipa (na 16, 33, 45 i 78 obrtaja u minutu).

Ubrzo nakon pojave modela KLH, pokušavalo se sa umetanjem sličnih uređaja u automobile, uprkos veličini samih uređaja. Kao što je poznato, ova ideja nikada nije doživela masovnu proizvodnju, ali je dodatno uticala na razvoj novog nosača zvuka koji će promeniti svet. Prvo se pojavio takozvani 8-track, metalnog kućišta, sa megnetnom trakom na koju je nasnimljena muzika. Razvoj ovog nosača zvuka finansirala je kompanija Ford, a krajem 60-tih godina u mnogim modelima mogao se naći podsistem za njihovu reprodukciju. Iako uspešan u ovom segmentu, 8-track nikada nije postigao komercijalan uspeh u meri u kojoj su to njegovi kreatori očekivali. Uloga vodećeg prepuštena je proizvodu kompanije Philips, razvijenim pod imenom Compact Cassette, a nama poznatom prosto kao audio kaseta. Godine 1963. holandska kompanija je u Evropi predstavila audio kasetu, u SAD godinu dana kasnije, a 1965. godine u Nemačkoj je počela njihova masovna proizvodnja. U početku su bili dostupni samo muzički naslovi kćerka-kompanije holandskog giganta, ali su ubrzo svetlost dana ugledali i modeli koji su se mogli presnimavati. Cena jedne nasnimljene kasete u to vreme je iznosila oko 6 američkih dolara (današnjih 50 $). Prvi uređaji za snimanje pojavili su se ubrzo, a predvodio ih je Norelco Carry-Corder 150, prvi uređaj za snimanje na audio kasete. Težak oko kilogram i po i pokretan pomoću pet AA baterija, Carry-Corder je posedovao izuzetan mikrofon i bio je omiljen među novinarima krajem 60-tih godina. Audio kasete obeležile su narednih dvadesetak godina muzike, iako su ploče i dalje bile veoma aktuelne.

Imperija uzvraća udarac

Pre tačno 30 godina, gigant elektronske, ali i muzičke industrije, japanska kompanija Sony, predstavila je svetu prvi u nizu svojih prenosnih audio plejera pod brendom Walkman. Izumitelj Nobutoši Kihara je 1978. godine prema zahtevima potpredsednika Akija Morite dizajnirao TPS-L2 (kodni naziv prvog Walkmana). U Japanu je ovaj model predstavljen 1. jula 1979. godine. Jedna zanimljiva anegdota kaže da je Morita bio nezadovoljan imenom brenda i da je želeo da ga promeni, ali su ga savetnici ubedili da je prekasno, jer je reklamna kampanja već bila u toku i da bi gubici bili preveliki. Sigurni smo u to da je Morita kasnije bio više nego zadovoljan imenom, jer je upravo reč Walkman postala sinonim za sve audio prenosnike u budućnosti, čak i za one drugih proizvođača.

Pravi novitet u izradi uređaja bio je zapravo princip uklanjanja nepotrebnog. Dimenzije TPS-L2 bile su nešto veće od veličine same kasete, a razlika je bila jedino u delu sa elektronikom glave za čitanje. Podsistemi za brisanje kasete i snimanje, kao i zvučnik izostavljeni su, i tako smo dobili prvi komercijalni plejer. Prvi Walkman imao je dva ulaza za slušalice da bi dvoje ljudi moglo istovremeno da sluša reprodukciju, ali i duple kontrole izlazne snage (za svaki kanal). Još jedna zanimljiva odlika ovog modela bilo je i takozvano „hotline” dugme. Pritiskom na ovo dugme jedan korisnik je mogao da pomoću ugrađenog mikrofona preko muzike koju je puštao plejer prenosi i neku poruku drugom korisniku, recimo onom koji je slušao nekoliko desetina metara dalje, putem kabla. Prodavan po inicijalnoj ceni od 35 dolara (današnjih 275 dolara), Sony TPS-L2 nije bio jeftin, ali je, zahvaljujući praktično novom tržištu koje je stvorio, ubrzo postao apsolutni hit na tržištu i tako prokrčio put prodaji više miliona primeraka porodice kojoj je pripadao. Godinama su se i drugi proizvođači širom sveta uključivali u trku, što je naposletku dovelo do obaranja cena i konačne situacije u kojoj je Walkman bio pristupačan svim slojevima društva.

Nakon inicijalnog uspeha serijom Walkman, Sony nije odustajao od bombardovanja tržišta raznim idejama. Razvoj CD (Compact Disc) tehnologije zahtevao je uvođenje prenosnih plejera ovog novog i kvalitetnijeg nosača zvuka. Ubrzo nakon predstavljanja prvih CD plejera, Sony je 1984. godine na tržište izbacio Discman D-50, prvi prenosni plejer kompakt diskova. Pravi poduhvat u dizajnu ovog uređaja bila je minijaturizacija svih delova sistema kako bi plejer zapravo bio kompaktnih dimenzija. Problem je predstavljalo napajanje, jer je novom sistemu bilo potrebno mnogo snage. Sony je dizajnirao veliki broj battery packova, a najveći uspeh imao je EPB-9C koji je, pored napajanja, imao i ulogu zaštite celog uređaja, ali i sistem vešanja, jer je jedini način nošenja ovog uređaja bio uz pomoć pojasa preko ramena. U okviru uređaja nije bilo nikakvih sistema za zaštitu reprodukcije od potresa, pa je korisnik morao da bude veoma pažljiv dok je prenosio D-50.

Za kasnije inkarnacije Walkman i Discman brenda, ali i uređaja drugih proizvođača iste namene, razvijane su nove tehnologije. Daljinski upravljači, ugrađivanje digitalnih risivera AM/FM signala, tehnologija za čitanje diskova u pokretu – ESP (Electronic Skip Protection) i LCD displeji samo su neke od njih. Sony je nastavio da koristi brend Walkman, stavljajući ga na MD (MiniDisc) plejere, MP3 CD plejere, mobilne telefone (pod brendom SonyEricsson), ali i na nove multimedijalne plejere. U godini u kojoj slavi 30. godišnjicu, Walkman brend je u teškom položaju jer mora da se nadmeće sa konkurencijom, pre svega sa čedom kompanije Apple.

Novi pravci

Razvoj prenosnih plejera težio je digitalizaciji. Nakon uvođenja u upotrebu CD-a, miniDisca i drugih formata, bilo je pitanje vremena kada će prvi uređaji biti u mogućnosti da sa nekakvog lokalnog hard diska unutar plejera puštaju digitalne formate poput popularnog MP3. Postoji mnogo legendi o tome koji je MP3 plejer prvi predstavljen na svetskoj sceni. Današnje znanje govori nam da je to bio Eiger Labs MPMan F10, iako je praktično u isto vreme izašao i mnogo popularniji Diamond Multimedia Rio PMP300.

MPMan imao je samo 32 MB memorije za skladištenje muzike, a za dodatnih 70 dolara bilo je moguće proširiti memoriju do 64 MB. Kako MPMan nije bio baš dobro primljen u svetu, lovorike je pobrao Diamondov takmac Rio. Veličine špila karata, crni plejer je imao LCD ekran i kontrolni prsten sa dugmićima. Imao je kontrole za preskakanje numera unapred i unazad, ponavljanje, random play i četiri preseta ekvilajzera. LCD ekran je prikazivao samo redni broj tekuće numere, a sam plejer je podržavao MP2 i MP3 formate različitih bitrateova, uključujući i varijabilni (VBR). Rio je bio opremljen sa 32 MB interne memorije, te proširiv SmartMedia karticama, a napajan je jednom AA baterijom koja mu je omogućavala osam do deset sati neprekidne aktivnosti. Cena ovog modela iznosila je 200 američkih dolara, a vrlo brzo su počeli da izlaze i naslednici, koji su za 50 dolara više nudili redizajniran (ili drukčije obojen) spoljašnji deo i povećanu internu memoriju na 64 MB. Konekciju sa računarom Rio je ostvarivao preko paralelnog porta, uz korišćenje naročitog RioPort konektora.

iPod i kineska poplava

Apple je zaista posebna kompanija. Ako pogledate unazad, on je uradio izuzetan posao vodeći se vrlo jednostavnom idejom – gledaj šta drugi ljudi rade i uči se na njihovim greškama. Ako ste gledali film „Pirates of the Sillicon Valley”, mogli ste da čujete kako osnivač Apple Computersa Stiv Džobs (Steve Jobs) citira rečenicu Pabla Pikasa: „Dobri umetnici kopiraju, veliki umetnici kradu”. Godine 2001. svetu je predstavljen prvi iPod, prenosni MP3 plejer najnovije generacije, sa akcentom na ukupan utisak koji potrošač-kupac može da stekne nakon korišćenja. Dizajn je bio vrhunski za to vreme, hard disk od 5 GB bio je dovoljan da se napuni sa 1000 MP3 pesama, a uz sve to plejer je posedovao i revolucionaran korisnički interfejs. U početku iPod je bio kompatibilan samo sa Mac računarima, te je, da biste napunili plejer pesmama, bilo je potrebno da pomoću adekvatnog softvera sopstvene ripovane CD-ove u MP3 formatu prebacite na plejer.

Dve godine nakon izlaska prvog iPoda, Apple je otišao korak dalje i izdao iTunes, softver koji i dan-danas predstavlja ozbiljan deo kolača zarade kompanije Apple. Po ceni od jednog dolara (tačnije 99 centi) omogućeno je legalno skidanje pesama iz iTunes prodavnice, što je Appleu omogućilo da izbegne sve vrste tužbi muzičke industrije, a pri tom i da ostvari dodatne prihode. Te 2003. godine uveden je i patentirani Touch Wheel, koji do danas ostaje zaštitni znak game iPod proizvoda. Cene iPod uređaja nikada nisu bile male, a Apple i sada nastavlja sa sličnom taktikom. U međuvremenu, pored klasičnog, uvedeni su i nešto pristupačniji modeli u vidu Mini, Nano i Shuffle uređaja koji, uprkos smanjenom kapacitetu, veličini i funkcionalnostima nude prepoznatljivi iPod feel (kombinacija korisničkog interfejsa i Touch Wheela). Počevši od treće generacije, povezivanje sa računarom moguće je putem USB konektora, a od druge generacije nije vam potreban Mac računar da biste svog ljubimca napunili pesmama. Godine 2007. na tržištu se pojavio i iPod Touch, multimedijalni plejer koji komunikaciju sa korisnikom ostvaruje preko 3,5-inčnog ekrana osetljivog na dodir u više tačaka (Multitouch), a ima i WiFi adapter. Testove Apple plejera najnovije generacije možete naći u prošlomesečnom broju.

Iako se ne mogu opisati kao konkurencija Apple modelima, takozvani MP4 plejeri, koji se uglavnom proizvode u Kini, preplavili su planetu. Dolaze u nebrojeno mnogo boja i oblika, puštaju različite audio, ali i video formate (često jedinstvene za konkretan model), a neki čak imaju ugrađene i kamere. Opremljeni su jeftinom flash memorijom kapaciteta do 8 GB, a retko se izrađuju i sa hard diskovima. MP4 je oznaka koja može da vas zbuni, jer nije u pitanju format video fajlova (MPEG-4), već nekakva oznaka koja govori o tome da su plejeri iz ove grupe sposobni da puštaju i više od „običnih” MP3 fajlova. Mnogi poznati proizvođači audio plejera učestvovali su u osvajanju tržišnog udela i time snizili cene ovih plejera do te granice da gotovo ne postoji čovek koji sebi ne može da priušti neki od ovih uređaja. Svakako da su kvalitet izrade i funkcionalnost uređaja morali da trpe, ali je princip „koliko para, toliko muzike” ovde vrlo jasan (i bukvalan).

• • •

Pređen je veliki put. Decenije razvoja prenosnih plejera iznedrile su nove šampione i svrgnule stare vladare. Od tranzistorskog radija do iPod Toucha prošlo je nešto više od pola veka i za to vreme su stvorena mnoga nova tržišta, oživele su mnoge ideje, a sve to na zadovoljstvo mnogobrojnih ljubitelja muzike koji danas mogu pozamašan deo svoje kolekcije da ponesu sa sobom, uz mogućnost da bilo kada i bilo gde puste svoju omiljenu numeru, album ili čitav opus nekog umetnika. Već je aktuelno gledanje spotova na „prenosnicima”. Šta je sledeći korak, odgonetnuće nam najveći „igrači”. Pratite šta radi Apple, ali i Sony, jer, kako čujemo, stižu novi plejeri sa sofisticiranom opremom. Slavljenik, stari lisac, ne želi da 30-godišnje nasleđe tek tako pošalje u penziju, što jasno stavlja do znanja plejer po imenu NWZ-X1050, opremljen WiFi adapterom, OLED ekranom dijagonale tri inča i gomilom tehnologija za najkvalitetniju reprodukciju zvuka na tržištu, bar prema rečima onih koji su imali prilike da ga isprobaju. Sigurni smo u to da nas čeka uzbudljiva i bogata budućnost. Uživajte u muzici!

Momir ĐEKIĆ