Internet tržište u Srbiji

Stanje na domaćem internet tržištu nekoliko meseci posle liberalizacije

Trenutno stanje na domaćoj internet sceni najbolje opisuju tri reči iz naslova. Još u decembru prošle godine, kada je domaće tržište Interneta liberalizovano, odnosno kada je provajderima dozvoljeno da vrše povezivanje sa stranim operaterima bez posredovanja Telekoma Srbija, tri domaća provajdera su iskoristila šansu i odmah dobila dozvole za povezivanje: SBB, YUBC.NET i Art Communication. Nažalost, samo je SBB već imao spremnu optičku vezu „preko granice”, i to ka Rumuniji, dok je Art Communication povezivanje izvršio putem wireless linka prema Hrvatskoj, a YUBC.NET u momentu pisanja ovog teksta još nije pustio u promet linkove za koje je dobio dozvole. U isto vreme dozvole za pružanje VOIP usluga dobilo je sedam kompanija, ali mi i dalje nemamo znatniji prodor ovih usluga kod nas.

U međuvremenu, nakon više meseci raznih spekulacija, zvanično je potvrđena vest da je holandska kompanija Greenhouse Telecommunications Holdings B. V. preuzela domaće provajdere MediaWorks iz Beograda i Neobee.net iz Novog Sada. Reč je o ogranku investicione kuće Greenhouse Investmens (www.greenhouse-investments.com), čije je sedište nalazi na britanskim Kanalskim ostrvima. Ova ostrva, koja se nalaze između Velike Britanije i Francuske, posebna su administrativna teritorija koja ne podleže ni zakonima Velike Britanije niti je deo EU. Na konferenciji za novinare koja je održana 15. maja u Media Centru, predstavnici ove kuće Slobodan Đinović i David Scoch predstavili su plan da se u početnu fazu konsolidacije domaćeg tržišta internet usluga uloži 22,5 miliona evra, uz to da se u narednih nekoliko godina uloži ukupno između 40 i 50 miliona evra. Na konferenciji smo imali prilike da čujemo i to da je Greenhouse dao ponudu za preuzimanje još šest domaćih provajdera, čija imena iz razumljivih razloga nisu u mogućnosti da objave pre završetka transakcija. Nakon kraćeg raspitivanja u krugovima ljudi koji su dobro upućeni u dešavanja na domaćoj sceni, saznali smo da je reč o nekoliko velikih ali i malih provajdera, kao i to da Greenhouse nije jedina kompanija koja trenutno kupuje na domaćem tržištu i koja je dala ponude za preuzimanje. Pored toga, najavljeno je i učešće kompanije Mediaworks u aukciji za dobijanje CDMA licence, odnosno za izgradnju fiksne bežične mreže za telefoniju i Internet.

Kao što je i bilo najavljeno, nekoliko dana kasnije, na tenderu održanom 19. maja pojavile su se četiri kompanije koje su prošle kvalifikacioni proces: Digisat d.o.o., čiji je vlasnik rumunska kompanija RCS&RDS, Telekom Srbija a.d., Mediaworks d.o.o. i KDS-NS d.o.o iz Novog Sada u kojoj 49 odsto učešća poseduje belgijska firma Dari Invest. Najvišu cenu na tenderu ponudile su kompanije Telekom Srbija i Mediaworks. Radi se o 540 hiljada evra za licencu, što je 40 hiljada evra više od početne cene na tenderu. Uz cenu licence, najbolji ponuđači su prihvatili i obavezu da započnu pružanje usluga putem CDMA mreže u roku od šest meseci, da obezbede uslugu u najmanje 20 odsto mesta Pčinjskog, Jablaničkog, Raškog, Pirotskog i Zlatiborskog okruga u roku od 12 meseci, odnosno 40 odsto mesta u narednih 24 meseca, kao i to da ponude pristup Interentu brzine ne manje od 128 Kbit/s. Na osnovu informacija koje su nam dostupne, pomenuti operateri planiraju da postave opremu kompatibilnu sa standardom CDMA2000 (en.wikipedia.org/wiki/Cdma2000) koji omogućava i znatno veće brzine prenosa podataka.

Nažalost, kada je Wi-Max u Srbiji u pitanju, još nema lepih vesti. Tender za licence još nije raspisan, a u međuvremenu je došlo i do zanimljivih dešavanja. Internet provajder Verat postavio je deset novih baznih stanica za Wi-Max pristup i od Ratela tražio dozvolu za njihovo puštanje u rad. Ratel je njihov zahtev odbio sa obrazloženjem da iako poseduju dozvolu za opseg 3,4–3,6 GHz po starom zakonu, nisu na vreme izvršili usklađivanje licence sa novim propisima i da zbog toga ne može da im izda dozvolu za stanice (odluka o odbijanju zahteva javno je dostupna na Ratelovom sajtu kroz registar odluka). Do zaključenja broja nismo uspeli da dobijemo informaciju iz Ratela u vezi sa tumačenjem ove odluke i kako će se ona odraziti na dalje širenje Wi-Maxa. S druge strane, Verat najavljuje da će pokrenuti upravni spor jer smatra da rešenje Republičke agencije za telekomunikacije nije zasnovano na zakonu. Verat je saopštio i da obavlja svoju poslovnu delatnost u frekvencijskom opsegu 3,4–3,6 GHz u potpunosti saglasno Zakonu o telekomunikacijama i drugim propisima. Dakle, može se doći do zaključka da će do puštanja u rad novih Wi-Max mreža u Srbiji proći još neko vreme...

Da je konsolidacija domaćeg internet tržišta u toku i van prisustva stranih kompanija, govore i podaci dostupni na Ratelovom sajtu. U prethodnih godinu dana Ratel je ukinuo odobrenja za 23 internet provajdera po različitim osnovima, najčešće zbog neplaćenih taksi i preuzimanja. Ovaj proces će se sigurno nastaviti: uporednim pregledom bilansa stanja kompanija koje imaju odobrenje za pružanje internet usluga vidi se to da više od pola internet provajdera negativno posluje, trećina nema znatan rast prihoda, dok su oni koji zdravo posluju i prikazuju rast i dobit trenutno u manjini. Zbog toga je dalja integracija kompanija na domaćem tržištu neminovna.

Šta korisnici mogu da očekuju od svih ovih dešavanja? Iako mnogi prvo pomisle da će doći do pada cena usluga pristupa Internetu, to je malo verovatno. Ipak, sigurno je to da će doći do povećanja broja usluga, kao i njihovog kvaliteta, brzine, ali i dostupnosti u svim krajevima Srbije. Time će korisnici svakako dobiti više za svoje pare, kao i veći izbor integrisanih usluga Interneta, telefonije i televizije. Tada će će oni biti u mogućnosti da biraju između provajdera koji su ponude prilagodili posebnim grupama korisnika, umesto da prihvataju jedinu ponudu koja im se nudi. Živi bili pa videli.

Nenad ORLIĆ