Posetili smo Metamorf studio, tvorce Genesis Risinga – prve srpske visokobudžetne strateške igre koja će sa uspehom parirati naslovima svetskog ranga

Metamorf su: Goran Rajšić (sedi; scenarista, reditelj i vođa projekta), Zorica Milošević (direktor i producent), sleva nadesno Marko Đurović (programer), Ninoslav Stojčić (level dizajner), Borko Milošević (level dizajner), Vladimir Petrović (programer), Branislav Vajagić (programer), Adrijan Bandu (programer), Vladimir Zidar (programer), Goran Milisavljević (projekt menadžer), Dragan Jakovljević (3D teksturer), Dalibor Novak (grafički asistent), Vladimir Milošević (3D modelar), Aleksandar Ranđelović (muzika)

U prošlom broju imali ste priliku da kroz opštu analitičku prizmu saznate nekoliko bitnih detalja o Genesis Risingu, prvoj komercijalnoj igri A klase koju su u celosti smišljali i razvijali domaći programeri i koja je finansirana domaćim kapitalom! Moramo priznati da smo i sami pomalo iznenađeni gradacijom ovog fenomena koji se poput krokodilskog ždrela lagano počeo otvarati upravo srazmerno našem dubljem zaranjanju u ovu pojavu. Ukoliko ste pažljivo pratili vesti s domaće scene, verovatno ste čitali o sizifovskim mukama solo-krusejdera koji radi na svemirskoj simulaciji i timu koji završava rad na futurističkom raceru uz Tantalove muke sa traženjem izdavača. Krug zatvaramo pričom o kompaniji koja predstavlja sledeću evolutivnu kariku u tom lancu, firmi koja nema probleme logističko-finansijske prirode, tako karakteristične za ovo podneblje. Ako Metamorf od nečega pati, to su rokovi koje im je zacrtao prekookeanski izdavač, što je uobičajeno akutno stanje koje dele sa stotinama sličnih timova širom sveta.

Metamorf je zbog ugovornih obaveza prema inostranom partneru godinama bio sprečen da kontaktira sa medijima, a kada je energetski štit konačno spušten, mirisi programerske kuhinje su pokuljali do uvek gladnih medijskih ajkula. Jednog subotnjeg prepodneva, tročlana combat ekipa „Sveta kompjutera” odlučila je da se odazove instinktu i izbliza vidi to čudo. Off to Novi Beograd.

Posle nekoliko desetina minuta kvalitetne konfuzije (da li ste ikada pokušali da se snađete na Novom Beogradu i uspeli iz prve?), proviđenje nam je poslalo help u obliku simpatičnog bradonje koji se ljubazno ponudio da nas provede kroz lavirint poslovnog prostora i usmeri na odredište. Ispostavilo se da momak radi u Metamorfu gde je zadužen za muziku i zvučne efekte. Izlazak iz senke hodnika i zakorak u porodilište domaćeg komercijalnog game developinga doneo je sledeće iz serije iznenađenja. Na vratima nas je dočekala CEO Zorica Milošević, neko koga bismo, na prvi pogled, povezali sa upravnim odborom neke finansijske institucije ili državnog organa.

SK: Oprostite nam što smo pomalo (ali prijatno) iznenađeni činjenicom da je CEO Metamorfa i finansijer projekta žena. Iz nekog razloga smo očekivali brkatog tipa sa naočarima i izraženom gestikulacijom nalik na Vila Rajta. Recite nam kako je došlo do simbioze i poslovnog angažmana koji razbijaju balkanske, a pogotovo igračko-industrijske stereotipe?

Zorica Milošević: Ha-ha, niste jedini koji su tako reagovali, verujte. Oduvek su me zanimali riskantni poslovni potezi koji predstavljaju nov i svež izazov. Finansiranje rada na kompjuterskoj igri činilo se kao ultimativno iskušenje za moje poslovne sposobnosti. I eto me u tome.

SK: Genesis Rising je u celosti finansiran domaćim kapitalom, ali ste potpisali publishing ugovor sa Dreamcatcherom radi publikovanja igre na svetskom tržištu. Da li ste u toku razvojnog procesa imali limite vezane za kreativnu kontolu nad proizvodom? Kao što je opšte poznato, angažmani sa stranim izdavačima često su povezani sa strogim elementima supervizije...

Zorica Milošević: Najveći deo kreativne kontrole ostao je u rukama našeg tima. Dreamcatcher je povremeno uskakao u celu priču sa savetima i smernicama komercijalne prirode, kao i sa određenim vodiljama koje se tiču očuvanja „blagog” ESRB rejtinga igre. Na primer, nekoliko filmskih scena je moralo da bude „ublaženo” radi svrstavanja gotovog proizvoda u kategoriju koja će moći da se prodaje svuda. Najveći procenat zabavnog softvera u Americi i na Zapadu generalno se proda putem globalnih supermarket mreža nalik na Wall-Mart koje odbijaju da na rafove stave naslove preko određenog rejtinga. Naravno, s obzirom na to da je ovo naš prvi projekat, sve to smo uzeli u obzir. Sledeći put će sve biti kudikamo lakše, pogotovo ako Genesis Rising opravda očekivanja vezana za prodaju i plasman. Jedina stvar koju je u celosti odradio izdavač jeste studijsko snimanje glasova i dijaloga u filmovima i komunikacijama unutar misija. Nismo hteli da Genesis zvuči kao uobičajena istočnoevropska igra i da ukupni, da tako kažemo „holivudski” doživljaj bude narušen lokalnim akcentima. Tim pre što u Srbiji ne postoje firme/glasovni talenti sa kojima bi se mogla napraviti kooperacija na ovom polju.

SK: Šta je bio najveći problem sa kojim ste se suočili tokom rada na Genesisu?

Zorica Milošević: Najveći? Zaista mi je teško da se odlučim između sledeća dva: izuzetnih teškoća pri nalaženju dovoljno kvalifikovanih, profesionalnih i ozbiljnih programera i dizajnera ili groznih muka koje smo imali pri početnim kontaktima sa stranim izdavačem. U stvari, ovo poslednje bih stavila na prvo mesto. Nemate pojma kako je teško privući pažnju potencijalnog publishera koji godišnje dobija stotine (i hiljade) projekata u raznim fazama izrade. Pa još kada čuju odakle dolazite... Kada smo ovo konačno prebrodili, svima nam je svanulo. Sigurna sam da upravo ovaj problem predstavlja najveću prepreku domaćim timovima. Velika većina će naprosto odustati kada utvrdi da je za otvaranje nekih vrata potrebno uložiti istu količinu energije kao i u samu kreaciju igre.

SK: Genesis Rising nije plod licencirane tehnologije, već je kompletan engine uradio programerski tim. Zašto ste svoj prvi projekat započeli „putem kojim se ređe ide”?

Zorica Milošević: Od početka smo bili svesni da našu specifičnu ideju možemo realizovati samo kao projekat koji je naš „od nule”. Rad i razvoj sopstvenog enginea jeste dodao godinu-dve na ceo projekat, ali nam je omogućio da ga formiramo i uobličimo bez kompromisa ili nasleđenih tehnoloških limita.

SK: Šestogodišnji mukotrpni rad na projektu čija je sudbina često visila o koncu... Da li ste ikada pomislili da odustanete i da se vratite izdavaštvu koje je vaša primarna profesija?

Zorica Milošević: Nikada. Ja sam borac, pre svega, pogotovo kad totalno verujem u jednu ideju.

SK: Deo razvojnog tima je sa vama od početka rada na Genesisu. Kako ste se slagali svih ovih godina, da li je bilo problema, odustajanja ili trzavica?

Zorica Milošević: Tokom celog razvojnog procesa imali smo daleko manje problema ovog tipa nego što bi iko razuman očekivao. Svi delimo zajedničku ideju, a svako od nas je zadužen za određenu oblast u njenom sprovođenju. Funkcionišemo kao porodica, što nije nimalo čudno posle toliko vremena.

SK: Do izlaska igre ostalo je manje od mesec dana. Kako provodite ovaj poslednji period? Možemo samo da zamislimo slatku tremu i napeto iščekivanje kojim kompletan tim pulsira.

Zorica Milošević: Moram da priznam da smo svi pomalo nervozni. Ova industrija je podjednako neumoljiva kao što je nepredvidljiva, bez obzira na to što smo sigurni da naša igra zaista ima šta da ponudi. Čovek nikada sa sigurnošću ne može da tvrdi u kom pravcu će se razvijati stvari i da li će, na primer, uporedo sa Genesisom na tržište izaći nešto što će pažnju publike skrenuti na suprotnu stranu. Držimo palčeve i završavamo finalnu doradu detalja pre finiša rada na Gold Masteru.

SK: „Svet kompjutera” vam se pridružuje u držanju palčeva. Želimo vam meteorski uspeh.

Zorica Milošević: Hvala!

Miodrag KUZMANOVIĆ