Šta bi bilo kada bi dete bilo ostavljeno da kisne i da ga grizu psi lutalice veći deo dana? Šta biste uradili sa upravnikom ili vaspitačicama?

Velikoj većini čitalaca „Sveta kompjutera” dugujem ogromno izvinjenje: više puta sam na stranicama I/O porta kao razumno i omnidostupno broadband rešenje preporučivao SBB kao alternativu amaterskim wireless konekcijama. Ah, kako sam samo bio slep! Kada situaciju gledam iz sadašnje perspektive, sebi izgledam kao nadrilekar koji je kao lek za migrenu savetovao odsecanje glave.

SBB (Serbia BoratBand, grejt sukses, jes!), kablovski operater kazahstanskog kalibra, toliko je šupalj gledano iz svakog mogućeg ugla da imam problem sa manjkom prostora za pljuvanje. Ova kompanija je, možda zahvaljujući vezama i vezicama kao i paktu sa Luciferom, glatko dobila dozvole za pružanje pipaka po celoj Srbiji, otkupljujući male kablovske provajdere ili ih je prosto istisnula iz biznisa klasičnim metodama ajkule u akvarijumu sa somovima. Preuzimajući kablovsku infrastrukturu koju su u danima Miloševićevog bezakonja polagali Kurta, Murta, Boro, Ramiz, Mujo i Haso, „Jedna Mreža Za Sve” zaokružila je gotovo potpunu dominaciju u kablovskom sistemu Srbije. Stage was set. Svuda gde su došli, pored dvostruko skuplje kablovske televizije, ponudili su i kablovski Internet, to čudo modernog sveta koje je najzad došlo i u naše uboge krajeve. Presrećni, potpisali ste ugovor i platili 10K dinara, zadovoljni što su dani modema ili satelitske/wireless antene iza vas. Bolelo vas je uvo zašto i kako neko ima monopol. Na kraj pameti vam nije padalo da li će patchwork infrastruktura kupljena za tepsiju ribe moći da radi kako Bog zapoveda.

Član sam njihove mreže već dve godine tokom kojih sam im ostavio keš dovoljan za kupovinu solidnog polovnog automobila. Sistem koji je u početku radio relativno bez problema (dok monopol nije zaokružen) u poslednjih godinu dana ima katastrofalne performanse, što kompanija očigledno ne želi ili ne ume da reši. Konekcija nestaje i pojavljuje se u pravilnim vremenskim intervalima, uz ogroman ping i packet loss koji je sastavni deo performansi kada sistem uopšte kako-tako radi. Za 1 Mbit flat konekciju koja je naprosto smešna zapadnim Evropljanima pljuckam 6K dinara mesečno, što je izdatak ekvivalentan naknadi za smeštanje deteta u najbolje privatno obdanište! Zamislite šta bi bilo kada bi to dete bilo ostavljeno da kisne i da ga grizu psi lutalice veći deo dana! Šta biste uradili sa upravnikom ili vaspitačicama? Ljubazno im ukazali na grešku u pristupu poslu, ili ih uhvatili za kosu i ubacili cev „tetejca” u usta, šapnuvši im: „Squeel, pig, squeeeel!”

Koliko korisnika ima slične probleme? Moje istraživanje pokazuje da je u pitanju zastrašujuće veliki procenat. Anketno-empirijskim metodama, kao i putem konsultacije s prijateljima koji takođe koriste SBB (i koji imaju prijatelje/rodbinu na mreži), mesec dana sam sabirao i oduzimao, množio i delio. Koga god sam pitao, imao je nekoliko žestokih zamerki, čak i ljudi koji samo surfuju i kojima multiplayer ne pada ni na kraj pameti. Onaj kome sistem radi besprekorno ima više sreće nego pameti i treba da moli Boga da tako ostane: kada performanse jednom počnu da opadaju, a konekcija da nestaje, to će zauvek ostati tako. Službeni forum za tehničke reklamacije (http://forum.sbb.co.yu/) prepun je poruka u kojima ljudi na rubu živčanog sloma mole i preklinju da im se problemi reše. Vredni administratori, naravno, brišu postove koliko god je to ljudski moguće (obrisali su i nekoliko mojih, naravno). Ja sam pokušao sve: od zvanja tehničke podrške i višesatnog sedenja na liniji i slušanja reklama za HBO, do odlazaka u lokalni HQ i zahtevanja razgovora sa šefom (nije trenutno available, sorry). Od dve poslednje alternative – bacača plamena i prelaska na ADSL – odlučio sam se za potonju. Za potrebe ovog teksta hteo sam da im priredim mali performans u obliku vraćanja kablovskog modema kroz zastakljeni izlog novosadskog uplatnog mesta, snimim ga i okačim na Youtube, ali niko od mojih jajolikih drugara nije hteo da učestvuje u ulozi kamermana. Bljak. Pre ili kasnije, nekom labilnijem i naoružanom korisniku stvarno će pući film...

Zašto ovo ima toliki značaj? Well, zato što nam još jednom pokazuje šta se dešava kada se nekom u Srbiji dozvoli da preuzme faktički monopol u jednoj oblasti, posle čega mu blago puca prsluk da održi kakav-takav kvalitet usluge. Tempo apgrejda telefonskih centrala za ADSL nije dovoljno brz tako da će dominacija SBB-a još dugo ostati faktičko stanje na terenu, a ljudi koji nemaju drugog izbora i dalje će morati da plaćaju harač i da koriste ovo đubre od ISP usluge.

U iole normalnim državama kompanija koja vas ovako otvoreno vuče za nos odavno bi nestala sa scene, gazda bi bio uhapšen i zatočen u kuli, inventar komisijski spaljen, a neljubazno, neobrazovano i glupo osoblje bilo bi poslato na klinički tretman pijavicama i elektrošokovima. Ali pošto živimo u Srbiji, realno je očekivati da menadžment SBB-a bude kolektivno odlikovan od strane najviših državnih organa.

Jedna napomena za kraj: ukoliko neki glavonja iz SBB-a bude odlučio da tuži „SK” i mene zbog ovog teksta, rado bih mu napomenuo da sam obezbedio 30+ svedoka – korisnika njihove mreže koji jedva čekaju da nekome sevnu gigabajte screenshotova sa prikazom pinga/gubitaka ka default gateway/random sajtovima.

Miodrag „Tetejac” KUZMANOVIĆ