The Commodore 64 revival band!

Press Play on Tape, šestočlani danski vokalno-instrumentalni sastav, nije tipična funk boy band atrakcija nalik na New Kids on the Block i njihove mnogobrojne klonove. Sebe karakterišu kao „No.1 Danish Geek band” što nimalo ne čudi s obzirom na muzički pravac koji je potpuno jedinstven u svetskim okvirima. Naime, momci su usko specijalizovani za sviranje obrada legendarnih melodija iz igara za Commodore 64! Nezaboravne melodije iz Commandoa, Outruna, Giana Sisters, Warhawka, The Last Ninje i ostalih legendi zahvaljujući njima neće progutati zaborav. Dva izdata albuma i serija izuzetno uspelih koncerata PPOT stavljaju u gotovo profesionalnu sferu, mada šestorica bivših studenata računarstva iz Kopenhagena ovo ipak shvataju kao hobi.

Surovim spletom sudbinskih okolnosti, već gotovo dve godine igram WoW zajedno sa Uffeom-Friisom Lichtenbergom, basistom grupe Press Play on Tape koji je ujedno i naš main tank. Jednog popodneva na trenutak smo se odlepili od ekrana na kojima šljašti The Burning Crusade i rešili da odradimo ovaj intervju. Stvari koje nismo stigli da dotaknemo i ostatak detalja vezanih za bend možete pronaći na njihovom sajtu (www.pressplayontape.com) gde možete pogledati i bogatu biblioteku koncertnih snimaka.

SK: Pretpostavljam da publika na vašim koncertima nije isključivo sastavljena od (po definiciji) vrlo retkih fanova retro muzike sa osmobitnih računara. Kako „standardna” mladež reaguje na muziku o čijim korenima nema pojma?

Uffe-Friis Lichtenberg: U većini slučajeva reaguju veoma pozitivno. Naravno, publika mora da dobro prihvata naš generalni stil svirke koji je mahom hard-rok instrumental, ali je opšti feedback mahom veoma pozitivan. Uvek nam je drago kada se neko ko nikad nije došao u dodir sa „kompjuterskom” muzikom oduševi iz prostog razloga što je u pitanju odlična stvar sama po sebi, bez „nostalgija” faktora koji utiče na njegov stav.

SK: Šta je tvoja uloga u bendu pored prašenja na bas gitari?

Uffe-Friis Lichtenberg: Obično kontrolišem live video projekcije sa bine. Jedan naš gitarista je napravio daljinac od stare gitarske pedale i povezao ga sa VLC medija plejerom tako da sam u stanju da puštam, pauziram i premotavam sadržaj koji emitujemo na monitoru ili video-bimu. Najčešće su u pitanju klipovi i footage iz igara čiju temu trenutno sviramo.

SK: Da li je PPOT kao bend sastavljen isključivo od studenata računarstva imao ozbiljnije probleme sa tremom pri svirkama pred 500+ duša na početku karijere? I da li, kao i većina mainstream bendova, patite od fenomena „groupie” devojaka koje vam opsedaju bekstejdž?

Uffe-Friis Lichtenberg: Ne previše. Nas šestorica smo se sreli na godišnjim studentskim prezentacijama na univerzitetu tako da izlazak na binu nije nešto što je bilo potpuno novo za nas. Naravno, postoji razlika u osećaju kada čitate referat publici od 300 geekova i kada mlatite glavom i gitarom pred 3000 tinejdžera. A što se tiče grupie devojaka, mislim da je očigledno da sve ovo radimo isključivo zbog brushaltera kojima nas konstantno obasipaju devojke iz prvih redova!

SK: Da li bend funkcioniše kao grupa volontera koja se dobro zeza ili u ovom vrlo specifičnom muzičkom podžanru može da se uzme neka lova?

Uffe-Friis Lichtenberg: Novca definitivno ima, ali iskreno sumnjam da bi bilo ko mogao da živi isključivo od ovoga. Kao hobi bend, PPOT je relativno rentabilan, što u prevodu znači da nam je prihod od prva dva albuma omogućio da kupimo nove instrumente, pojačala i neophodnu opremu za video broadcasting.

SK: Za sada ste svirali isključivo u nordijskim zemljama. Imate li plan da održite koncert negde u centralnoj ili istočnoj Evropi? Pouzdano znam da bi se vaša stvar „primila” u Srbiji zbog velikog broja 8/16 bit nostalgičara.

Uffe-Friis Lichtenberg: Mi sviramo svugde gde nas pozovu. Mada, centralna i istočna Evropa bi potencijalno bile problem zbog troškova prevoza i transporta opreme za koje sumnjam da bismo pokrili prodatim ulaznicama. Takođe, šest članova benda ima i šest prilično nekompatibilnih kalendara (svaki od nas ima day job od kojeg živi) tako da bismo prilično teško uskladili vreme za ovako „dalekometnu” operaciju.

SK: Kada možemo očekivati vaš treći album?

Uffe-Friis Lichtenberg: Ne mogu da ti kažem precizan datum, ali bend definitivno radi na tome.

SK: Uffe, hvala ti na vremenu koje si odvojio za ovaj intervju. Želim vam da istrajete na putu internacionalne slave i da pod stare dane, kao Rolingstonsi, mlatite i prašite na bini!

Uffe-Friis Lichtenberg: Hvala vama!

Miodrag KUZMANOVIĆ