Sony PlayStation 3 Premium

Sony PlayStation 3 Premium

Kao što smo u prošlom broju zaključili, Microsoft je pravovremenim izbacivanjem Xboxa 360 na tržište (pre nešto više od godinu dana) zauzeo pol poziciju u trci za najprodavaniju igračku konzolu „nove generacije”. Dok se od Nintenda nije ni očekivalo ništa drugo sem defanzive i ekstravagantnih rezova (o njegovoj konzoli Wii ćete tek čitati), prilično je zanimljivo šta se dešava sa Sonyjem koji je poslednjih godina na ovom polju vukao samo prave poteze. Misterija zvana PlayStation 3 samo je delimično otkrivena lansiranjem konzole na tržište 11. novembra minule godine. Ono što znamo jeste da se konzola (za sada) proizvodi u dve varijante (vidi okvir), da je njena promocija u Evropi odložena za kraj marta te da je preporučena maloprodajna cena praktično za trećinu manja od proizvodne.

Ako ste se pitali zašto su odgovorni ljudi u Sonyju odlučili da promociju konzole na evropskom tržištu obave sa zakašnjenjem od gotovo pet meseci, odgovor je sledeći: usled nedostatka Blu-ray čitača (evo šanse zlobnicima da polemišu o navodnim tehničkim problemima, slabim performansama konzole, nestabilnom radu...). Kao što verovatno znate, PlayStation 3 u potpunosti podržava ovaj standard, a njegovi stvaraoci su odlučili da ova vrsta medija bude osnovna kada je prenos podataka u pitanju. U početku, igre će se izdavati na klasičnim Blu-ray diskovima kapaciteta 25 GB, dok se u najskorije vreme očekuje prelazak na one duplo većeg kapaciteta (50 GB). Naravno, PS3 se neće buniti ako ga ponudite „običnim” DVD-ovima, bilo da se na njima nalaze snimljene igre, filmovi ili MP3 muzika, kao što neće praviti probleme ni sa čitanjem klasičnih audio CD-ova (podržan je čak i Super Audio CD format).

A u kutiji...

S obzirom na to da evropska verzija konzole neće biti dostupna još neko vreme, na testu nam se našla NTSC izvedba za japansko tržište, i to u Premium pakovanju. Sadržaj paketa prilično je siromašan: sem same konzole i pripadajućeg strujnog kabla (ispravljač je ugrađen u kućište), u kutiji nalaze odgovarajući A/V kabl (za priključivanje na klasičan televizor koji poseduje činčeve), mini-B USB kabl, mrežni kabl i jedan kontroler. Zanimljivo je što ni traga ni glasa nema od odgovarajućeg HDMI kabla koji bi omogućio priključivanje konzole na HD televizore, te se on mora dokupiti naknadno. Treba reći da uređaj dolazi sa ugrađenim SATA hard diskom veličine 60 GB, ali da je Sony omogućio njegovo lako zamenjivanje bilo kojim modelom odgovarajućih karakteristika koji se može naći na tržištu.

Prvi susret sa konzolom proizvešće podeljena mišljenja. Za to je zaslužan kontroverzni (svemirski) dizajn, ali i gabariti konzole. Jednom rečenicom, PlayStation 3 je ogroman i svojim izgledom podseća na ispolirane i zaobljene video-rikordere prve generacije (neko bi rekao i futurističko koferče)! Uređaj je veći od PlayStationa 2 i teži preko pet kilograma (sa ugrađenim hard diskom). Kvalitet upotrebljenog materijala je vrhunski, a hvale se mogu uputiti i završnoj obradi koja je besprekorna. Očigledno se dizajnerima Sonyja svideo utisak koji je ostavila ispolirana površina konzole PSP tako da je nešto slično primenjeno i u slučaju PlayStationa 3. Nažalost, to sa sobom povlači dobro poznatu boljku – uređaj je takav magnet za prašinu i otiske prstiju da to prevršuje svaku meru (ovog puta se ne dobija krpica za brisanje). Zanimljivo je što je PS3 u startu predviđen za postavljanje kako u horizontalnom tako i u vertikalnom položaju bez upotrebe dodatnog stalka, pošto i sa bočne leve strane ima sunđerčiće za oslanjanje na podlogu. Ko se ne boji šta će se konzoli desiti kada sa svojih pet kilograma zvekne o pod iz stojećeg stava, slobodno može da je uspravi.

Kontroler (klik za uvećanje: JPEG, 25 KB) Manje pažljivom posmatraču može se učiniti da je novi kontroler identičan onom namenjenom konzoli PlayStation 2. Ako se izuzme činjenica da novi kontroler komunicira sa bazom bežičnim putem, zaista je teško odmah uočiti razlike. Sa stanovišta ergonomije, kontroleri su gotovo identični. Pored D-Pada i „pečurkica”, u vrsti se nalaze i svi ostali tasteri (njih ukupno 10). Međutim, donji red tastera sa prednje strane (’L2’ i ’R2’) doživeo je izmenu i sada je izveden u formi okidača (sa „kosim” hodom prema ivici upravljača). Takođe, na samom središtu upravljača nalazi se novi taster ’PlayStation’ koji ima višestruku namenu. Uz njegovu pomoć vrši se inicijalizacija upravljača (odabiranje porta na koji će se izvršiti povezivanje), izlaženje iz igara i povratak u glavni meni konzole, ali i uključivanje i isključivanje uređaja. Pored ovoga, na kontroleru se nalaze sićušne svetleće diode koje služe kao indikacija aktivnog porta i mini-B USB priključak. PS3 kontroler napaja se putem punjive Li-Ion baterije čiji je kapacitet, po specifikacijama, dovoljan za 60 sati neprekidnog igranja. Ovaj podatak nismo uspeli da proverimo iz prostog razloga što tokom četiri dana intenzivnog testiranja bateriju nismo uspeli da ispraznimo (napominjemo da igračke sesije nisu trajale manje od pet sati u kontinuitetu). Indikacija istrošenosti baterija u svakom momentu može se prekontrolisati pritiskanjem dugmeta ’PlayStation’, dok se njeno punjenje obavlja priključivanjem kontrolera na jedan od raspoloživih USB portova. Za razliku od Xboxa 360 kod kog se upravljači napajaju običnim AA baterijama, PS3 kontroler ne dozvoljava odstranjivanje i zamenu svojih „akumulatora”. To znači da se u slučaju eventualnih kvarova na baterijskom podsklopu mora zameniti čitav upravljač! Nimalo naivno, pogotovu ako se zna koliko visokom cenom Sony „čuva” svoje kontrolere. Ipak, najveća novina odnosi se na činjenicu da su kontroleri osetljivi na pokret te da dozvoljavaju kontrolisanje preko šest osa istovremeno (zato su i nazvani Sixaxis). Međutim, da biste bili u mogućnosti da iskusite sve prednosti koje ovaj sistem donosi, mora postojati podrška za njegovo korišćenje u samoj igri. Ukoliko ona izostane, upravljanje se vrši na uobičajen način. Igre koje u ovom momentu podržavaju ovu tehnologiju mogu se izbrojati na prste jedne ruke, ali ne sumnjamo da će ih u periodu koji je pred nama biti sve više i više. Implementiranje tehnologije Sixaxis sa sobom je donelo i jednu negativnu pojavu – kontroleri više nisu opremljeni vibracionim „motorima”! Prema rečima odgovornih ljudi, podrška za vibraciju svesno je žrtvovana pošto trenutno ne postoji način da ove dve tehnologije koegzistiraju u upravljaču ovakvog sklopa. Iako inženjeri tvrde da će se traženje načina za sinergiju nastaviti, mislimo da je ovo veliki minus novog upravljača, naročito ako se zna da izuzetno mali procenat igara trenutno u potpunosti podržava Sixaxis. Možda je pametnije bilo na tržište izaći sa bežičnim upravljačima i podrškom za vibraciju, a tek nakon toga predstaviti Sixaxis tehnologiju kao opcionalno rešenje. Vreme će pokazati. Kao još jednu manu valja apostrofirati podatak da na PS3 nije moguće „nakačiti” stare DualShock kontrolere. Razlog je jednostavan – ne postoje potrebni portovi.

Za razliku od PlayStationa i PlayStationa 2, PS3 nema vratanaca ispod kojih se krije mehanizam za iščitavanje diskova. Umesto toga, mediji se ubacuju u svojevrsan loading tray koji ih automatski „usisava” u unutrašnjost konzole i smešta na predviđeno mesto. Takođe, spoljašnjost uređaja ne otkriva postojanje bilo kakvog komandnog tastera (sem glavnog prekidača na poleđini). Izbacivanje diskova i uključivanje/isključivanje konzole obavlja se putem specijalnih senzora koji, da bi se aktivirali, zahtevaju samo da se prstom pređe preko njih. Lepo, nema šta.

Konzola je krcata raznim priključcima. Sa prednje strane nalaze se četiri USB 2.0 slota koji mogu da se iskoriste za priključivanje kontrolera, ali i kačenje raznih perifernih uređaja (miš, tastatura, volan...). Podsećanja radi, prototip konzole imao je čak 6 USB slotova. Na prednjoj strani se, skriveni ispod linijom kućišta kamufliranog poklopca, nalaze i ugrađeni čitači memorijskih kartica, i to CompactFlash, Secure Digital, miniSD i Sony Memory Stick / Duo Pro. Sa zadnje strane se, sem pomenutog glavnog strujnog prekidača, nalaze i Sonyjev A/V izlaz, mrežni priključak, optički izlaz za zvuk i HDMI izlaz. Kao što možete da primetite, PS3 nema slotove za ubacivanje klasičnih memorijskih kartica radi snimanja statusa u igrama. U tu svrhu sada služi hard disk na koji se takođe smeštaju i druge informacije vezane za normalno izvršavanje igara (nije u pitanju klasična instalacija). Naravno, niko vam ne brani da na njega uskladištite i gomilu multimedijalnog materijala.

Hello XMB

Nakon stavljanja konzole u funkciju, dočekaće vas lepo iznenađenje. Komunikacija sa korisnikom obavlja se putem izuzetno osmišljenog grafičkog interfejsa, popularno nazvanog XMB (Xross Media Bar). Vlasnici PSP-a uglas će povikati da je radno okruženje prekopirano upravo sa ove prenosne konzole – i biće u pravu. Radi se o unapređenoj verziji, prilagođenoj za korišćenje u specifičnom radnom okruženju. S obzirom na to da je PS3 zamišljen kao centar multimedijalne kućne zabave, a ne samo kao uređaj za igranje, ovakav postupak njegovih tvoraca uopšte ne iznenađuje. Podsećanja radi, napomenućemo da XMB podrazumeva smeštanje opcija po tematskim kolonama i redovima (nalik matrici), što korisnicima olakšava snalaženje i omogućava brzo stizanje do željenih komandi.

Kao i kod PSP-a, sadržaj XMB-a može da se dograđuje (doduše, to ne mogu da rade sami korisnici) flashovanjem firmwarea, čime su odškrinuta vrata za nadograđivanje mogućnosti konzole i ubacivanje novih sadržaja. Na ovaj način ne samo što se može obezbediti podrška za nove formate audio/video zapisa već se može povećati stabilnost rada konzole, ubaciti novi programski moduli, omogućiti veća kompatibilnost sa starim igračkim naslovima i slično. U momentu pisanja teksta aktuelna verzija firmwarea nosila je oznaku 1.32, dok je u test primerak konzole ugrađen upravljački softver oznake 1.02.

U realnom radnom okruženju

Pored igranja, PlayStation 3 se može iskoristiti za veliki broj stvari. Pre svega tu je uživanje u filmovima, gledanje slika (podržani su svi bitni formati zapisa), prikaz Internet sadržaja (konekcija se ostvaruje putem ugrađenog WiFi uređaja specifikacije 802.11b/g ili putem mrežnog kabla), slušanje muzike (MP3 je, logično, podržan)... Nažalost, uživanje u DivX sadržaju za sada nije moguće i ne verujemo da će se u Sonyju odlučiti da podršku obezbede po defaultu (kroz firmware) – čekanje na homebrew ostvarenje je verovatnija opcija.

Kada su igre u pitanju, stvari ne stoje nimalo ružičasto po japanskog giganta. Svetlost dana je do sada ugledalo tek dvadesetak naslova, a gro hitova najavljen je tek za drugu četvrtinu godine. S druge strane, nametanje Blu-ray medija kao nosača podataka sateralo je proizvođače igara u ćošak s obzirom na to da je njegov kapacitet veoma teško popuniti (ipak je PS3 za programere jednako nova radna platforma kao i za igrače). Tek nekoliko igara približilo se granici od 20 GB, ali o njima ćete čitati u narednim brojevima „Sveta kompjutera”. Za sada samo možemo da kažemo da smo testiranje konzole obavili uz pomoć igre Resistance: Fall of Man te da nas rezultati nisu ostavili ravnodušnim... ali ni oduševljenim.

Još treba istaći da je PlayStation 3 u radu prilično tih (generisana buka je na nivou slim verzije PlayStationa 2), ali i da se poprilično greje. Ipak, hlađenje je dobro izvedeno (kućište uređaja je pri dnu „ispresecano” otvorima za hlađenje) pa o eventualnom pregrevanju konzole nakon višesatnog igranja ne treba brinuti.

• • •

Kako sada stvari stoje, čini nam se da je Sony požurio sa predstavljanjem svog čeda. U redu, nešto je moralo biti preduzeto pošto Xbox 360 iz dana u dan otkida sve veći deo kolača, ali ostaje pitanje da li je to moralo biti učinjeno baš na ovakav način. Gužve ispred prodavnica u kojima su se uređaji u Japanu i Americi prodavali govore da armija poštovalaca PlayStationa (čak i po cenu padanja u nesvest usled iscrpljenosti od stajanja u redovima) ni najmanje ne mari šta radi konkurencija u Microsoftu. Ne interesuje ih ni to što je trenutno ponuda igara za PS3 toliko mršava i nekvalitetna da je to u najmanju ruku zastrašujuće. Kupce u Evropi koji će ne žaleći novac pohrliti u tržne centre istog momenta kad konzola bude puštena u prodaju, bez obzira na sve uočene nedostatke, nećemo ni da pominjemo.

PlayStation 3 je đavolska naprava, vanserijski uobličen proizvod koji svojim izgledom, bogatstvom opcija i jačinom „ispod haube” prosto mami uzdahe svih ljubitelja video-igara. Nema sumnje, u narednom periodu, kada/ako proizvođači igara na tržište izađu sa najavljenim hit naslovima, još ćemo dosta čuti o PlayStationu 3. Ne verujemo da Sony može da izgubi, bez obzira na to šta Microsoft tvrdio, jedino se pitamo da li će da dobije onoliko koliko se u prvi mah nadao.

Vladimir PISODOROV