Posle četvorogodišnjeg rada u potpunoj tajnosti, beogradski Metamorf Studios udara završni glanc na svom prvom velikom projektu, SF real-time strategiji inspirisanoj legendarnim Homeworldom i malo poznatim naučno-fantastičnim stripom jednog domaćeg autora. Radeći u tesnoj kooperaciji sa izdavačem (Dreamcatcher Interactive) koji je i finansirao ceo projekat, studio je uspeo da zadrži neprobojni veo tajne koji je od početka okruživao ovaj projekat. Ne dajući intervjue domaćim medijima i odbijajući da komentariše bilo šta u vezi igre, Metamorf je tek nedavno izašao u javnost sa multiplayer betom Genesis Risinga.

Okruženje Genesis Risinga je daleka budućnost u kojoj je ljudska rasa osvojila gotovo ceo univerzum, porobljavajući rase aliena koje se u militarističko-religioznoj nomenklaturi imperije ljudi smatraju inferiornima. Koristeći flote živih svemirskih brodova koji se naprednim genetskim inženjeringom mogu trenutno prilagoditi svakoj borbenoj situaciji, čovečanstvo je silom ugušilo svaki otpor. Nalik na Rimljane iz Asteriksovog perioda kojima za pobedu nedostaje samo jedno neosvojivo selo, gospodarima celokupne materije fali samo još jedan sektor u kojem se, po legendi, nalazi misteriozan artefakt pod imenom „Universal Eye” koji će ljudskoj rasi pomoći da se konačno uzdigne do božanskih visina. Nekoliko porobljenih vanzemaljskih rasa nalazi da bi to bilo vrlo loše po njih te organizuju pobunu sa ciljem onemogućavanja te operacije. U ulozi mladog kapetana Iconaha vi ćete se potruditi da ih razbijete, osvojite taj famozni sektor i volšebno Univerzalno srce. Hmmz. Zaplet deluje interesantno iz prostog razloga što raskida sa standardnom antropomorfnom šemom „nas” kao dobrih momaka, obuvajući nas u čizme intergalaktičkih klerofašista koji ne prezaju ni od čega radi dostizanja cilja. Naravno, ovih detalja nema u demo verziji koja je isključivo orijentisana na multiplayer. Finalna verzija igre će (supposedly) doneti ogromnu račvajuću kampanju od tridesetak misija, ali to nećemo saznati pre kraja marta kada bi trebalo da izađe na tržište.

Genesis Rising bi se najlakše dao opisati kao Homeworld koji se odigrava u jednoj ravni. Odsustvo treće dimenzije u svemirskoj strategiji možda zvuči pomalo anahrono, ali je taj nedostatak uspešno kompenzovan interesantnom gameplay mehanikom koju bi dodatna osa učinila gotovo nemogućnom. Elem, ljudska svemirska plovila su zapravo živi organizmi koji se on-the-fly mogu modifikovati genetskim materijalom koji osvajate iz olupina protivničkih brodova. Izbor opreme, naoružanja i specijalki u velikoj meri zavisi od onoga čime protivnik raspolaže tako da ćete (ukoliko imate izbora) konfiguraciju svojih brodova prilagođavati taktičkoj situaciji. Igra je osmišljena kao simulacija sukoba manjih flotnih sastava, što podrazumeva potrebu za pažljivim komandovanjem i strateškom upotrebom specijalne opreme koju morate manuelno aktivirati (pritiskom na ’space’ i izborom iz menija). Borbena oštećenja možete nadopuniti (u slučaju manjih brodova) prostim „sisanjem krvi” iz olupina, pri čemu ćete protivničkoj strani maznuti i genetski oružani materijal.

3D engine koji pokreće igru ne spada u sam vrh svetske ponude, ali izgleda i klizi više nego pristojno. Genesis Rising je, naravno, vizuelno neuporedivo lepši od Homeworlda, što je razumljivo s obzirom na vremensku distancu između njih.

Pored dve tutorijal misije, demo verzija omogućava Internet multiplayer preko GameSpy servisa, ali igru u ovom trenutku igra jako malo ljudi (najčešće je aktivna samo jedna partija, i to po pravilu zatvorenog tipa). Na sreću, ukoliko sami hostujete sesiju, ljudske protivnike možete nadomestiti kompjuterskim protivnicima. Okršaji su zbog prirode gameplay mehanike veoma dinamični i potpuno nepredvidljivi, a inicijalni setup i dobici u velikoj meri zavise od izbora oružja i opreme za vaše brodove (ukoliko ste, recimo, brodove nabudžili balističkim štitovima, a protivnik koristi dominantno projektilsko oružje, bićete u velikoj prednosti dok se oponent ne „opasulji” i ne rekonfiguriše svoju flotu).

Kao što rekosmo, Genesis Rising odaje utisak daleko najozbiljnije i najbudžetnije igre koja se ikada začela u Srbiji. Razlog tome, pored domaćih talenata, svakako je i strani kapital bez kojeg bi se fantazije domaćih vizionara iz Metamorfa zaglavile u blatu poput sličnih ideja manje srećnih (manje sposobnih?) lokalnih kolega.

Miodrag KUZMANOVIĆ