Samsung Pocket Imager SP-P300MK

Samsung Pocket Imager SP-P300MK

Pojava jednog od prvih minijaturnih digitalnih projektora na našem tržištu usledila je relativno brzo posle svetske premijere. Južnokorejska firma Samsung poznata je po monitorima, TFT displejima i televizorima – srodan uređaj predstavlja ovaj sićušni digitalni projektor u kojem su prvi put primenjene svetleće diode (LED) umesto sijalice sa užarenim vlaknom.

Uređaj stiže spakovan u plastičnu kutiju, malko deblju od CD/DVD drajva. U kompletu se dobijaju i ispravljač, postolje, kabl za priključenje na izvor slike, kratko pisano uputstvo i CD sa detaljnim uputstvom u PDF-u na više jezika (ma koji jezik izabrali, program traži da se instalira korejski font?!). Zanimljivo je što ovaj projektor može da koristi i akumulatorsku bateriju (vreme autonomije je 2,5 sata). Bateriju, nažalost, nismo imali na testu.

Projektor je zaista sićušan: dimenzije su mu 127 x 95 x 51 milimetar, a težak je samo 700 grama (bez baterije). Eventualna baterija pričvršćuje se ispod uređaja i ima isti oblik tako da je projektor tada dvostruko viši. Priključni kabl se s jedne strane utiče u projektor, a s druge strane se račva na jedan muški VGA konektor i jedan ženski RCA („činč”). Za priključenje na uređaj koji emituje kompozitni signal potrebno je, dakle, imati standardni muško-muški „činč” kabl koji ne dolazi uz projektor.

Za projekciju je moguće koristiti RGB signal sa analognog izlaza kompjuterske grafičke kartice (podržane su rezolucije do 1024 x 768 pri osvežavanju od 75 Hz) ili kompozitni TV signal standarda PAL, NTSC i SECAM (bez podvarijanti). Projektor reprodukuje samo sliku, a ne i zvuk. Ne postoji mehaničko podešavanje ugla projekcije – ukoliko vam je to potrebno, moraćete da podmetnete knjigu ili nešto slično pod prednji deo i tako iskosite uređaj (postoji elektronska korekcija trapezastog izobličenja slike – keystone – koje se pri tom javlja). Ipak, moguća je projekcija iza platna i projekcija tako što projektor visi s plafona okrenut naopako, za šta postoje odgovarajuće mirror komande. Moguće je i projektovanje na plafon, pri čemu se uređaj, radi bolje stabilnosti, postavlja na plastično postolje. Na objektivu postoji prsten za fokus (izoštravanje slike), ali ne postoji zum – to se mora regulisati približavanjem ili udaljavanjem od zaslona (minimum pola metra, maksimum 2,8 metara).

Ne postoji daljinski upravljač – svim komandama pristupa se iz menija koji se aktivira pritiskom na dugme s gornje strane uređaja. Četiri tastera sa strelicama, za navigaciju kroz menije, raspoređena su u obliku prstena oko tog dugmeta koje služi i za uključivanje projektora. Postoji i dugme za izbor ulaznog signala (VGA ili kompozitni) koje se koristi i za potvrđivanje u menijima. Postoje samo osnovne komande koje se tiču izbora signala (ručno ili automatski), korekcije trapezastog izobličenja (keystone), korekcije smetnji pri nekim rezolucijama i učestalostima osvežavanja, kao i podešavanje parametara slike (kontrast, svetlina, zasićenost). Može se podešavati i providnost menija kada se on prikazuje preko neke druge slike. Kada se radi o kompozitnom signalu, uz ručne komande za parametre slike postoji i nekoliko predefinisanih postavki za razne prilike (normalno, kontrastno, film...). U meniju, naravno, nema brojača sati svetlosnog izvora – za ugrađene svetleće diode garantovan je životni vek od najmanje 10.000 sati rada.

Ovaj projektor daje prilično tamnu sliku – svetlosni izvor postiže 25 ANSI lumena uz kontrast 1:1000 (klasični projektori danas postižu bar 1000 ANSI lumena). Zato je obavezno maltene potpuno zamračiti prostoriju. Uprkos tome, kvalitet slike je veoma dobar, a boje su verne. Zanimljivo je što je projektor posle skoro četiri sata rada bio samo mlak – naravno, to je zbog toga što se za osvetljenje koriste svetleće diode. Ventilator za hlađenje ipak postoji, ali se on skoro i ne čuje, a kad se projektor isključi, odmah se isključi i ventilator.

Ovakav projektor mogao bi da bude koristan ljudima koji se bave komercijalom i često drže prezentacije u kamernim uslovima. Prilično je otporan na potrese prilikom transporta, zauzima malo mesta, a po završetku rada ne mora da se čeka da se ohladi. Uz napajanje strujom iz baterije i signalom iz laptop kompjutera, projekcija se može vršiti bilo gde, pa i pod vedrim nebom. Nedostatak je slaba svetlina slike, što uslovljava korišćenje u (polu)mraku, a ne može se postići ni preterano velika slika. Maloprodajna cena od oko 900 evra nije baš niska, međutim, treba imati u vidu da je ovo prvi projektor koji koristi svetleće diode. Očekujemo da će sa razvojem tehnologije ovakvi projektori moći da daju svetliju i kontrastniju sliku, a sve to po nižoj ceni.

Vojislav MIHAILOVIĆ