Ma koliko da su Rimljani, globalno gledano, doprineli napretku ljudske civilizacije, razumljivo je da njihovi savremenici ipak nisu bili posebno radi da svoju slobodu trampe za eventualne civilizacijske pogodnosti (setimo se samo Montipajtonovaca i „Žitija Brajanovog”). Njihov osvajački mentalitet i nasilno ponašanje u odnosu na okolne narode obezbedili su im ulogu omiljenih negativaca svog doba. Kao što znamo, rimska imperija je vremenom postala dekadentni i omraženi parazit čiji je sunovrat bio neminovan. Anonimni nemački razvojni tim Independent Arts Software pretočio je ovaj viševekovni animozitet u real-time strategiju Against Rome.

Protiv Rima vas oblači u ustajali krzneni ogrtač hunskog poglavara koji je naumio da sa svojim varvarskim hordama osvoji Rim. Vremenski okvir igre obuhvata period između 200. i 450. godine, kada su upadi svirepih osvajača s područja Istočne Evrope i Germanije naznačili skoru propast Rimskog carstva. Iako igra osnovnu postavku i frakcije bazira na istorijskim zbivanjima (uključujući tu i desetak istorijskih bitaka u single-player ponudi), vizuelno-konceptualni senzibilitet balansira negde između Kozaka i Warcrafta 3. Za svakog rimskog legionara u autentičnoj vojnoj odeždi ovde ćete naći po jednog snagatora nakrcanog steroidima kako sa ivice bojišta maše dvoseklim ratnim sekirama. Značajnu ulogu tokom kampanje igraju i magije koje će vaši druidi i šamani prizivati redovnim prinošenjem (svojevoljnih) ljudskih žrtava.

Osim Huna, u igri učestvuju još dve frakcije, Tevtonci i Kelti. Svakom od njih možete upravljati tokom Endless Scenario moda, svojevrsne sandbox varijante u kojoj možete do mile volje da gradite svoje malo varvarsko carstvo, sukobljavajući se povremeno sa jednako tehnološki nazadnim doseljenicima. Glavna kampanja, koja sadrži oko 24 misije, alternira između ova tri naroda u borbi protiv rimskih antagonista, dok su sami Rimljani dostupni jedino u nekoliko istorijskih bitaka.

Pojedinačne vojske su po sastavu međusobno manje-više komplementarne: Against Rome koristi borbeni sistem koji se zasniva na odnosima između nekoliko istih tipova jedinica kojima svaka frakcija ima pristup. Osim pešadije, tu je još i konjica, artiljerija (obično u vidu raznih varijacija na temu katapulta), kao i jedinice sa dalekometnim napadom (uzgred, kod varvara se ovi termini koriste u krajnje labavom smislu, budući da je kod takve grupe krvoločnih individualaca bilo kakva aluzija na vojnu disciplinu besmislena). U krajnjoj liniji, varijacija između frakcija nema puno, pošto razlike u imenu i izgledu najčešće donose tek kozmetičke promene.

Mehanika igranja prati bezmalo sve ustaljene konvencije RTS žanra, naročito kod početnog perioda izgradnje. Vašim radnicima morate tokom „naručivanja” odabrati pol, a ovo će kasnije imati uticaja na dostupne tipove jedinica, pošto ratnike dobijate isključivo regrutovanjem seljana. Melee borci će tako uglavnom biti muškarci, dok će, recimo, pozicije strelaca i sveštenica zauzeti žene. Borbene jedinice se automatski grupišu u odrede od maksimalno dvadeset ratnika, koje je dalje moguće spajati ili razdvajati, već prema vašoj doktrini. Najveći procenat inovacija rezervisan je ipak za bojno polje, gde Against Rome uostalom i zadobija najviše udaraca.

Vaš alter-ego je reprezentovan likom i bradom poglavara, a u slučaju njegove smrti automatski gubite igru. Uprkos tome, kao svakom varvaru koji drži do sebe, poglavaru je mesto na prvim borbenim linijama, odakle najlakše može primerom da motiviše svoje horde. Satiranje protivničke vojske donosi tzv. glory bodove koje možete potrošiti na unapređivanje opštih atributa vaših trupa. Podizanje morala je jedna od glavnih poglavarskih preokupacija tokom okršaja, budući da Against Rome simulira drastičan pad borbenog žara čim vam sreća okrene leđa (što dovodi do opšte panike i rasipanja armije po okolini).

Kada se vaše jedinice jednom upuste u borbu, više ne reaguju na običnu komandu move – umesto toga, ukoliko želite da vojsku povučete s bojišta, morate izdati specijalnu komandu za povlačenje, što u praksi predstavlja nepotrebnu komplikaciju. Pathfinding veštine vaših trupa, kao i nivo inteligencije uopšte, nisu na nekom zavidnom nivou. Ukoliko joj se pruži prilika, vaša pešadija će pokušati da napadne neprijatelja kroz zid, a neodazivanje na komande česta je pojava. U većoj formaciji bore se samo ratnici koji su u direktnom kontaktu s neprijateljem, dok njihove kolege u zadnjim redovima samo posmatraju, čekajući svoj red da straće život u ime loših AI rutina.

Tempo igre je izuzetno spor, za šta je zaslužno gerijatrijsko kretanje svih jedinica. Opcija za trčanje postoji, ali kada je iskoristite, posle se ne pitajte zašto vam vojska stupa u boj sa jedva pola healtha. Trčanje ubrzano narušava zdravlje trupa, što predstavlja još jednu dizajnersku odluku bez mnogo smisla. Kako igru nije moguće ubrzati, osuđeni ste na duže periode statičnog posmatranja dok vaša pešadija ležerno šeta po mapi, oslobođena (iz razloga zdravstvene prirode) napora džogiranja pod punom opremom.

Protiv Rima kombinuje 2D sprajtove i trodimenzionalni teren. Mada se pojedinačnim vizuelnim elementima nema šta zameriti, Against Rome na trenutke izgleda malčice ofucano. Igra ne zahteva 3D grafičku karticu, što u današnje vreme verovatno više i nije neka prednost u odnosu na konkurenciju.

Đorđe NAGULOV